'Један човек, перо, папир': Преминуо карикатуриста Предраг Кораксић Коракс

Карикатуриста Предраг Кораксић Коракс умро је у 93. години, саопштили су из Независног удружења новинара Србије (НУНС), чији је био један од оснивача.

Најпознатији по карикатурама инспирисаним друштвеним и политичким темама и догађајима, почео је да их објављује још давне 1950. године у часопису Јеж.

Касније је дуже од три деценије радио у листу Вечерње новости, одакле је 1993. године „удаљен из политичких разлога", после чега наставља свој рад у независним медијима попут Времена, Данаса, Борбе, Пешчаника и Радија Слободна Европа, наводе из НУНС-а.

„Деценијама је својим карикатурама бранио право на слободно мишљење и слободу изражавања, остављајући неизбрисив траг у новинарству, медијској култури и јавном животу Србије.

„Препознатљив цртеж и бритак хумор били су симбол отпора ауторитарности, национализму и злоупотреби моћи", додаје се у саопштењу.

Његов колега, карикатуриста Душан Петричић, у једној реченици описује живот и стваралаштво Коракса: „Био је честит, бескомпромисан човек, изузетно поштен, а праве политичке карикатуре без поштења нема."

Редакције и државе су нестајале, председници и власници се мењали, а он је бележио, тумачио, опомињао, огољавао, напомиње Ана Мартиноли, професорка на Факултету драмских уметности у Београду.

„Један Кораксов цртеж могао је да постигне ефекат који ни најдужи коментар није успевао", каже Мартиноли за ББЦ на српском.

Значај Кораксовог рада, према Петричићу, јесте у томе што је вратио политичку карикатуру новинарство.

„У социјалистичком периоду политичка карикатура се више бавила умотаним, завијеним филозофским идејма него конркретним политичким ликовима.

„Када је кренула диктатура Милошевића (Слободана, бившег председника Србије и хашког оптуженика, оп.а) у овој земљи, вратио је на сцену нешто на шта смо заборавили – а то је права политичка новинска карикатура преко које су читаоци могли свакодневно да прате конкретне политичке ликове који им раде о глави и организују животе", каже Петричић за ББЦ на српском.

Уз рад са студентима, којима је објашњавала шта је политичка карикатура, шта она може да уради што текст не може, Мартиноли је видела Кораксов рад потпуно другим очима.

„Тада схваташ да једна његова линија садржи више медијске теорије него три академска рада."

Петричићу је поглед на Србију са стране, из Канаде где је живео две деценије, потврдио колико су значајне Кораксове карикатуре за јавност Србије.

„Уверио сам се до које мере један бескомпромисан човек, а при том сјајан професионалац, може да помогне нацији да преживљава тешке тренутке у историји. Он ће сасвим сигурно остати запамћен у великој мери по томе", каже Петричић за ББЦ на српском.

Током каријере имао је више од 40 самосталних изложби, био је почасни члан НУНС-а и добитник бројних признања, међу којима је и орден Легије части у Француској.

„Он није био уз независне медије. Он јесте био независни медији, у најчистијем облику.

„Један човек, перо, папир. Без власника, без уредничке линије, без алгоритма", каже Ана Мартиноли.

Као да описује црнобели аутопортрет Коракса, где држи блок, бочицу са тинтом и одлучно са псом, који у зубима носи кист, иде у зацртаном правцу.

'Убитачни хумор' и 'пресуде у карикатурама'

Деценијама је био познат као оштри критичар политичких система у Србији и Југославији, чинивши то цртежом, без речи.

Због тога је напустио Вечерње новости, после дугог стажа, током 1990-их.

„Ако неко од мудрог руководства одлучи да се карикатура не објави, ја ћу напустити тај лист", рекао је много година касније у интервјуу за ББЦ на српском.

Каријеру је водио „лепо и успешно све док 1990. године није отворен дисциплински поступак против мене јер нисам желео да цртам карикатуре које глорификују зачетак Милошевићевог режима", казао је за лист Блиц.

„Нико није ни помислио да ме уразуми јер су знали за мој карактер, али су ми одбијали од плате и шиканирали ме на различите начине", додао је.

Више пута се због тога нашао и на удару највиших функционера, као 2018. после објављивања карикатуре на којој нацисти Адолф Хитлер и Јозеф Гебелс држе у наручју тадашње посланике Српске напредне странке Александра Мартиновића и Владимира Орлића.

На идеју је дошао док је гледао пренос Скупштине и чуо како посланик Александар Мартиновић говори да лист Данас спроводи „харангу против СНС-а која је незабележена још од времена Гебелса и Хитлера".

„Хумор је убитачан за тоталитарне режиме, карикатуре су пресуде", рекао је тада Коракс новинарима.

После више од седам деценија рада, али и друштвено-политичких проблема који се не мењају много на Балкану, често му се дешавало да на исту тему уради више карикатура.

Ту би, понекад, дошло до кризе инспирације, испричао је 2018. у интервјуу за ББЦ на српском.

„Постоји огроман број карикатура које сам већ урадио на одређене теме и сада, ја имам проблем да направим нову карикатуру на исту тему. То заиста није једноставно.

„Тада копате, вучете, тражите", казао је Кораксић.

Ко је био Предраг Кораксић

Погледајте како се изложба Коракса и Петричића преселила из Лазаревца у Београд

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk