'Mrlja u našoj istoriji': Britanski premijer se izvinio zbog oduzimanja dece neudatim ženama

Kir Starmer se izvinio u ime britanske države zbog uloge u prisilnim usvajanjima u Engleskoj i Velsu.

Procenjuje se da je 185.000 beba oduzeto majkama tokom 1950-ih, 1960-ih i 1970-ih, a službe su prisilile žene da ih se odreknu - jer su bile neudate.

Govoreći u Donjem domu parlamenta, britanski premijer je rekao da je ono što se dogodilo „desetinama hiljada majki, dece i porodica“ „mrlja na našoj istoriji“.

„Sramota nije vaša. Sramota nikada nije bila vaša.

„Sramota je naša“, rekao je.

Izvinjenje dolazi dugogodišnje kampanje majki, njihove usvojene dece i članova porodice, kao i parlamentarnih izveštaja.

Starmer je najavio paket podrške od četiri miliona funti (oko 4,5 miliona evra) tokom naredne tri godine kako bi država poboljšala pristup evidenciji o usvajanju i usluge spajanja porodica.

„Majke, mnoge mlade, ranjive i bez podrške, bile su prisiljene, maltretirane ili zavedene da osećaju da nemaju drugog izbora nego da im se deca oduzmu“, podsetio je britanski premijer.

Rekao je da prisilna usvajanja nisu bila izolovana, već prakse „ugrađene“ u lokalne vlasti, verske organizacije i delove onoga što je danas Nacionalna zdravstvena služba (NHS).

„Sve institucije koje su imale moć da utiču na živote ljudi, a to su činile bez saosećanja, pristanka i dostojanstva ili odgovarajućih mera.“

„Duboko se izvinjavamo majkama kojima je rečeno da su nesposobne, koje su sprečili da brinu o deci iako su očajnički želele da im pomognu, i decenijama nosile ovaj gubitak.“

Tokom govora premijera, neke od bioloških majki i usvojene dece brisale su suze, dok su druge aplaudirale, posmatrajući govor sa galerije za publiku.

Ministar u senci Aleks Burgart složio se sa premijerom da je istorijsko prisilno usvajanje „mrlja na našoj istoriji“, dodajući da su ranije prakse danas „strane“ britanskom društvu.

Govoreći u Donjem domu parlamenta, Burgart je rekao da su „ta verovanja ostavila trajan trag na svakom od života, na deci odvojenoj od majki i na majkama čija su deca oduzeta“.

Ministarstvo prosvete će osnovati grupe za podršku majkama i usvojenim odraslima, rekao je Starmer.

Aktivisti su se sastali sa premijerom u Dauning stritu pre izvinjenja.

Jedna od njih, En Kin, bivša poslanica laburista, rekla je za BBC pre sastanka da se raduje što će je izvinjenje „osloboditi sramote“.

Kin je rekla da „nije imala pravo glasa“ u vezi sa usvajanjem sina nakon što je poslata u dom za majke i bebe u Svonziju 1966. godine, kada je imala 17 godina.

„Svima nam je potrebno ovo izvinjenje jer smo uvek bili optuživani da se odričemo svojih beba, a mi ih se nikada nismo odrekli“, rekla je Kin.

Bivša ministarka zdravlja je rekla da su majke i usvojena deca „dugo čekale“ na izvinjenje, ali da je vlada „učinila najbolje što je mogla, zbog složenosti situacije“.

Zvanično izvinjenje priznaje „doživotnu traumu“ majki čije su bebe bile prisilno usvojene, saopštili su iz Pokreta za izvinjenje zbog usvajanja.

Ovim potezom odata je počast mnogim „odlučnim ženama“ koje su dugo insistirale da im se država izvini, dodali su.

Pogođene žene su rekle da su zaposleni u javnom sektoru, poput lekara, medicinskih sestara i socijalnih radnika pravili pritisak na njih da daju bebe na usvajanje zbog društvene stigme oko toga što su mlade i neudate.

U martu je parlamentarna istraga preporučila vladi da se hitno izvini zbog uloge države u ovoj praksi.

Izveštaj o istrazi, koji je sproveo Odbor za obrazovanje, utvrdio je da su vladine odluke „oblikovale okruženje u kojem su neudate majke često bile osramoćene i prisiljene da daju njihovu decu na usvajanje“.

U izveštaju se poziva na poboljšani pristup evidenciji o usvajanju, kao i na veću podršku ljudima koji žele da kontaktiraju ili ponovo ujedine svoje porodice.

Nije preporučeno finansijsko obeštećenje žrtvama, ali je pozvana vlada da „rigorozno proceni“ kako su druge zemlje reagovale na prisilno usvajanje, poput Australije, Severne Irske i Republike Irske.

U prethodnom izveštaju Zajedničkog komiteta za ljudska prava država je 2022. godine pozvana da se izvini.

Tadašnja konzervativna vlada je 2023. godine rekla da joj je „žao u ime društva“, ali je da ne smatra da je formalno izvinjenje prikladno „pošto država nije aktivno podržavala ove prakse“.

Izvinjenje dolazi tri godine nakon što su se decentralizovane vlade u Kardifu i Holirudu izvinile žrtvama prisilnog usvajanja u Velsu i Škotskoj.

Izvinjenje se očekuje i u Severnoj Irskoj, ali tek posle istrage.

Dajani Defris, koja je imala 16 godina kada je zatrudnela, beba je oduzeta nekoliko minuta nakon porođaja.

Takođe govoreći za BBC 2021. godine, rekla je: „Viknula sam da je vratim, ali je medicinska sestra samo prošla pored mene i stavila moju ćerku na sto do kojeg nisam mogla doći.“

Izveštaj Komiteta za obrazovanje iz marta takođe je utvrdio da su državi „u primeni politika pomagale dobrotvorne organizacije i verske institucije, koje su, na primer, bile odgovorne za rad domova za majke i bebe“.

U junu je Crkva Engleske saopštila da joj je „duboko žao“ zbog uloge u prisilnim usvajanjima.

U formalnom izvinjenju, nadbiskup kenterberijski, Dama Sara Malali, rekla je da su žrtve doživele „bol, traumu, patnju i strah kada su trebale da dobiju negu i saosećanje“.

„Nemate čega da se stidite. Sramota je naša“, poručila je.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk