U Velikoj Britaniji uvode specijalizovane sudove za slučajeve silovanja

Tokom naredne dve godine širom Engleske i Velsa biće uvedeni specijalizovani sudovi za postupanje u slučajevima silovanja i drugih krivičnih dela protiv polne slobode, objavio je Endi Barnam, premijer Ujedinjenog Kraljevstva.

Ujedinjeno Kraljevstvo nastoji da žrtve stavi u središte krivičnopravnog sistema, saopštio je Barnam.

Svaki Kraljevski sud (Crown Court) imaće najmanje jednu sudnicu opremljenu za vođenje ovakvih postupaka, dok će žrtve moći da prate tok suđenja na daljinu i daju iskaz iz posebne prostorije putem video-veze.

Biće im obezbeđeni posebni ulazi i čekaonice kako bi se odvojile od optuženih, mada će to zavisiti od arhitekture svake zgrade.

Organizacija „Rape Crisis England and Wales" ocenila je ovo kao „značajan korak napred", uz reforme čije je uvođenje ta organizacija godinama zahtevala.

„Sve zajedno, ovo ukazuje na hitnost obezbeđivanja da su sudovi adekvatni svojoj nameni i da na pravi način zadovoljavaju potrebe žrtava i preživelih, što je ključno za ostvarivanje pravde", izjavila je Kiara Bergman, izvršna direktorka ove humanitarne organizacije.

Niska stopa krivičnog gonjenja za seksualna krivična dela i dugotrajni sudski postupci odvraćali žrtve od prijavljivanja slučajeva ili traženja pravde, ukazuju organizacije.

Samo 2,8 odsto slučajeva silovanja u UK-u, koje je policija evidentirala zaključno sa martom 2024, rezultiralo je krivičnim gonjenjem, a reč je o krivičnim delima čije je istraživanje trajalo najduže.

Prethodna studija Kancelarije za nacionalnu statistiku (ONS), zasnovana na podacima iz perioda 2017–2020. godine, pokazala je da je samo šestina stvarnog broja žrtava silovanja i pokušaja silovanja prijavila napad policiji.

Više od trećine navelo je da to nisu učinile jer su smatrale da im policija ne može pomoći ili da bi sam proces bio ponižavajući.

Aleks Dejvis-Džons, ministarka zadužena za pitanja žrtava, izjavila je da su nove mere pokušaj da se smanji zaostatak nerešenih predmeta pred sudovima višeg stepena, koji je krajem marta 2026. iznosio 80.098.

Organizacija „Rape Crisis England and Wales" saopštila je da se 19 odsto tih predmeta odnosilo na seksualna krivična dela.

Dejvis-Džons je rekla da uvođenje specijalizovanih sudova „samo po sebi nije dovoljno" za rešavanje problema zaostalih predmeta i naglasila značaj Predloga zakona o sudovima i tribunalima u pogledu poboljšanja „ažurnosti, efikasnosti, ali i prevencije".

Opoziciona Konzervativna stranka smatra da taj potez, koji je „odavno trebalo preduzeti", ne bi smeo da podrazumeva ograničavanje broja suđenja pred porotom, što je još jedna od odredbi pomenutog predloga zakona.

U okviru novih mera sudsko osoblje će proći obuku o radu sa žrtvama traume, a svakom čoveku koji je preživeo napad biće dodeljena službenik za kontakt.

Od sledećeg meseca, suđenjima će biti određivan fiksan datum umesto da se nalaze na listama sa promenljivim terminima, što je potez koji je premijer Endi Bernam opisao kao nastojanje da se „ponovo uspostavi ravnoteža pravde i žrtve stave na prvo mesto".

Širom Engleske i Velsa postoje 84 zgrade sudova sa oko 500 sudnica, a Dejvis-Džons je izjavila da je vlada odlučna u nameri da svaka od njih do 2028. godine dobije bar jednu specijalizovanu sudnicu za slučajeve silovanja i seksualnih delikata.

Promene su usledile posle javnih istupa poslanice Laburističke stranke Šarlot Nikols koja je, kao žrtva silovanja, pozvala na izmene u pravosudnom sistemu.

Nikols se u martu odrekla zakonskog prava na anonimnost kada je u Donjem domu parlamenta održala govor u kojem je opisala kako je morala da čeka više od 1.000 dana da bi slučaj stigao do suda.

Ranije ove godine, Vlada je objavila da će žrtvama silovanja biti omogućen pristup specijalizovanim pravnim savetima tokom čitavog krivičnog postupka.

Laburisti su u svom programu za 2024. godinu obećali da će prepoloviti nasilje nad ženama i devojčicama u roku od deset godina.

„Žrtve silovanja i teških seksualnih krivičnih dela predugo su osećale da ih je naš pravosudni sistem izneverio", rekao je Bernam.

„Stope krivičnog gonjenja za silovanje ostaju sramno niske, a mnoge žrtve godinama čekaju pravdu. To nije dovoljno dobro."

Nikols je optužila tadašnjeg ministra pravde Dejvida Lamija da koristi žrtve kao „oruđe za pritisak" da bi sproveo reforme pravnog sistema.

Kritikovala je odredbe Predloga zakona o sudovima i tribunalima kojima se predviđa ograničavanje suđenja pred porotom samo na slučajeve za koje je zaprećena kazna zatvora od tri ili više godina.

Nikols je kao žrtva silovanja rekla da je čekala 1.088 dana da slučaj stigne do suda, pri čemu je svaki dan predstavljao „agoniju".

Navela je da je njen napadač oslobođen optužbi pred Višim krivičnim sudom, ali mu je kasnije naloženo da isplati odštetu pošto je Nikols dobila građansku parnicu protiv njega.

„Upravo zato što sam pretrpela svako poniženje koje je naš nefunkcionalni sistem krivičnog pravosuđa mogao da mi priredi, stalo mi je do toga kakva će reforma zaista doneti pravdu preživelima i žrtvama krivičnih dela uopšte", rekla je.

Reagujući na vest o uvođenju specijalizovanih sudova, konzervativci su ocenili da je odavno trebalo rešiti probleme kašnjenja u suđenjima za silovanje.

„Činjenica da žrtve odustaju od slučajeva jer procesi predugo traju predstavlja sramotu", izjavio je Nik Timoti, ministar pravde u vladi u senci.

„Laburisti moraju da obezbede rad sudova tokom cele godine, okončaju kašnjenja i reše nagomilane zaostale predmete, a ne da podrivaju naše pravo na suđenje pred porotom."

Epstinove žrtve za BBC: 'Dopadao mu se strah u našim očima'

Prošle godine, humanitarna organizacija „Salford Survivor Project" saopštila je da je sistem „izneverio" žrtve silovanja i seksualnog napada, s obzirom na to da je broj nerešenih sudskih predmeta dostigao rekordan nivo.

Duga čekanja na početak suđenja ozbiljno su uticala na mentalno zdravlje preživelih, naveli su.

Nekoliko meseci kasnije, žena koja tvrdi da ju je taksista seksualno napao na njen 21. rođendan, izjavila je za BBC News da je odustala od postupka upravo zbog sudskih odlaganja.

Prijavila je incident početkom 2022. godine i svedočila na sudu u decembru 2023, ali je suđenje odloženo za septembar 2024. jer se sudija razboleo.

„Nisam mogla da dozvolim da me ovo dodatno povređuje", zaključila je.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk