Изборни пресек: ЕУ интеграције тема дебате, сумња у нове личне карте

Аутор фотографије, RONALD WITTEK/EPA-EFE/REX/Shutterstock
Док званичници из Брисела хвале напредак на европском путу неких држава западног Балкана, интеграције Србије у Европску унију (ЕУ) годинама стоје у месту, за шта власт и опозиција проналазе различите разлоге.
Док власт тврди да је застој искључиво одговорност Брисела и захтев да Србија уведе санкције Русији, представници опозиционе коалиције „Европске Србије" и листе „Студенти побеђују" указују на одговорност владајуће Српске напредне странке (СНС) и њених партнера за неуређеност државе и раширену корупцију.
„ЕУ више није заједница држава којој приступате или напредујете у том приступању на основу заслуга и реформи.
„Од рата у Украјини су се промениле околности и сада су то све геополитичка питања.
„Дакле, основна разлика између наших листа је у односу према геополитичким питањима", рекла је Ана Брнабић, са листе „Александар Вучић - Уједињена Србија", током дебате на Радио-телевизији Србије уочи парламентарних избора 25. октобра.
Принципи на којима почива ЕУ нису промењене и да се грађани жале да их је држава занемарила, рекао је Александар Бауцал, професор Београдског универзитета и представник листе „Студенти побеђују".
Ти принципи су записани и у Уставу Србије и они су усклађени су са циљевима и захтевима студентске листе - да Србија буде држава на коју грађани могу да се ослоне и да имају осећај да држава ради за њих, рекао је Бауцал.
„Наш циљ да прво успоставимо државу која ће радити за грађане, а онда да одлучимо на референдуму да ли ћемо да приступимо ЕУ или не", додао је.
Студентска листа се раније изјаснила да не подржава увођење санкција Русији, иако ЕУ очекује да државе кандидати ускладе спољну политику са Бриселом.
Бауцал каже да је питање спољне политике ствар о којој се може преговарати са ЕУ.
„Да бисте имали снагу у преговарању, морате да имате добру државу тада можете да заштитите сопствене интересе.
„Мој утисак да је власт прави уступке и на истоку и на западу, а да грађани ништа не добију", рекао је кандидат листе „Студенти побеђују" за посланика Скупштине Србије.
Међу највећим листама које излазе на изборе, „Европска Србија" једина је која се јасно изјаснила да подржава увођење санкција Русији.
У центру њиховог предизборног програма су ЕУ интеграције.
„Србија под Вучићем већ пет година стагнира у евроинтеграцијама, чак назадује у неким областима зато што се ова држава гуши у корупцији, срасла је са криминалом и мафијом, прогони политичке неистомишљенике, немамо слободу медија, избори се краду", рекла је Мариника Тепић, једна од носилаца листе проевропске коалиције.
Дуња Симоновић Братић, представница листе окупљење око Социјалистичке партије Србије (СПС) „Ивица Дачић - Фактор стабилности", сматра да су се околности у Европи промениле.
ЕУ није иста да бисмо могли да кажемо да имамо исти однос. Она постаје војни савез, рекла је.
У дану када се на јавном сервису одржавала дебата о европској будућности, делегација (ЕУ) у Србији изразила је забринутост због више пријављених инцидената уочи парламентарних избора, пренела је агенција Фонет.
Позвали су надлежне да правовремено реагују на могуће неправилности током кампање и изборног дана.
Политички лидери требало би да допринесу стварању мирног и демократског окружења, поручили су.
Делегација Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ) је после посете Београду апеловала на све учеснике предстојећих избора да се уздрже од запаљиве реторике и застрашивања.
„У овом напетом изборном окружењу, које доводи до подела, од кључног је значаја темељно домац́е и међународно посматрање избора.
„Очекујемо да надлежни органи омогуц́е посматрачима избора приступ свим фазама изборног процеса", поручили су.
Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) у међувремену је одлучио да не изрекне меру против телевизија које су емитовале спот изборне листе „Уједињена Србија - Александар Вучић", у којем се појављују деца.
Нове личне карте
Број важећих личних карата у Србији повећао се за 235.000 за мало више од четири месеца, податак је који је изнео на Иксу Огњен Рашуо, члан Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка.
Према подацима Министарства унутрашњих послова (МУП) Србије, 18. маја било је близу шест милиона важећих личних карата, а 28. септембра тај број је био 6.225.000, навео је.
„Повећан је број људи који фактички могу да изађу на изборе и гласају. Али ми те људе не видимо у бирачком списку.
„Број бирача у бирачком списку није повећан толико“, рекао је Рашуо за Инсајдер.
Број издатих личних карата на тромесечном нивоу је мање-више исти од половине 2023. године, због чега не видим рационално објашњење за раст укупног броја важећих докумената, рекао је.
Додаје да од МУП-а очекује објашњење за оволики раст.
Лична карта је један од докумената којим неко може да потврди идентитет и гласа.
Погледајте видео о личној карти и изборима
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk


























