Каква је веза климатских промена и раста људи

У протеклих 150 година, људи су доживели невероватно нагли раст као врста.

Али има знакова да би томе могао доћи крај, а један од могућих разлога за то чини се да су климатске промене.

Добро је документовано да глобално загревање доводи до екстремнијих временских прилика, што обухвата топлотне таласе и појачану влажност.

Сада је тим истраживача за Универзитета у Калифорнији, у САД, открио да такви услови можда већ спречавају раст деце пре него што су она уопште роде.

Тим је спровео анализу на 200.000 деце млађе од пет година у Јужној Азији, региону који је посебно осетљив на ефекте климатских промена.

Истраживачи су проценили да ће деца која су, док су у мајчиним стомацима, доживела скокове температуре изнад 35 степена Целзијусових у комбинацији са високом влажношћу у сваком триместру трудноће, бити 13 одсто нижа него што је очекивано за њихов узраст.

Пораст висине у временском прозору од рођења до пете године сматра се кључним показатељем целокупног здравља и развоја детета.

Мада је колико ћемо на крају бити високи умногоме одређено генетиком и другим факторима, као што су исхрана и здравље, „студија сугерише да повећана топлота и влажност под климатским променама заиста прети да смањи просечну висину деце до пете године у Јужној Азији“, објашњава водећа ауторка студије Кејти Мекмахон.

„Глобална слика остаје неизвесна, али много тога ће зависити од ублажавања и адаптације у долазећим деценијама“, додаје она.

„Разумно је очекивати да видимо сличне резултате у другим земљама са ниским и средњима примањима - окружењима која се већ суочавају са високим нивоима температуре и влажности."

Према класификацијама Светске банке, око 120 земаља спада у категорију ниских до средњих примања.

'Ефекат хармонике' код висине људи

Научници знају да су људи током векова доживљавали периоде великих варијација у висини, нарочито у периодима масовних промена, као што је прелазак са лова и сакупљања на пољопривреду пре 10.000 година, за шта је велики број студија сугерисао да је имало негативан првобитни ефекат на просечну висину.

Скорије, 2004. године, предавач из економије на Државном универзитету у Охају у САД, професор Ричард Стекел објавио је револуционарну студију.

Он је просејао податке о висини за хиљаде скелета ископаних из гробница северне Европе, датирајући од деветог до 19. века, и открио да је просечна висина скакала и падала током тог периода, достигавши најнижу тачку у 17. веку.

Током тог периода, Европа је прошла кроз бројне промене, као што су раст градова, што је појачало ширење заразних болести, промене у пољопривредној производњи, па чак и Мало ледено доба - период хлађења које је трајао између 16. и 19. века.

„Мушкарци из Северне Европе изгубили су у просеку 6,4 центиметра до 1700-их, што је губитак који није био до краја повраћен све до прве половине 20. века“, написао је професор Стекел у студији.

Погледајте видео о вези климатских промена и висине људи

Докторка Андреа Родригез Мартинез, истраживачица здравља популације на Империјалном колеџу у Лондону, у Великој Британији, која је написала неколико студија анализирајући трендове у људској висини, страхује да би климатске промене могле извршити сличан притисак на савремена становништва.

„Уједињене нације су процениле да је око милијарду деце из читавог света 'екстремно угрожено' од последица климатских промена.

„Може се слободно рећи да климатске промене представљају значајну претњу по раст и здравље деце на разне начине“, каже она.

Холандски дивови који се смањују

Кад се погледа 20. век у најширем могућем смислу, животни услови заиста изгледају као да су одиграли велику улогу у висини.

НЦД-РисЦ, мрежа здравствених научника из читавог света, објавио је 2017. анализу биометријских податак за мушкарце и жене у 200 земаља рођених између 1896. и 1996. године.

Она је проценила да је, током тог времена, просечна светска висина за мушкарце порасла са 162 центиметра на 171.

Код жена је порасла са 151 центиметар на 159.

Међутим, неке земље су порасле више од других.

Иранци су, на пример, постали 16,5 центиметара виши, а жене из Јужне Кореје су добиле читавих 20,2 центиметра.

На супротном крају спектра, жене у Мадагаскару су нарасле само 1,5 центиметар током једног века, а пакистански мушкарци 1,27 центиметара.

Откуд толики диспаритет?

„Варијације у висини се углавном објашњавају генетиком, али су повезане и са комбинацијом нутритивних, еколошких и друштвено-економских фактора“, објашњава докторка Мартинез.

У њих спада приступ хранљивој исхрани и чистој води, као и медицински напреци који су појачали нашу способност борбе против болести.

Постоје и подаци који сугеришу да би просечан раст за људе могао да стагнира, макар међу неким од највиших светских земаља.

Највиши људи на свету су Холанђани, захваљујући историјским унапређењима у животним стандардима, приступу високо квалитетној храни и медицинском напретку.

„Њихова прича показује јасну везу животног окружења и здравијих, виших заједница“, каже Кристина Томпсон, професорка здравља и друштва на Универзитету Вагенинген у Холандији.

Али њихова просечна висина је опала, према Холандском заводу за статистику.

Мушкарци рођени 1980. били су високи у просеку 183,9 центиметара до своје 19. године, али је то пало на 182,9 центиметара за мушкарце рођене 2001. године.

За Холанђанке, просек је опао са 170,7 центиметара на 169,3.

Један од разлога за то, према саопштењу Завода, јесте „имиграција нових популација ниже висине и њихова деца рођена овде.“

Али он истиче и да је пад у висини пронађен и међу децом са родитељима рођеним у Холандији.

„Још није најјасније шта је изазвало ово смањење“, каже Томпсон.

„Да ли је опао квалитет исхране?

„Омета ли гојазност деце раст?“

Ометени диспаритетом

Онда не би требало да изненађује да развијеније земље света доминирају у врху светске ранг листе висине.

Али то рангирање може да се промени.

Крајем 19. века, САД су биле трећа највиша земља на свету, показују подаци НЦД-а.

Данас Американци нису ни у првих 20.

Имајте на уму да се нису они смањили - Американци рођени 1996. били су у просеку шест центиметара виши него њихови преци рођени сто година раније.

Остатак света је порастао бржим темпом.

У студији људске величине током векова, Џон Комлос, амерички економиста и пионир у антропометричкој историји, упире прстом у друштвено-економски диспаритете у оквиру земље који су се јављали током времена, нарочито приступ медицинској нези у скорашњим деценијама.

„Америка је заостала за земљама које су усвојиле приступ социјалне државе према ком чак и сиромашнији људи могу да воде децу код доктора“, објашњава он.

Професор Комлос види кривицу и у расту стопе америчке гојазности од средине 20. века, нарочито међу децом и тинејџерима.

Иако владини подаци показују да су се америчке прехрамбене навике поправиле у протекле две деценије, они ипак сугеришу да више од половине Американаца млађих од 18 година и даље једе лоше у погледу хранљивости њихове исхране.

„Оно што нам прошлост показује јесте да ако желите да популација расте стасом или да настави да расте, морате, за почетак, здраво да је храните“, додаје он.

Прича о две Кореје и две Немачке

Још један упечатљив пример улоге коју су одиграли животни услови у расту долази од Корејаца, који су били подељени на Северну и Јужну Кореју у рату 1950-их.

Студија из 2011. коју су спровели истраживачи са сеулског универзитета Сунгкјункван показала је да су људи рођени на северу у просеку били осам центиметара нижи од њихових напреднијих јужних еквивалената.

Сличан, мада мање наглашени диспаритет пронађен је у поређењима између људи рођених у Немачкој током 41 године колико је била подељена на два дела (1949-1990).

Западни Немци су у просеку били око центиметар виши од њихових источних суседа.

Да ли смо престали да растемо?

Има доказа да је раст достигао врхунац или да стагнира у неким развијеним земљама, али то би могао бити резултат тога што их земље у развоју сустижу.

Ипак, иако социо-економски услови и даље могу да се поправе у деловима света који заостају, све је већа сумња у то да за то могу бити препрека промене коју изазивају људи на нашој клими.

„Људи који живе са највишим и најбржим степеном топлоте и влажности често се суочавају са већим препрекама у адаптацији на климатске промене“, примећује Кејти Мекмахон.

„Код оних који раде напољу, као што је рад у пољопривреди, и са врло мало или нимало приступа климатизацији, велика је вероватноћа да ће климатске промене појачати негативне ефекте које смо приметили.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk