Eskalacija brutalnog sukoba definiše predsedničke izbore u Kolumbiji

„Moj brat je ubijen zato što nije platio novac koji su pokašali da mu iznude... na oči njegove dece“, kaže Edilma Martinez Flores u centru za podršku raseljenim licima u Bogoti.

Ona je pobegla od kuće na obodu Kalija, na jugozapadu, nakon što su naoružane kriminalne grupe podelile letke naredivši stanovnicima da odu ili se suoče sa nasiljem.

„Nismo imali drugog izbora nego da ostavimo sve naše stvari. Počeli su da postavljaju bombe duž rute kojima putuju ljudi.“

Daleko od toga da je Edilma jedina, a iskustva poput njenog razlog su zašto nesigurnost opseda glasače na ključnim predsedničkim izborima u nedelju.

Tokom šest decenija sukoba u Kolumbiji između oružanih grupa, države i kartela poginulo je na stotine hiljada ljudi.

To nije nešto novo, ali ilegalne oružane grupe otprilike su udvostručile članstvo u poslednjih pet godina.

U njih spadaju disidentske frakcije Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARK), Nacionalna oslobodilačka vojska (ELN) i Klan del Golfo, koji su proširili kontrolu nad ruralnim oblastima ključnim za rasturanje droge i ilegalno rudarenje.

Brutalna ofanziva između ELN-a i disidenta FARK-a blizu venecuelansko-kolumbijske granice prošle godine naterala je desetine hiljada ljudi da se rasele.

Dva predsednička kandidata imaju upadljivo različite vizije za izlaženje na kraj sa nasiljem, u kampanji obeleženoj atentatom na predsedničkog kandidata, ubistvima, otmicama i bombaškim napadima.

Levičarski senator Ivan Sepeda doživljava se kao „arhitekta“ strategije „totalnog mira“ aktuelnog predsednika Gustava Petra, stavljajući prioritet na pregovore sa oružanim grupama.

Njegovi kritičari kažu da to ne funkcioniše i da omogućuje oružanim grupama da iskoriste primirje za proširivanje kontrole.

Pristalice tvrde da to sprečava veći gubitak života.

On je takođe odigrao ključnu ulogu u mirovnom sporazumu 2016. godine kojim su razoružani borci FARK-a.

Zarekao se na „društvene transformacije za kojima očajnički žudi zemlja“ dok istovremeno obećava da će „uvažiti“ mirovnu strategiju i „izvršiti neophodne promene“.

Njegov protivnik je konzervativni autsajder, desničarski biznismen i advokat Abelardo de la Espriela, koji naziva sebe El Tigre (Tigar).

Njega je podržao Donald Tramp, i američki je državljanin.

Njegova i prepoznatljiva odeća njegovih pristalica je kolumbijski fudbalski dres, za koji ga levica optužuje da iskorištava u političke svrhe.

On je obećao otvaranje 10 mega-zatvora, brutalnu vojnu silu, i okončanje pregovora sa oružanim grupama, rekavši da ima „muda“ da se uhvati u koštac sa njima.

„Svaki kriminalac koji se ne bude predao biće uklonjen“, obećao je on.

Za mnoge Kolumbijce način na koji će ovo pitanje biti rešeno izvršiće ogroman uticaj na njihove živote.

Izabelita Merkado Pineda, vladina savetnica za mir, žrtve i pomirenje u Bogoti, kaže da je prisilno raseljenje poraslo 300 odsto između 2024. i 2025. godine.

„Nismo videli raseljenja ovog nivoa u poslednje dve decenije“, dodala je ona.

Rekla je da ga izazivaju faktori u koje spadaju povećanje proizvodnje kokaina, neuspeh vojske da zauzme teritorije koje je napustio FARK pošto se demobilisao 2016. godine, ostavivši praznine koje su popunile oružane grupe, i „neuspeh“ vladine strategije za koju ona tvrdi da pruža kriminalnim grupama „šargarepu, ali ne i dovoljno štapa“.

Centar za podršku žrtvama u Bogoti pokazuje razmere ovog problema.

Erin Gamboa iz regiona Čoko na Pacifičkoj obali rekao je da je njegov polubrat otet od FARK-ove gerile i da nisu čuli ništa o njemu od tada.

„Moj region je predmet žestokog sporenja, kriminalne bande se bore za tu teritoriju“, rekao je on, istakavši kako se paravojska, gerila i FARK bore za ilegalno rudarenje i lokacije za rasturanje kokaina.

Jedan drugi par, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da je njihovu malu firmu za dostavu hrane kontaktirao čovek koji je tvrdio da je iz FARK-a.

Počeo je da iznuđuje novac od njihove dece, tražeći pet miliona pezosa (oko 1.500 dolara).

Kroz suze, žena je opisala kako se kriminal „toliko“ raširio da „više ne možete da izađete na ulicu na miru.“

Trampova podrška De la Esprieli, koju je levica kritikovala kao uplitanje strane sile, usledila je u trenutku kad su SAD zauzele intervencionističkiji stav prema kriminalnim grupama u Latinskoj Americi.

Tramp je rekao da će izbori odrediti odnos Kolumbije prema Americi.

„Ako Abelardo pobedi, Kolumbija će imati potpunu podršku i snagu Sjedinjenih Država iza sebe“, rekao je, nazvavši Sepedu „radikalnim levičarskim marksistom“.

De la Espriela je odrastao na kolumbijskoj karipskoj obali gde je zadržao snažnu regionalnu podršku.

Marika Luisa Sančez, porodična prijateljica iz detinjstva i komšinica, rekla je da je De la Espriela „ostvario sve što je zacrtao u životu, on je čovek veoma snažnih ubeđenja“.

„On poseduje karakter, hrabrost, to nam je potrebno za Kolumbiju, osoba koja je stroga prema trgovini droge, stroga prema gerili“.

Pristalica Sandra Kabalero, iz sela nadomak Barankile, rekla je da će on „sarađivati sa Amerikom u borbi protiv trgovine drogom i da ne planira da pregovara sa kriminalcima – što nije donelo rezultate četiri godine“.

„On želi da promeni porez kako bi pomogao kompanijama da otvore više radnih mesta i uloži u bezbednost i zdravlje“.

Sepeda, s druge strane, vodi među mlađim glasačima u Kolumbiji.

„Sepedin predlog za bezbednost ne samo da razmišlja u upotrebi prisilnih sila države za zaustavljanje kriminala, već uzima u obzir i strukturalne korene nesigurnosti – odsustvo države, siromaštvo, nejednakost, to što mnogi mladi pripadaju kriminalnim grupama“, rekla je studentkinja Katalina La Grande.

„Ne želimo da ponovimo bezbednosne modele prethodnih vlada koji su doveli do hiljade žrtava i nisu rešili probleme. Mi verujemo u bezbednost kroz pregovore: kombinovanje potiskivanja oružanih grupa sa socijalnim programima.“

U navijačkoj zoni za uvodnu utakmicu Kolumbije na Svetskom prvenstvu protiv Uzbekistana, koju je dobila sa 2:1, mlada žena Sofija Diaz rekla je da se ona nadala da će njen tim – i Sepeda – pobediti.

„Više strahujem zbog izbora. Sviđaju mi se Sepedini predlozi, on je protiv frakinga (kontroverzne metode vađenja nafte), borio se za ovu zemlju čitav život.“

Na ulicama Bogote slavilo se skandiranjem i vuvuzelama posle pobede Kolumbije: zvuci zemlje koja je, na veoma kratko, postala i te kako ujedinjena.

Sa dva veoma različita kandidata na glasačkom listiću, izbori u nedelju učiniće je još mnogo podeljenijom.

Dodatno izveštavanje: Vanesa Silva i Natali Himenez

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk