'Треба ли да се удам за убицу?' - љубавна прича која је открила злочин

    • Аутор, Јасмин Руфо
    • Функција, ББЦ Њуз
  • Време читања: 6 мин

Шта бисте урадили када би вам особа коју волите рекла да је убила човека?

Лако је замислити да бисте поступили рационално, морално и без оклевања, али „Треба ли да се удам за убицу?“ (Should I Marry a Murderer?), нови Нетфликсов документарац о истинитом злочину, сугерише да у стварном животу љубав уме да закомпликује.

Возећи под дејством алкохола Александар Мекелар је 2017. године ударио и убио бициклисту Тонија Парсонса у Шкотској, а потом је заједно са братом близанцем Робертом закопао тело жртве.

Три године Парсонсово тело је било под земљом све док нова девојка Мекелера, докторка Керолајн Мјурхед, није сазнала истину и одвела полицију до гроба.

Када је редитељ Џош Алот први пут чуо за причу, „није могао да верује да је стварна“.

„Мислио сам да је то заплет драме и да тако нешто не може никоме стварно да се догоди", рекао је.

Продуценткиња серије Клер Бивис је била упозната са случајем док је био у току јер је „одјекнуо у Шкотској“.

„Слагалица која је недостајала у извештавању медија било је сведочење Мјурхед и њен приказ догађаја“, каже Бивис.

Серија почиње патњом докторке Мјурхед због тешког раскида љубавне везе.

Потом, преко апликације Тиндер, у јесен 2020. године упознаје Мекелара.

Њих двоје почињу бурну романсу, а после само две недеље су се верили.

Убрзо после веридбе, питала га је постоји ли нешто у његовој прошлости што би могло да утиче на њихову будуц́ност.

Рекао јој је да је неколико година раније ударио бициклисту док се са братом возио куц́и из хотела, али да није позвао хитну помоћ.

Касније је откривено да су Парсонсове повреде биле толико озбиљне да би преживео само 20 или 30 минута без помоц́и, али и да је мало вероватно да је одмах подлегао повредама.

После несреће, близанци Мекелар су се одвезли, а потом се вратили на место злочина другим аутомобилом како би пребацили Парсонсово тело на оближње имање.

Тамо су га закопали.

Исповест њеног вереника, ставило је Мјурхед у тешку дилему - била је растргнута између љубави и оданости према партнеру и исправног поступања.

Управо због те емотивне и моралне напетости нисам могао да игноришем ову причу, каже Алот.

„Немогуц́е је а да не замислите овакву дилему у вашој вези, она вас тера да размишљате о томе шта бисте урадили у њеној позицији, јер је то застрашујуц́е искуство, права ноц́на мора.“

Мјурхед је пријавила злочин полицији, али оно што је следец́е урадила чини причу тако изванредном и вероватно објашњава зашто је серија уопште направљена.

Уместо напуштања партнера, Мјурхед је наставила везу, све време тајно одлазец́и у полицију и сарађујуц́и у истрази, а да Мекелар није ни знао да га је она пријавила.

После скоро три године, Мекелар је признао парнерки да ц́е бити осуђен на затворску казну.

Током тог времена, Мјурхед је тајно снимала његова признања на телефону.

Отишла је на имање са Мекеларом где је кришом оставила лименку енергетског пића како би обележила место где је тело бициклисте закопано.

Потом је позвала полицију како би им рекла где да траже тело на удаљеном имању.

Иако неки могу да доведу у питање њено расуђивање и одлуку, Алот каже да је Мјурхед исправно поступила пријавивши злочин полицији.

Брац́а су ухапшена у децембру 2020. и пуштена уз кауцију - оптужнице су подигнуте тек у децембру 2021. године.

„Очекивала је да ц́е брац́а бити задржана у притвору, да ц́е им се судити, да ц́е заувек бити у затвору и остати ван њеног живота, али су врац́ени у њен живот“, каже Алот.

Морала је сама да се снађе у том неизвесном периоду јер је „била изложена скоро годину дана" и тако је донела одлуку, објашњава редитељ.

Управо је сложеност личности Керолајн Мјурхед оно што је чини тако убедљивом фигуром, јер је, према Алотовим речима, „била артикулисана и интелигентна, перспективна млада патолошкиња са осмогодишњим медицинским образовањем“.

„Цео живот је била на правом путу, али се све распало пошто је упознала Мекелара и чула шта је урадио.“

У серији, Мјурхед отворено говори о томе како се окренула алкохолу и дрогама у покушају да се носи са ситуацијом у којој се нашла.

Алот и Бивис јасно стављају до знања да су желели да представе уравнотежен приказ догађаја, али и да истакну „у шта може да се претвори нечији живот ако се нађе на периферији криминала, али да не буде умешан у њега“.

Аутори серије су се усредсредили и на однос полиције према Мјурхед пошто је пријавила злочин.

Алот тврди да полиција „није знала како да поступа са Керолајн“ и, не откривајуц́и превише, каже: „Да су били пажљивији и срдачнији према њој, не би морала да доноси неке одлуке које јесте“.

Бивис је са тим сагласна.

Искуство Керолајн Мјурхед „одражава многа искуства људи" у кривичним поступцима, каже продуценткиња.

„Точкови правде се споро окрец́у што утиче на животе људи и то је оно што смо желели да покажемо“, додаје.

Полиција Шкотске и организација Подршка жртвама Шкотске одбиле су да учествују у серији.

Мјурхед је поднела више жалби против шкотске полиције.

После петогодишње истраге, вец́ина тих жалби није усвојена, а полиција тврди да је пружила одговарајуц́у подршку Мјурхед.

Погледајте: Син милијардера признао убиство студенткиње - 'Он се уопште не каје', каже отац жртве

'Остављена на цедилу'

„Веровала сам да ц́е систем бити уз мене и чувати ме када сам била најрањивија, али то се није десило.

„Надам се да ц́емо, говорец́и и делец́и шта ми се догодило, моц́и да започнемо искрен разговор о вец́ој заштити жртава и сведока и зашто је толико очајнички потребно много дубље разумевање менталног здравља у оквиру полицијског и судског система.

„Пречесто се утицај трауме и злостављања превиђа или потпуно занемарује, а то значи да су људи попут мене остављени на цедилу да сами скупљају делиц́е“, рекла је Мјурхед.

У јулу 2023. године, непосредно пре него што је суђење брац́и требало да почне пред судом у Глазгову, Мекелар је признао ублажену оптужбу за убиство из нехата.

Прихвац́ено је да његов брат није крив за убиство, али су обојица признали да су покушали да прикрију злочин.

Александар Мекелар је осуђен на 12 година затвора, а његов брат на пет година и три месеца затвора.

Овај случај је претходно обрађен и у документарној серији ББЦ-ја: „Случај убиства: Бициклиста који је нестао“ (Мурдер Цасе: Тхе Ванисхинг Цyцлист).

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk