Kako su Terazije u Beogradu dobile ime i zašto to nema veze sa vagom

Hotel „Moskva", Terazijska česma, robna kuća „Beograd" i važne palate koje okružuju Terazije, predstavljaju simbole prestonice Srbije i nekada Jugoslavije.

Iako nemaju izgled trga, vekovima su važna tačka okupljanja u centru Beograda, gde se prepliću istorija, kultura i tradicija.

Krajem juna 2026. Terazije su preko noći dobile dugo najavljivano iznenađenje gradonačelnika Aleksandra Šapića - spomenik u obliku vage, što je sinonim za terazije.

Međutim, ova ulica ne nosi ime po spravi za merenje.

Naziv duguje periodu otomanske vladavine, kada je u 17. veku na mestu današnjeg hotela „Moskva" bio najveći rezervoar za vodu sa kulom.

„Takvi rezervoari su nazivani terazijama“, piše na sajtu Grada Beograda.

Novi spomenik je dokaz koliko nestručni ljudi vode Beograd, a nemaju ni ko da ih posavetuje, kaže arheolog Rade Milić iz Centra za urbani razvoj.

„Neko ko se poziva da je doktor nauka ne zna da Terazije nisu dobile po vagama ili kantarima koje se koriste na pijaci, već po specifičnom obliku orijentalne arhitekture koje je imalo praktičnu funkciju, kao danas vodotornji.

„Tada je u Beogradu bio sređen sistem vodovoda i kanalizacije, voda iz velikih cevi se raspoređivala po domaćinstvima upravo preko tih terazija u obliku kula“, kaže Milić za BBC na srpskom.

Kako su te kule izgledale može da se vidi danas u Istanbulu, a i oblik Terazijske česme, iz 1860. godine, donekle podseća na tornjeve, dodaje.

Otkako je gradonačelnik, Šapić i njegovi saradnici su kao glavno rešenje za rešavanje saobraćajnih gužvi u prestonici naložili pravljenje kružnih tokova.

Kružni tok na Terazijama izazvao je mnogo komentara i kritika.

Na samo 200, 300 metara dalje od Terazija, na drugom kružnom toku, nedavno napravljenim, postavljen je časovnik.

I tada su, kao i sada, stručnjaci za saobraćaj kritikovali takvo rešenje, ukazujući da se na kružnim tokovima ne postavljaju nikakvi predmeti da ne bi odvlačili pažnju vozačima.

Kada je sat postavljen, na društvenim mrežama mnogi su ukazivali da je neispravan.

Pogledajte raniju objavu BBC-ja na srpskom o satu na kružnom toku:

Istorijat imena Terazije

„Početkom 19. veka Terazije postaju stecište društvenog života Beograda, kao glavna kolska stanica na ulazu u Beograd, na mestu ukrštanja dva najvažnija druma - Kragujevačkog i Smederevskog“, dodaje se u tekstu povodom izložbe gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture 2024.

Kada je Vlada Srbije 2020. donela odluku da Trg Terazije sa okolnim ulicama dobije status kulturno-istorijske celine, na predlog istog ovog Zavoda, istaknuto je da su jedno od najstarijih i najpoznatijih gradskih ambijenata, važno i danas.

„Terazije“ se grade tokom 19. veka, po nalogu kneza Miloša, čija je urbanistička politika izričito nalagala širenje Beogradske varoši van šanca prinudnim iseljavanjem srpskih trgovaca iz Savamale i parcelisanjem prostora koji se protezao pravcem od nekadašnje Stambol kapije na Trgu Republike ka današnjoj Slaviji.

Uvodeći vodu u varoš, Turci su, na određenim rastojanjima zidali kule na koje su vodovodnim cevima uzdizali vodu zbog boljeg pritiska.

Jedna od tih kula bila je na mestu kod današnje Terazijske česme.

Zbog turskog naziva, ceo kraj od Starog i Novog Dvora, u kom su danas sedište gradskih vlasti i Predsedništvo, do blizu Stambol-kapije nazvan je Terazije.

Novi spomenik na Terazijama, čija cena još nije objavljena, predstavlja „bruku i sramotu“, kaže Milić.

„Služi da zaseni prostotu i predlažem da ga premeste na neku od pijaca, možda Đeram ili Kvantašku“, zaključuje on.

Pogledajte video: Kako se vozi kroz kružni tok sa semaforom

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu,Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk