Косово уочи нових избора: Четири ствари које треба да знате

Веч годину и по дана политичко тло Косова не престаје да подрхтава.

Институционална криза почела је у фебруару 2025. када је после рекордних покушаја некако конституисана скупштина, а настављена је после два циклуса парламентарних избора.

Зато ће становници Косова са бирачким правом трећи пут на гласање у недељу, 7. јуна.

У фебруару прошле године, странка Самоопредељење Аљбина Куртија, премијера у техничком мандату, упркос највећем броју освојених гласова није имала довољно за већину у скупштини.

Поновљени избори у децембру исте године донели су му још више гласова, па су парламент и влада формирани у фебруару 2026.

Међутим, Куртијевом трећем узастопном премијерском мандату испречила се нова препрека - избор председника Косова.

Сагласност око предлога кандидата није постигнута, те је функција, углавном формална, подстакла нову кризу, а становнике Косова трећи пут у 16 месеци одвешће - на биралишта.

Одржавају се у још поларизованијој атмосфери него претходни изборни циклус, а политичка ривалства постала су све више лична, указује политиколошкиња Доника Емини са Универзитета у Грацу.

„Поделе више нису ограничене само на изборно супарништво, већ утичу и на постизборну сарадњу.

„Иако ниједна странка није формално искључила све облике сарадње после избора, тон и динамика кампање показују да је поверење међу главним политичким актерима ниже него икад", додаје за ББЦ на српском.

На изборном менију је више од 20 политичких партија и покрета, а право гласа има више од два милиона људи, међу којима нешто више од 130.000 живи ван Косова.

Десет загарантованих мандата у скупштини припада заједници Срба са Косова, а исто толико другим националним мањинама.

Пред нове парламентарне изборе, Одбор за спољне послове Европског парламента усвојио је извештај о Косову у којем је оцењено да политички застој „има значајан утицај на будућност земље".

„Важно је да Косово остане на европском путу и настави ка интеграцији", поручују.

Али упозоравају и да би финансијска средства предвиђена Планом раста могла да буду угрожена, јер Косово неће бити у могућности да испуни потребне критеријуме у предвиђеном року.

Поновили су захтев да све државе чланице ЕУ признају независност Косова, коју је Приштина прогласила 2008, а коју Србија не прихвата.

Од 27 земаља ЕУ, пет не признају независност Косова: Шпанија, Словачка, Кипар Грчка и Румунија.

Погледајте видео о новим парламентарним изборима на Косову

Позната имена - и једна новина

Играчи ове политичке утакмице су добро познати, али постоји и једна новина.

Поред Куртијевог Самоопредељења за власт се боре и Демократски савез Косова (ЛДК), чији је оснивач био Ибрахим Ругова, као и Демократска партија Косова (ПДК), на чијем је челу био Хашим Тачи коме се суди у Хагу за ратне злочине.

Ту је и Алијанса за будућност Косова (ААК) још једног бившег ОВК команданта Рамуша Харадинаја.

Новост је, међутим, што ће на предстојећим изборима на гласачком листићу бити и име Вјосе Османи, бивше председнице Косова, као носитељке листе опозиционог ЛДК-а, који је напустила пре пет година.

„Хоћемо ли да дозволимо да се Косово умори од подела и узастопних криза, као што други желе?", упитала је Османи.

Дојучерашњи савезници постали су ривали.

„Верујем да су грађани схватили да сваки пут када неко покуша да заустави један друштвено-историјски и политички ток, као што је рад Самоопредељења, настаје све већи талас.

„Сваки пут када су покушали да нас зауставе, тај талас је растао", узвраћа Курти.

Повратак Вјосе Османи активној страначкој политици и њено обновљено сврставање у бивши партијски табор додатно је појачало поделе, сматра Доника Емини.

„То је претворило елементе кампање од такмичења политичких програма у борбу обликовану личним ривалствима, жалбама и политичким осветама", каже политиколошкиња, стручњакиња за Косово и Западни Балкан.

За 10 мандата колико је загарантовано заједници Срба на Косову надмећу се, као и прошлог пута, три партије: Српска листа, блиска Београду, партија „За слободу, правду и опстанак" Ненада Рашића, бившег министра за повратак у Куртијевој влади, којој је припао мандат и Косовски савез, основан у јуну 2025.

Српска листа је годинама најјачи политички представник Срба на Косову и осваја готово свих 10 места загарантована у Скупштини Косова.

Али Ненад Рашић готово по правилу успева да 'откине' један посланички мандат загарантован Србима и у три наврата је био министар у косовским владама - два пута у Куртијевом кабинету.

Безбедност пре привреде

Предизборни програми странака нису се променили између два циклуса гласања.

И уочи ових избора, Курти обећава привредне промене, али и јачање војске и отварање фабрике муниције.

Један од приоритета му је формирање жандармерије Косова која би, између осталог, требало да штити границе, управља високоризичним ситуацијама и бори се против тероризма.

Поново је обећао да ће се за војску издвојити више од милијарду евра, што је пет пута више у односу на постојећи буџет предвиђен за ову област.

У плану је и Заједничка војна јединица са Оружаним снагама Албаније, као и убрзане припреме за чланство у НАТО.

Почетком октобра 2025, на Косово су стигле „хиљаде" војних дронова-камиказа из Турске.

Оружје вредно близу 12 милиона евра требало би да стигне и из Сједињених Америчких Држава (САД), како је раније најављено у Вашингтону.

Није познато о којој опреми је реч, али је објава о испоруци новог америчког оружја Косову саопштена у тренутку када неки амерички конгресмени позивају Трампову администрацију да подржи чланство Приштине у НАТО-у.

Најаве о жандармерији или сродним безбедносним реформама треба посматрати више као део шире стратегије слања порука о државности, контроли и спремности, него као непосредну институционалну трансформацију, указује Доника Емини.

„Безбедност је веома важно питање за бираче, а сигнализирање јачег сигурносног става појачава шири наратив владе о одговорности и суверенитету", додаје.

Курти обећао: 100 евра свакоме

Косово је и даље међу најсиромашнијим земљама у Европи, на основу прихода по глави становника, подаци су извештаја Међународног монетарног фонда (ММФ) за 2025.

Минимална зарада на Косову је око 350 евра, подаци су Института за социјалну политику Мусине Кокалари из Приштине за 2025.

„Она није достојна за живот радника и не покрива му основне трошкове живота“, изјавила је Дренуша Каноли, директорка програма.

Да би се на Косову покрила потрошачка корпа потребно је двоструко више новца, показује иста анализа.

Стога су опозиционе албанске странке у краткој предизботној кампањи играле на карту привреде и трошкова живота, дајући разна обећања.

„У буџету сваке косовске породице биће за 50 одсто више новца.

„Више благостања за све“, поручио је Бедри Хамза, кандидат ПДК-а за премијера на једном од предизборних скупова.

Куртијева влада није остала глува на овај изазов - уочи избора обећала је да ће студенти, запослени, пензионери, али и малолетници (преко родитеља) добити по 100 евра.

Сличну помоћ давале су и власти у Србији неколико месеци уочи избора 2022.

Опозиционе странке и поједине невладине организације оштро су критиковале Куртијеву меру, оптужујући га за популизам и да злоупотребљава „јавни новац за изборне потребе".

„То су ад хок решења. Не праве се структурирани и добро циљани програми", указује Бљенди Хасај, извршни директор Института ГАП.

Америка, традиционални савезник Косова, такође је критиковала Куртијево обећање о 100 евра за ове слојеве становништва.

Последњих годину дана њихов однос је знатно захладнио, пошто је Вашингтон замрзнуо стратешки дијалог са Приштином.

Гашење институција, али не и нови бојкот Срба

Срби на Косову више не бојктотују изборе и поново су, после две године, на власти у свих 10 општина где већински живи ова заједница.

Али се број установа којима се фактички управља из Београда из године у годину смањује.

Томе је претходило скидање полицијских униформи и повлачење из косовских институција 2022. а затим протести и бојкот избора, али и пуцњаве у Бањској.

Случај је додатно погоршао већ напете односе Београда и Приштине.

За оружани напад у овом месту на северу Косова, када су 2024. убијени косовски полицајац Африм Буњаку, а потом и Стефан Недељковић, Игор Миленковић и Бојан Мијаиловић, оптужено је 45 људи.

Две и по године касније изречена је прва, првостепена пресуда у Приштини, против тројице оптужених, на шта имају право жалбе.

У међувремену је обустављен рад поште, банке, установа социјалних служби, Фонда за здравствено осигурање и Фонда за инвалидско и пензијско осигурање, који су функционисали по систему Србије у Северној Митровици.

По том систему и даље само функционишу образовање и здравство иако званичници Косова помињу и њихову потенцијалну интеграцију у тамошње оквире.

Томе се противе Срби на Косову, али и званични Београд.

Уочи избора затворене су и амбуланте у Србици и Обилићу, на 10 километара од Приштине, а у местима на северу Косова на таблама железничких станица више нема ћириличних натписа, већ латиничних и на албанском.

Симболичан показатељ ко сада управља железницом у свим деловима Косова.

Свакодневни живот српске мањине додатно је закомпликован применом Закона о странцима.

Срби који раде, живе или студирају на Косову, а немају тамошње папире мораће да се пријаве за једногодишњу боравишну дозволу.

Али Канцеларија за Косово и Метохију и пред ове изборе позива како Србе који живе на Косову, тако и расељене да искористе право гласа.

Мала је вероватноћа да ће ови избори преко ноћи променити положај српске заједнице, али могу да пруже прилику њиховим представницима да се активније ангажују у косовским институцијама, уместо да су ван њих, сматра политиколошкиња Емини.

Зависиће, указује она, и од будућег односа Српске листе и косовских институција и колико је највећа листа представника Срба спремна и способна да постепено превазиђе пуко прац́ење политичких директива из Београда и да се усредсреди на заступање интереса и свакодневних брига косовских Срба.

Неколико дана пре гласања Приштину је посетио Антонио Кошта, председник Европског савета, разговарајући са политичким врхом Косова и представницима опозиције.

Курти је затражио да ЕУ Косову додели статус кандидата, а Српска листа одлучније ангажовање у заштити права српске заједнице и формирању Заједнице српских општина (ЗСО), договорене Бриселским споразумом још пре 13 година.

„У Приштини сам како бих потврдио континуирану подршку ЕУ Косову“, поручио је 3. јуна.

Дијалог Београда и Приштине се дуже од деценије води под окриљем ЕУ, али је годинама у застоју.

Политиколошкиња Емини не очекује значајан напредак, не само због политичке ситуације на Косову, вец́ и због ширег регионалног и међународног контекста у којем су подстицаји за напредак тренутно веома слаби.

Сумња и да ће сами избори да ће разрешити постојеће политичко стане на Косову.

„Постоји реалан ризик да ц́е Косово наставити да циклично пролази кроз изборе без постизања дугорочне стабилности", закључује.

Графике: Теодора Ћурчић, ББЦ новинарка

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk