Фон дер Лајен подржала план да Канада постане придружена чланица ЕУ

Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, подржала је предлог да Канада постане први „придружени члан“ Европске уније.

Она жели да ради на „отварању врата“ за Канаду, што би подразумевало ближе везе у више сектора, рекла је у Европском парламенту.

Марк Карни, канадски премијер, претходно је говорио о стварању „јединственог савеза“ са Европском унијом.

Канада тренутно има затегнуте односе са Сједињеним Америчким Државама, додатно оптерећене све интензивнијим трговинским спором.

Фон дер Лајен, која није директно помињала Доналда Трампа, председника САД, рекла је да понуђени облик чланства за Канаду „није партнерство против било кога другог, већ за нашу заједничку снагу“.

„Партнерства су стратешки избор за Европу, али она су и одговор на распад међународног поретка заснованог на правилима“, додала је.

Карни је присуствовао годишњем обраћању Фон дер Лајен у Стразбуру, а очекује се да ће се 17. септембра обратити и Европском парламенту.

Трговински преговори Канаде и Америке пропали су прошлог месеца, што је довело до увођења низа нових царинских мера.

Сукоб између северноамеричких суседа додатно су подстакле учестале изјаве Доналда Трампа о томе да би Канада требало да постане „51. савезна држава“ САД.

ЕУ и Канада „гледају на свет истим очима“, било да је реч о вештачкој интелигенцији, климатским променама или геополитици, рекла је Фон дер Лајен у годишњем говору о стању Европске уније.

„Били смо савезници по питању Украјине, одбране, сировина и ланаца снабдевања, али, изнад свега, Европа и Канада верују у демократију“, рекла је она.

Фон дер Лајен није изнела конкретне детаље о томе како би евентуално канадско чланство или ближе повезивање са ЕУ могло да функционише, али је навела да су производња, технологија, вештачка интелигенција, одбрана, енергетика, критични минерали и економска безбедност кључне области за будућу сарадњу.

И Урсула фон дер Лајен и други европски лидери у Марку Карнију пронашли су поузданог савезника у суочавању са сличним изазовима.

Пре свега, суочени су са агресивном употребом царина Доналда Трампа, као и његовим претњама припајањем Гренланда, аутономне територије која припада Данској, чланици Европске уније.

Међутим, статус „придруженог чланства" у ЕУ тренутно не постоји, а процес његовог успостављања, чак и уколико би био политички прихваћен, могао би да потраје годинама.

Фридрих Мерц, немачки канцелар, почетком године предложио је да Украјина добије управо такав нови статус, што је изазвало подељене реакције ЕУ.

Неколико земаља Западног Балкана, међу којима су Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Северна Македонија и Србија, већ се налазе на дугом путу ка пуноправном чланству у ЕУ.

Десет од 27 држава чланица ЕУ још није ратификовало споразум о слободној трговини са Канадом, постигнут пре готово десет година.

Због тога владе у појединим европским престоницама сматрају да би било сврсисходније унапредити постојеће споразуме о трговини и одбрани него стварати нови облик чланства посебно за Канаду.

У говору у којем је изнела политичке и стратешке приоритете ЕУ за следећу годину, Фон дер Лајен предложила је и формирање Европског савета за безбедност, чије чланице би биле и Уједињено Краљевство и Украјина.

„Дуго смо разговарали о формату који би окупљао лидере посвећене безбедности нашег континента, уз учешће партнера као што су Канада, Норвешка, Украјина, Уједињено Краљевство и други.

„То је сада још хитније, с обзиром на природу и размере ризика са којима се суочавамо. Зато ћемо представити планове како бисмо Европски савет за безбедност претворили у стварност“, рекла је она у свеобухватном обраћању.

Поред глобалних изазова, Фон дер Лајен је истакла да су многе европске породице забринуте због раста трошкова живота, као и због „вртоглаве брзине технолошких промена“ и њиховог утицаја на радна места и друштво у целини.

Међу осталим предлозима нашла се и иницијатива да се водеће светске компаније и истраживачки центри у области вештачке интелигенције позову на разговоре о томе како подржати развој индустрије на самој технолошкој граници, али и план за смањење бирократских оптерећења за компаније које послују у Европској унији.

Биће представљен и нови механизам за ванредне ситуације који би државама чланицама помогао да ефикасније одговоре на масовне мигрантске таласе, након смртоносног прилива миграната у шпанску енклаву Сеута у јулу.

Предложене су и мере за ограничавање употребе друштвених мрежа међу децом, међу којима је и забрана приступа платформама за млађе од 13 година.

Према том предлогу, деца узраста од 13 до 15 година могла би да отварају налоге на друштвеним мрежама само уз родитељски надзор и контролу.

Ове мере би штитиле малолетнике на интернету и смањење потенцијално штетних утицаја друштвених мрежа на њихово ментално здравље, безбедност и развој.

Карнијева нова љубав према ЕУ има везе са Трампом

Катја Адлер, ББЦ уредница за Европу

Преломни тренутак у промени европског односа према Сједињеним Државама догодио се почетком ове године, када Доналд Трамп није желео да искључи могућност да силом преузме Гренланд од Данске, савезнице из НАТО-а.

Отприлике у исто време, Марк Карни одржао је говор на Светском економском форуму у Давосу у којем је позвао земље да се удруже како би се супротставиле економским притисцима великих сила.

У Европи је тај позив пажљиво саслушан.

Могло би зато да се постави питање зашто европски лидери нису гласније подржали канадског премијера током најновијег заоштравања трговинских спорова са САД.

Карни је поручио да је Канада у „трговинском рату“ са САД.

Он је брзо одговорио увођењем реципрочних царина, правдајући тај потез заштитом канадског суверенитета.

„Ово је говор који бих волео да чујем у Европи“, рекао је Паоло Ђентилони, бивши европски комесар за економију и некадашњи италијански премијер.

Ипак, европски лидери су у јавности остали уздржани.

То, међутим, не значи да подршка Карнију не постоји.

Према наводима извора из Брисела, више европских лидера, међу њима председник Финске, француски председник Емануел Макрон и италијанска премијерка Ђорђа Мелони, воде разговоре са Карнијем иза затворених врата о продубљивању сарадње.

Међутим, постоји важан разлог због којег избегавају јавну подршку.

Ниједан водећи европски политичар тренутно не жели да ризикује да га домаћи бирачи оптуже за изазивање беса америчког председника и евентуално нових казнених царина према Европи.

У наредним месецима бирачи у бројним великим државама Европске уније излазе на изборе.

У Немачкој су они већ одржани, док ће Француска ускоро бирати новог председника. Италија, Шпанија и Пољска такође очекују парламентарне изборе.

Због тога европски лидери подршку Карнију углавном препуштају институцијама Европске уније.

Према правилима ЕУ, трговинску политику у име држава чланица води Европска комисија.

Управо су председници Европске комисије и Европског парламента позвали Карнија да ове недеље посети Стразбур.

Ипак, поједини званичници у Бриселу упозоравају да ни Канада не би требало да има превелика очекивања.

Иако у институцијама ЕУ постоји велико поштовање према Канади и уверење да две стране деле сличне вредности и приоритете, међу државама чланицама постоје и гласови, попут Француске, који сматрају да земљама ван ЕУ не треба давати превише повољне услове.

То је случај упркос све већим притисцима да Европска унија покаже више флексибилности према блиским савезницима у периоду глобалних политичких и економских турбуленција.

Са сличном дилемом суочава се и Уједињено Краљевство.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk