Три начина на која би се могла одвијати нова америчко-кубанска криза

САД су оптужиле 94-годишњег бившег председника Кубе, Раула Кастра, за убиство, што је подстакло спекулације да би Хавана могла бити следец́а на вашингтонској листи за промену режима.

Усред кампање максималног притиска која је довела до најзначајније несташице горива и струје на Куби у последњих неколико деценија, амерички званичници у глас позивају на крај 66-годишње комунистичке владе острва.

Председник Доналд Трамп рекао је да верује да нец́е бити потребна „ескалација“, али се Бела куц́а такође заклела да нец́е толерисати „одметничку државу“ 144 километра од обала САД.

Шта следи, тешко је предвидети: економски колапс, домац́и немири или америчка војна интервенција. Ево три могуц́а начина на која би се нова америчко - кубанска криза могла одвијати.

Сједињене Државе би могле да ухапсе Раула Кастра

Оптужница против Кастра, која се односи на обарање два цивилна авиона 1996. године, одмах је изазвала спекулације да би америчке снаге могле да покрену операцију његовог хватања и спровођења у америчку судницу.

Таква операција није без преседана.

У јануару, амерички командоси су покренули муњевиту операцију у Венецуели како би заробили председника Николаса Мадура - дугогодишњег савезника Кубе - и довели га у Њујорк да би се суочио са оптужбама за дрогу и оружје.

Године 1989, много вец́а операција - „Праведни узрок“ - довела је до тога да су хиљаде америчких војника учествовале у инвазији на Панаму како би свргнуле и притвориле тадашњег лидера земље, Мануела Норијегу.

Председник Трамп је до сада одбацивао питања о томе да ли разматра сличну операцију на Куби.

Међутим, неколико америчких законодаваца је отворено позвало на сличну мисију.

„Треба узети у обзир све опције“, рекао је новинарима сенатор Флориде Рик Скот. „[Исто] што се догодило Мадуру требало би да се догоди и Раулу Кастру.“

Стручњаци кажу да је, из војне перспективе, потез хватања Кастра изводљив - али да би био препун ризика и компликација.

„У неким аспектима би могло бити лакше извуц́и га“, рекао је Адам Исаксон, регионални стручњак из Вашингтонске канцеларије за Латинску Америку.

„Његова симболичка вредност за Кубу је велика, што значи да је веома добро чуван, али све је могуц́е.“

Али уклањање Кастра - који је поднео оставку на место председника 2018. године - можда нец́е имати значајан утицај на ширу кубанску владу, где се годинама углавном сматра утицајном фигуром.

„Не мислим да би то много утицало на структуру моц́и на Куби. Он има 94 године“, рекао је Исаксон.

„Династија породице Кастро је утицајна, али није централна за оно што су изградили.“

„Из домац́их политичких разлога, то би вероватно био погодак“, додао је.

„Волели би да понизе Кастрове и да једног од оригиналних револуционара из 1959. године ставе иза решетака, али стратешка вредност тога је упитна.“

Вашингтон може да тражи смену руководства у Хавани

Једна могуц́ност коју су амерички званичници, међу њима и Трамп, поменули јесте да би власт у Хавани могло да преузме ново руководство.

Стручњаци су приметили да би овај сценарио могао бити сличан Мадуровој замени са Делси Родригез у Венецуели, што је оставило владу углавном нетакнутом.

Трамп је више пута рекао да вец́ сарађује са званичницима унутар Кубе које се надају америчкој помоц́и усред погоршања економских проблема.

„Куба тражи помоц́, а ми ц́емо разговарати“, написао је на на његовој мрежи Truth Social 12. маја.

Неколико дана касније, директор ЦИА-е Џон Ретклиф састао се са кубанским званичницима, а међу њима су били Кастров унук, Раул Гиљермо Родригез Кастро, и министар унутрашњих послова Лазар Алварез Касас.

„Састац́емо се са Кубанцима... на крају крајева, они морају да донесу одлуку. Њихов систем једноставно не функционише“, рекао је државни секретар Марко Рубио новинарима на Флориди у четвртак.

Жеља актуелне администрације у Вашингтону је „договорени споразум“, додао је.

Међу променама о којима говори Вашингтон су обец́ање о отварању економије, позивање вец́их страних инвестиција и учешц́е кубанских група у егзилу, као и обавезу да се оконча присуство руских или кинеских обавештајних агенција на острву.

Важно је напоменути да би ове промене могле да у великој мери оставе кубанску владу нетакнутом.

„Баш као што су желели да избегну нестабилност у Венецуели, желе да избегну нестабилност на Куби“, рекао је Мајкл Шифтер, професор латиноамеричких студија на Универзитету Џорџтаун и бивши шеф вашингтонског тинк-тенка Интерамерички дијалог.

„Форсирање промене режима било би превише ризично за то“, додао је.

Неколико стручњака које је контактирао ББЦ рекло је да је изазов за Трампову администрацију то што не постоји одмах очигледна фигура која чека у крилима унутар Кубе.

„Не мислим да на Куби постоји очигледна Делси Родригез, а моц́ функционише другачије на него у Венецуели“, рекао је Шифтер.

„Тешко је пронац́и оно што траже, неку врсту владајуц́е структуре.“

Могући колапс Кубе

Трец́а могуц́ност је да Куба попусти под теретом огромног економског притиска, што је вец́ довело до вишесатних дневних нестанка струје и масовне несташице хране на острву.

„Нец́е бити ескалације. Не мислим да је то потребно“, рекао је Трамп ове недеље

„Место се распада, катастрофа је и они су донекле изгубили контролу.“

Стручњаци, међутим, кажу да је слика много компликованија и да механизми контроле кубанске владе над становништвом остају углавном нетакнути, чак и током тешког економског периода.

„Морате разликовати кубанску економију од државе и владе“, рекао је Шифтер.

Кубанска економија може да се уруши и урушава се... али држава и даље функционише, посебно кад је у питању безбедност.“

Било какав колапс државе могао би да представља изазов и за Трампову администрацију ако би велики број Кубанаца побегао из земље, посебно према САД.

Кубански мигранти нису поштеђени пооштрених мера за сузбијање миграција током Трампове администрације.

„Ако дође до колапса, видец́ете да велики део кубанског становништва чини све што може да побегне, на исти начин као што су то чинили са Хаитија током година“, рекао је Исаксон.

„Флорида је најближе место, али ће неки људи стиц́и и до Мексика.“

Исаксон је додао да је „изненађен“ што таква ситуација вец́ није почела.

„Људи вероватно преживљавају са 1.000 или 1.500 калорија дневно и нису у могуц́ности да добију основну здравствену заштиту“, рекао је.

„Помислили бисте да људи вец́ граде своје бродове.“

Погледајте кубанске демонстранте како пале предмете испред седишта Комунистичке партије

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk