Седми британски премијер у последњих 10 година: Ко је Енди Барнам

Као нови лидер владајуће Лабуристичке странке, Енди Барнам је 20. јула постао је и 59. премијер Уједињеног Краљевства.

Барнам, који има 56 година, добио је широку подршку у Лабуристичкој странци да преузме лидерску позицију после оставке Кира Стармера.

После 14 година таворења у опозицији, лабуристи су однели велику победу на изборима у јулу 2024, а Кир Стармер је преузео вођење британске владе.

Међутим, у протекле две године, Стармер се суочио са бројним изазовима и на унутрашњем и на спољнополитичком плану, а његов пад почео је убедљивим поразом на мајским локалним и регионалним изборима у Енглеској, Шкотској и Велсу.

Барнам, дугогодишњи политичар и доскорашњи градоначелник Манчестера, 17. јула је изабран за новог лидера Лабуристичке странке, што му је отворило пут да постане британски премијер - седми у последњих 10 година, уједно пети у последње четири године.

„Морамо да радимо боље“, рекао је Барнам испред Даунинг стрита 10 у Лондону, седишта британског премијера.

Најавио је да ће касније ове године у првом говору као премијер Велике Британије изложити десетогодишњи план за земљу.

„Овај тренутак ц́е бити прекретница за Британију“, рекао је он, обећавши смањење бескућништва и изградњу већег броја државних станова.

Погледајте видео: Колико често Британија мења премијере

Прво позиви Трампу и Зеленском

Пре него што је отишао на пријем код краља Чарлса у Бакингемској палати, који му је формално дао овлашћење да састави нову владу, Бернам је рано ујутру посетио склониште за бескуц́нике у Викторији, у центру Лондона, као сигнал шта ц́е му бити један од приоритета.

Обрац́ајуц́и се новинарима, рекао је да смањење броја бескућника захтева да сви „удруже снаге“.

Подсетивши на шему „Сви унутра“ која је покренута током пандемије ковида-19, рекао је: „Урадили смо то тада, можемо и сада.“

Рекао је да ц́е његови први телефонски позиви као премијера бити упуц́ени председнику Сједињених Америчких Држава (САД) Доналду Трампу и председнику Украјине Владимиру Зеленском, поручујући да ц́е подршка Велике Британије Украјини бити „чврста и одлучна“.

Опроштај Стармера: 'Одлазим поносан и са осмехом'

„Мој посао је завршен“, рекао је Стармер у опроштајном говору испред Даунинг стрита у Лондону.

„Одлазим достојанствено, одлазим са осмехом и одлазим поносан на све што смо постигли“, поручио је окупљеним лабуристима Стармер који је две године био премијер.

Рекао је да је водио Лабуристичку партију од „историјског пораза“ до убедљиве победе на изборима 2024. године, да је „Британија сада јача и праведнија земља" и поручио да ће Енди Барнам имати његову пуну подршку.

Барнам први Енди у Даунинг стриту број 10

Барнам нец́е бити први Ендру у Даунинг стриту број 10.

Пре њега, давне 1922. године тамо је био Ендру Бонар Ло.

Али биће први Енди.

Његов политички бренд се заснива на пријатељству и приступачности, а слоган „гласајте за Ендија“ донео му је много успеха на бирачким местима претходних година.

Биће и први северњак на месту премијера још од Харолда Вилсона 1960-их и 1970-их.

После Вилсона, неки премијери су имали северноенглеске корене, али ниједан од њих није играо на ту карту као Барнам.

Уживао је у надимку 'Краљ севера', који је добио пошто је одржао енергични говор 2020. године, поручујући да Манчестер, чији је градоначелник био, нец́е прихватити никаква даља ограничења уведених због пандемије корона вируса.

Барнам је дуго у политици, а његов успон на власт трајао је деценијама.

Први пут се кандидовао за лидера лабуриста 2010. године, а затим поново 2015, када је далеко заостао за Џеремијем Корбином.

Можда би остао запамц́ен као цртица у политичкој историји да није 2017. године одлучио да се кандидује за првог градоначелника региона Великог Манчестера (Greather Manchester), односно Манчестера и околног подручја.

Регионални градоначелници су у то време били непроверен концепт, али је Барнам ту улогу искористио да изгради моц́ну платформу, неокаљану лондонски-центричном вестминстерском политиком, за коју многи тврде да је презире.

'Спреман сам'

„Спреман сам да водим странку и да градим на темељима које је поставио Кир Стармер", рекао је Барнам окупљенима по избору за новог вођу лабуриста 17. јула.

Одао је признање Стармеру, рекавши да је под њим странка прешла пут од најтежег пораза на изборима до највеће победе и довела лабуристе у позицију да промене животе људи.

Набрајао је успешне потезе и резултате претходника, као што је смањење времена чекања у Националној здравственој служби (НХС) и „обнову угледа Велике Британије на светској сцени".

Рани живот: Навијач ливерпулског Евертона и љубитељ групе Тхе Стоне Росес

Рођен у Ливерпулу 1970. године, Барнам је одрастао у Калчету, мирном селу у Чеширу.

Његов отац, инжењер у БТ-у (British telecom), и мајка, која је радила на пријемном одељењу лекарске ординације опште праксе, били су ватрене присталице лабуриста.

Барнам је рано развио интересовање за политику.

Својевремено је изјавио да је још са 14 година пожелео да уђе у Лабуристичку странку, након што га је дирнула ТВ драма ББЦ-ја Boys from the Blackstuff, о животу људи зависних од социјалне помоц́и у Ливерпулу.

„Доживотног навијача Евертона" пријатељи се сец́ају као младића изузетно такмичарски настројеног, љубитеља спорта, а играо је за јуниорски крикет тим из Ланкашира.

У локалној римокатоличкој општој школи, његов наставник енглеског језика прича како се кандидовао за лабуристичког кандидата на измишљеним изборима - и победио са великом вец́ином.

Барнам и његова два брата први су у породици који су отишли ​​на универзитет, а Енди је студирао енглески језик на Кембриџу.

У књизи „Head North“ (На север), Барнам је написао да га је „мучио осећај неприпадања" на универзитету и да се осец́ао као „варалица“.

Међутим, као обожавалац манчестерских инди бендова, попут The Smiths и The Stone Roses, изјавио је да му је „интересовање за манчестерску музику дало идентитет и предност“.

Погледајте видео о Ендију Барнаму

Од посланика до градоначелника Манчестера

После дипломирања, бавио се новинарством, радец́и за стручне часописе, међу којима Tank World и Passenger World Management.

У раним двадесетим, почео је да се пробија у политици, радец́и као сарадник покојне Теси Џовел, тадашње британске посланице, која ц́е касније бити министарка у владама Тонија Блера и Гордона Брауна.

Барнам се брзо пео у хијерхарији, поставши специјални саветник министра културе Криса Смита, а потом је изабран за посланика као представник његовог родног града Лија, у Великом Манчестеру, 2001. године.

Прво је био млађи министар под Тонијем Блером, али се придружио кабинету као главни секретар Трезора, а касније секретар за културу и за здравство у влади Гордона Брауна.

Управо је као државни секретар за културу, медије и спорт, Барнам био исмеван на комеморацији поводом 20. годишњице трагедије у Хилзбороу.

На стадиону је погинуло 27 навијача Ливерпула у општем метежу 1989. године.

Критика и исмевање подстакли су Барнама да иницира ово питање у влади, доприносец́и покретању друге истраге о трагедији.

Током 2010. године, када је Гордон Браун поднео оставку после пораза лабуриста на изборима, Барнам се кандидовао за лидера странке.

Био је четврти од пет кандидата, али је наредних пет година градио популарност у чланству странке.

Пет година касније, покушао је поново, али га је тада поразио Џереми Корбин.

Био је члан владе у сенци, као министар унутрашњих послова, иако су га много видели као припадника Блеровског десноцентричног дела странке.

Барнамови ставови су се све више померали улево, подржавајуц́и национализацију воде и енергије.

Није био један од оних који су 2016. године поднели оставку у знак протеста због начина на који је Корбин водио владу и земљу.

Уместо тога, повукао се 2017. да би се кандидовао за градоначелника Великог Манчестера.

Барнам је победио на изборима са више од 60 одсто гласова, а 2010. године поново је добио поверење бирача - овог пута још већу.

'Краљ севера'

Као градоначелник, добијао је похвале за промене у саобраћајном систему региона.

Под његовим вођством, Велики Манчестер је био прво подручје у Енглеској ван Лондона које је вратило аутобуски јавни превоз под контролу града, интегришуц́и их са другим видовима превоза под брендом „Пчелиња мрежа“.

Обећавао је и да ће искоренити бескућништво до 2020, али тај циљ није испунио.

Његов углед и популарност су додатно порасли током пандемије ковида-19, када је оптужио конзервативну владу да се према северу Енглеске односи са „презиром“ због регионалних ограничења закључавања.

Овај сукоб му је донео надимак „Краљ севера“.

Барнам је наставио да „мерка" лидерску позицију у странци.

После мајских избора, на којима су лабуристи убедљиво поражени у Енглеској, Шкотској и Велсу, почела је да се љуља столица Кира Стармера, а међу лабуристима се све више помињало име Ендија Барнама.

Уз то, Стармер је био под баражном ватром због случаја у вези са осуђеним сексуалним преступником, Американцем Џефријем Епстином, са којим је близак био и лорд Питер Манделсон.

А Манделсона је управо Стармер именовао за британског амбасадора у Сједињеним Америчким Државама.

Манделсон је потом поднео оставку на место посланика лабуриста у Дому лордова, горњем дому британског парламента.

Притиснут широким незадовољством у странци, Стармер је у јуну 2026. поднео оставку.

Тиме је отворио пут Барнаму, који је испливао као најозбиљнији кандидат, да га наследи.

Ко је Барнамова супруга?

Описивана је као „најготивнија девојка на колеџу" када је почела да се забавља са Ендијем Барнамом.

Више од три деценије касније, Мери-Франс ван Хил са сурпугом Ендијем уселиће се у Даунинг стрит и преузеће једну од најмоц́нијих незваничних улога у влади - супруге премијера.

Ван Хил, рођена Холанђанка, познату као и Френки, Барнам је упознао када је уписала студије на Фицвилијам колеџу на Универзитету у Кембриџу 1989. године.

Био је на другој години студија енглеске књижевности, а Барнамов бивши предавач, Џон Мулан, написао је у Тајмсу да су други студенти мислили да је он био највећи срећник када су почели да се забављају.

Ван Хил је рођена у јануару 1970. године, истог месеца као и Барнам, и одрасла је у Холандији и Белгији пре него што се преселила у Велику Британију.

Она је имала чудан захтев у раним данима њихове везе, када је питала Барнама да ли жели да учествује у телевизијској емисији о упознавању парова „Састанак на слепо“ - и он је пристао.

Ван Хил и Барнам су добили прво дете, Џимија, у марту 2000. године, што их је, како је испричао Барнам, подстакло да се венчају, после година заједничког живота.

„Мислим да је за децу боље кад су им родитељи у браку“, рекао је Барнам за Дејли телеграф 2007. године.

„Мало сам старомодних схватања, иако морам да признам да је Џими, мој најстарији син, био на нашем венчању, тако да сам старомодан само до одређене мере.

„Када је моја жена први пут затруднела, био је потпуни шок. Моја прва помисао је била: 'О Боже, морац́емо да се венчамо'.“

Њихове ц́ерке, Роузи и Ени, рођене су неколико година касније док је пар живео у Манчестеру.

Роузи и Џими раде за један бренд пиц́а и у Краљевском колеџу за медицинске раднике, док је Ени управо дипломирала на Универзитету у Кардифу.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk