Избори у Босни и Херцеговини: Разбијање стереотипа и тешко друго полувреме

Вече пре избора у Босни и Херцеговини, на небу изнад Зенице дроновима је било направљено лице Едина Џеке који се опростио од фудбалске репрезентације земље која је симбол националне подељености.

Последњи општи избори у балканској земљи састављеној од два енитета, три конституивна народа и замршеног политичког система, нису променили много када је у питању подељеност.

Три деценије после краја рата у БиХ, и даље највећу подршку имају политике са снажним националним предзнаком.

Али избори, ипак, јесу донели нешто ново.

Први пут ће у трочланом Председништву бити две жене, од којих је једна, Жељка Цвијановић из РС, добила укупно више гласова него друга два нова члана овог највишег органа БиХ.

А први пут су становници БиХ знали резултате, додуше прелиминарне, већ сат времена по затварању бирачких места, уместо као што су их до сада чекали сатима, па и данима.

„Није било претераних изненађења у коначном исходу, било је изненађења у смислу броја освојених гласова", оцењује Сеад Турчало, декан Факултета политичких наука у Сарајеву, за ББЦ на српском.

„Изборне технологије су разбиле стереотип да су странке на власти 'крале' изборе", додаје.

Босна и Херцеговина има један од најкомпликованијих политичких система на свету - државни ниво, два ентитета - Републику Српску и Федерацију БиХ, која је подељена на 10 кантона.

Гласачи су 4. октобра бирали три члана Председништва, председника и потпредседника Републике Српске, посланике 10 кантоналних, две ентитетске и државне скупштине.

Шта је ново?

Драган Човић из Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) и Милорад Додик, председник Савеза независних социјалдемократа (СНСД), нису били кандидати, али њихове саборкиње Даријана Филиповић и Жељка Цвијановић, досадашња чланица Председништва, освојиле су убедљиво највише гласова.

Иако је други пут у трци за Председништво изгубио од Дениса Бећировића из Социјалдемократске партије (СДП), Бакир Изетбеговић из Странке демократске акције (СДА) је задовољан.

Његова странка је у Федерацији БиХ освојила највише гласова, а тај успех прате и резултати за државни и кантоналне парламенте.

Врло вероватно се враћају у власт, после четири године опозиционог живота.

Наша странка, једна од чланица политичког блока насупрот СДА - такозване Тројке, предвођене СДП-ом, доживела је озбиљан пад.

Са три посланика у државном парламенту спали су на један, а пад прате и остали нивои власти.

„Итекако смо примили поруку и критику наших бирача. Преузимам одговорност", изјавила је Сабина Ћудић, председница Наше странке.

Бирачи су ову странку казнили јер „није успела да испуни обећано, а с друге стране што се партнерству с осталим странкама 'Тројке' показала као најмање способна да влада, а преузимала је важне функције", каже декан ФПН-а у Сарајеву.

Наша странка до сада је имала премијерску позицију у Кантону Сарајево.

„То нису резултати које смо прижељкивали, али су солидни", изјавио је Елмедин Конаковић, лидер треће чланице Тројке - странке Народ и правда и одлазећи министар спољних послова БиХ.

Скоро 40 одсто гласова за скупштину ентитета Република Српска освојио је Додиков СНСД, који је убедљиво најјача странка и на преосталим нивоима власти када је у питању расподела мандата из РС.

У РС, са досадашњим коалиционим партнерима Додик ће имати значајну већину, али још није извесно да ли ће она бити двотрећинска, што је му је дугогодишња пракса.

Највише појединачних гласова освојио је дебитант на изборима - његов син Игор Додик.

„Сваки неуспех Игора Додика на изборима био би заправо удар на политичку династију и вероватно њен крај, због тога је СНСД апсолутно уложио све могуће ресурсе у кампању", оцењује Турчало.

Други по броју гласова је Покрет сигурна Српска, чији је лидер Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке, а Српска демократска странка, пала је на треће место.

Не би било изненађење и да СНСД направи коалицију са Станивуковићем, иако је претходно био гласни критичар, рекла је раније Тања Топић, политичка аналитичарка из Бањалуке.

Састанак Додика и Путина у Москви

Шта је старо?

Друго полувреме у формирању власти тек почиње због замршеног уставног уређења и дводомовног система парламената.

СДА би, уз Социјалдемократску партију и ХДЗ БиХ, могла да има стабилну већину, а слична коалиција формирана је 2012.

„Имамо партнере. СДА није опција, то сам неколико пута рекао. Нећемо с њима", изјавио је Нермин Никшић, лидер СДП-а, неколико дана уочи избора.

Лидер СДА већ је послао сигнале Странци за БиХ, која је као четврта снага на нивоу Федерације једно од изненађења избора.

„Могућа је и велика коалиција", каже Турчало.

„Ово је резултат сличан ономе од пре 20 година", изјавио је у изборној вечери задовољни Милорад Додик.

Упркос забрани Суда Босне и Херцеговине да обављање јавне функције, Додик је као лидер странке био на свим билбордима.

Укидање америчких санкција, подршка Русије и Српске православне цркве додатно су оснажиле Додика, уверен је аналитичар Турчало.

Додик је остварио апсолутну победу, оцењује Стефан Благић, активиста и аналитичар из Бањалуке.

„Било је доста злоупотребе јавних ресурса које Централна изборна комисија није санкционисала, него је то подводила под преурањену кампању, имали смо медијски мрак, али и без тога Додик би победио", оцењује Благић за ББЦ на српском.

Као примере наводи једнократне исплате пензионерима и студентима непосредно пред изборе.

Шта кажу бројке?

На основу пребројаних 95 одсто гласова, излазност на изборима је 42 одсто, осам мање него пре четири године.

„Могуће да се ради о историјском минимуму", рекли су из Централне изборне комисије за ББЦ.

Могуће је да је ово права слика излазности јер су због увођења нових изборних технологија спречене бројне неправилности, сматра Благић.

„Ја не бих рекао да је то мала, већ реалнија излазност", додаје.

И Ирена Хаџиабдић, чланица Централне изборне комисије, каже за ББЦ да сад имају реалнију слику.

„Сада једна особа није могла гласати два пута, странке нису могле гласати уместо неизашлих на изборе, а нису могли гласати ни мртви", каже Хасан Камењаковић из коалиције невладиних организација за фер и поштене изборе „Под лупом" за ББЦ.

Званични крај изборне утакмице биће одсвиран најкасније 4. новембра, када ЦИК треба да саопшти коначне резултате избора.

А уз то тек почињу политичке трговине и договори о коалицијама на различитим нивоима, што не иде увек лако.

У Федерацији БиХ својевремено четири године није била формирана нова власт, па су неки министри у техничком мандату истовремено били и посланици у државном парламенту.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk