'Проблем Србије је што није имала 4. октобар': Иван Маровић, бивши лидер Отпора, за ББЦ

„Готов је, готов је", орило се београдским улицама у ноћи парламентарних избора у Србији на којима је тријумфовала Студентска листа над Српском напредном странком (СНС).

После више од четврт века овај слоган код многих је оживео сећања на јесен 2000. када је, после изборне победе уједињене, програмски шаренолике опозиције (Демократске опозиције Србије) и демонстрација, са власти свргнут Слободан Милошевић, ауторитарни председник Савезне Републике Југославије, којем је касније суђено за ратне злочине пред трибуналом у Хагу.

Иза слогана који поново одзвања стајао је Отпор, нестраначки покрет који је чинио једну од окосница борбе против Милошевића.

Ново време донело је и нове актере, али чини се да сличности и јаке паралеле постоје - студентски покрет, настао из двогодишњих антикорупцијских протеста, постао је главни ривал Александру Вучићу, бившем председнику и његовој СНС.

„Ово је експеримент вредан проучавања, треба да гледамо шта ће студентски покрет сада да ради", каже Иван Маровић, један од лидера и стратега Отпора, за ББЦ на српском.

Студентска листа је освојила око 2,3 милиона гласова, око 600.000 више од СНС-а, а поред ове две организације у скупштини ће се наћи још само странке националних мањина.

„Србија је сада добила другу шансу", тврди Маровић, данас председник Међународног центра за ненасилне конфликте из Вашингтона.

Напредњаци одлазе у опозицију после 14 година скоро па апсолутне власти, у којој је Вучић доносио све кључне одлуке.

Дошли су људима на кућни праг

Покрет Отпор је крајем 20. и почетком 21. века био препознатљив по симболу песнице и кампањи у којој су обилазили Србију уздуж и попреко.

„Разлика између Отпора и Студентске листе је што ми тада нисмо излазили на изборе, већ смо радили на повећању излазности, а садашњи студенти јесу и једно и друго", каже Маровић.

Колико је ова кампања била успешна говори податак о излазности од 69 одсто, док је 2000. на гласање изашло 71,5 одсто гласача.

„Видео сам у овој кампањи да су људи превртали очима што се игра коло и критике да немају баш много политичких елемената, али то јесте била борба за подизање излазности", примећује Маровић.

Листа око СНС-а „Уједињена Србија", чији је главни мотор био Александар Вучић, имала је мање гласова од Студентске листе у готово свим градовима у Србији.

Кампања на друштвеним мрежама имала је веома важну улогу јер је ово дигитално доба, али кључ доброг резултата Студенске листе је што су били физички присутни широм земље, сматра Маровић.

„Стигли су од врата до врата, марширали по Србији, нису се са висине обраћали људима.

„Не би имали овакву излазност да се нису људима буквално појавили на кућном прагу", додаје.

Протести младих у Србији део су ширег таласа бунта Генерације З - у Европи, Јужној Америци и Азији.

Али није било много случајева да су директно довели до промене власти.

„Најскорији најсличнији случај је у Непалу. И тамо су млади победили и власт и опозицију, највише говорећи о корупцији", подсећа Маровић.

Студентски протести у Србији почели су као реакција на трагедију у Новом Саду 1. новембра 2024, када је у паду надстрешнице на железничкој станици погинуло 16 људи.

До сада нико није осуђен, а покренуто је неколико кривичних поступака пред различитим тужилаштвима.

Моћ оловке и гласачког листића

Поред слогана, и сцене славља на улицама 25. октобра увече подсетиле су на 5. октобар 2000.

Као што су тада демонстранти износили фотеље из тадашње Савезне скуштине, тако су и 26 година касније противници власти носили столице као сувенире из шаторског насеља које су присталице СНС подигле близу Председништва Србије у центру Београда.

„Ми смо имали недемократски режим који смо оборили 5. октобра, а вратио се у другом облику 2012", каже Маровић.

Управо је СНС, предвођена Томиславом Николићем и Александром Вучићем, некадашњим функционерима Српске радикалне странке (СРС), дошла на власт сменивши Демократску странку (ДС).

„Важно је да је 25. октобра власт промењена оловком и гласачким листићем", говори он.

И овај и претходни изборни процеси у Србији обележиле су оптужбе опозиције и посматрачких мисија о бројним неправилностима пре и за време гласања.

„Решење за лоше изборне услове је повећана излазност којом се топи свака предност коју власт може да има и студентски покрет је то решио на овом гласању", додаје.

Зашто је важан 4. октобар

Студентска листа је однела победу на изборима, али би у складу са законом до формалног и суштинског преузимања власти и избора нове владе могло да протекне неколико месеци.

Када је свргнут Милошевић 5. октобра 2000, тадашњи ДОС је тек у децембру преузео власт на свим нивоима, а према мишљењу многих присталица ове коалиције, та два месеца су бачена у воду и пропуштена је прилика да одмах почне борба против корупције и демонтажа старог система.

Често се касније могло чути да Србија „никада није дочекала 6. октобар".

„Наш је проблем што није било 4. октобра.

„То је дан кад седнемо и кажемо - ово је план шта ћемо да урадимо у следећих годину или две, размонтирамо безбедносне службе, криминални и финансијски миље и држимо се заједно док то не испунимо", сматра Маровић.

Точак историје веома брзо је прегазио почетно јединство ДОС-а.

Први раскол Зорана Ђиндића, лидера ДС и премијера, и Војислава Коштунице, председника ДСС-а и СРЈ, настао је већ крајем 2000. и временом се јаз око брзине и начина промена само продубљивао.

Погледајте видео о 5. октобру 2000.

Студентски покрет и Студентска листа и даље заједнички иступају, држећи се претходно зацртаних циљева, али углавном кроз неформалне захтеве од надлежних у медијима, полицији, правосуђу и јавним установама да поднесу оставке.

Иако је део њиховог програма спровођење не само кривичних поступака, већ и лустрације, Маровић каже да „не верује да ће тога бити, јер као друштво Србија није спремна за то".

Изостанак обећане лустрације, иако је пуну деценију постојао закон који се није примењивао, дуго је био озбиљна замерка новим властима после пада Милошевића.

Погледајте видео: Шта је лустрација

Да ли би, онда, историја могла да се понови?

Неколико ствари је данас другачије - најпре, постоји то искуство из 2000, а друго је много скорији случај из Мађарске, објашњава Маровић.

У априлу 2026, на изборима у Мађарској премијер Виктор Орбан изгубио је власт после 16 година.

„Без хватања у коштац са корупцијом, што је у Мађарској и у Србији било централна тема у кампањи, нема промене система", истиче некадашњи вођа Отпора.

Период од 5. октобра 2000. до децембарских избора исте године обележен је побунама у затворима, рестрикцијама струје, отмицама познатих пословних људи.

„Милошевићев режим направљен на темељима комунистичког система, био је много моћнији.

„Ипак, такав апарат данас више не постоји", оцењује Маровић.

Али СНС ће у будућем парламенту бити снажна опозиција са више од 100 посланика, а Вучић је дан после избора говорио о самоорганизовању присталица да би се од напада бранили медији блиски странци.

У парламенту први пут од повратка вишестраначја, неће бити СПС-а.

Вучић разуме како функционише циклус вести, зато је први изашао да призна пораз, да би контролисао тај наратив, каже Маровић.

„У наредних неколико месеци ће се трудити да буду сложни и ублаже пад, а онда ће после да гледају како да окрену ствари.

„А за СПС је ово блага казна за све што су урадили од земље још од 8. седнице Савеза комуниста када је победила струја која је касније формирала ту странку", закључује бивши лидер покрета Отпор.

Погледајте: 'Поносан сам што ћу деци рећи - тата је 25. октобра био ту'

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk