Минималац у Србији: 'Не звучи мало, али када ставиш на папир - ухватиш се за главу'

Вештина преживљавања, довијање, спајање краја с крајем.

Све ове 'дисциплине' становници Србије савладали су протеклих деценија готово до савршенства.

Посебно они који примају минималну плату од 64.554 динара (око 550 евра), а једна од њих је 47-годишња Јасна Минић из Ниша, трећег највећег града у Србији.

„Када изговориш колика је плата, не звучи мало, али када ставиш на папир и схватиш шта све треба да платиш у току месеца - ухватиш се за главу", каже она за ББЦ на српском.

„Купујеш на снижењима и бувљацима, рачуне плаћаш што пре да би добио попуст и тако годинама", каже Јасна која ради у продавници и има сина средњошколца.

Иако се председник Србије Александар Вучић и министри хвале наводним сталним привредним растом земље, често понављајући „ми смо најбрже растућа економија на Балкану и у Европи", инфлација „поједе" готово све што запослени зараде.

После неуспелих преговора синдиката и послодаваца, одлуку о повећању минималца донела је Влада Србије.

Одлуком владе, од 1. јануара 2027. минималац ће бити 70.040 динара, или 50-ак евра више него до сада, што Јасну не радује много.

„Нисам незахвална, али знам да ће у међувремену опет нешто да поскупи и поново сам на истом.

„Ево, рачуни за смеће су ми већи за 200 динара. Звучи мало, али није.

„Да нема синовљеве стипендије сигурно бих била 'дужна као Грчка'", додаје Нишлијка.

Током преговора синдикати су тражили 650 евра, а послодавци су тврдили да ће им повећање од 9,2 одсто колико на крају износи увећање, створити додатне издатке.

Држава је одлучила да преузме део терета и у 2027. подигне неопорезиви део зараде са садашњих са 34.221 на 37.369 динара.

„Не можемо да уништавамо домаћу привреду повећањем минималне зараде коју послодавци не би могли да исплаћују, па ће ту повишицу држава прихватити на сопствени терет“, поручио је Вучић.

Повећање може да се одрази на неколико начина, између осталог, може да дође до отпуштања радника, или да други запослени траже већу плату, па ће притисак на одређеним предузећима бити већи, указује економиста Милан Ковачевић за ББЦ на српском.

„Увек је на добитку онај ко има апсолутну власт јер ће урадити све само да је задржи, што није само сада и само код нас, већ је тако увек и свуда.

„Оно што је велика штета јесте што се повећава лош тренд - јаз између богатих и сиромашних све више расте", додаје.

Погледајте видео: Да ли је пријава на пун износ плате право или привилегија

'Ма где покрива'

Јасна Минић је међу 94.000 радника који тренутно примају 371 динар по радном сату.

Од 1. јануара следеће године, минимална цена радног сата биће 405 динара.

Минимална зарада требало би да буде усклађена са минималном потрошачком корпом, предвиђа Закон о раду.

У мају 2026. најнижа плата била је виша од минималне потрошачке корпе која је тада износила нешто више од 57.000 динара.

Више од 45 одсто одлази на храну, а петина на становање, подаци су Министарства унутрашње и спољне трговине.

У теорији, минимална зарада покрива минималне потребе потрошача, али Јасна каже да у пракси није баш тако.

„Уместо једне пуне кашике кафе, стављам сада пола - да траје дуже. Може да покрије ако једемо к'о врапци, а тако смо и почели.

„Ако ми верујеш, не знам кад сам себи нешто купила, све да има за сина, да има бар брашно у кући.

„Како ли је тек породицама са више чланова ", пита се Нишлијка.

Само за рачуне (порез, струја, вода, одношење смећа, телефон) издваја некада и до 17.000 динара, а где је храна, хигијена, дуг да се врати, пита се.

„А изненадни трошкови - разболиш се, не дај Боже.

„Све што је могло да се скрати, ми смо скратили, само да се прегура месец", каже ми.

Чак и са синовљевом стипендијом, њихов кућни буџет не достиже просечну плату у Србији која је у мају 2026. била 118.398 динара - када се одбију порези и доприноси.

Да повећање минималца није довољно за основне животне потребе тврде и невладине организације за заштиту радних права.

„Јаз између минималне зараде и плате за живот из године у годину се смањује, али је он и даље велики."

Плата за живот за 2026. износи 154.740 динара, према њиховим прорачунима.

„Тренутна минимална зарада у просеку износи 65.000 динара и покрива 42 одсто онога што је довољно за иоле достојанствен живот.

„Иако законски оквир јасно налаже да би најнижа примања морала да гарантују достојанствен живот радничких породица, стварност је другачија - минималне зараде одржавају људе у сиромаштву", саопштио је Центар за политике еманципације (ЦПЕ).

Слично указује и Бранимир Јовановић из Института за међународну економију у Бечу.

„То повећање јесте веће од инфлације (до три одсто), али далеко од тога да ће минимална зарада бити довољна за живот.

„А са друге стране не можеш да повећаш ни минималац на хиљаду евра, сви би желели али није реално", каже за ББЦ на српском.

Он у овом потезу власти види и призвук популистичке мере.

„Тако нешто се обично ради пред изборе", тврди.

Шта кажу послодавци, а шта синдикати?

Синдикати углавном траже више од предложене суме, а послодавци мање.

Зато ни ове године нису постигли договор за колико треба да буде повећана минимална зарада, па је коначну одлуку донела држава.

Синдикати су се позивали на обећања власти да би минимална зарада у 2027. требало да буде 650 евра, а више од 45 одсто послодаваца сматрало је да предложена сума неприхватљива.

„Повећање од 9,2 одсто није мало, али је недовољно", каже Милош Миљковић, извршни секретар синдиката „Независност".

Раст минималне цене рада додатно оптерећује послодавце, изјавила је Лиљана Павловић из Уније послодаваца Србије за Јуроњуз.

Прихватили су предлог да минимална зарада буде 600 евра, али да се повећа и неопорезиви део зараде у истом износу.

То јесте одређена, али релативно мала подршка државе оним послодавцима са највећим проблемом и који запосленима исплаћују минималну зараду, указује Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије.

„Ове године је значајно мање послодаваца који подржавају даље повећање минималне цене рада - практично је број преполовљен у односу на прошлу годину, а на то је утицало и ванредно и редовно повећање минималне цене рада у 2025.

„Они истичу да су претходна повећања већ значајно утицала на раст трошкова пословања и да део привреде (текстилна индустрија, угоститељство...) и предузећа са мањим профитним маржама, немају довољно простора за ново повећање без додатне подршке државе", додаје у писаним одговорима за ББЦ на српском.

Унија послодаваца предлаже и промену пореске политике, између осталог да минимална зарада буде ослобођена пореза.

Тренутно се не опорезује половина минималне плате.

„Поред овог повећања неопорезивог дела, раст минималне цене рада ће за те послодавце значити повећање укупног трошка од 9.349 динара по запосленом", додаје Павловић.

Али економиста Јовановић наводи пример суседне Северне Македоније где је 2017. године минималац повећан за 25 одсто.

„То је било велико повећање и ми смо анализирали ефекте.

„Чак и код таквих великих повећања фирме не губе, нити им се смањила профитабилност, а није било ни отпуштања", каже он.

„Боље плаћени радници производе више", додаје он, позивајући се на податке које је са колегама објавио у раду Како компаније реагују на повећање минималца - случај Северне Македоније.

Погледајте видео: Шта значи кад зарађујемо просечну, медијалну или минималну плату

Минималац у Србији и даље је при европском дну.

Нижу минималну плату од радника у Србију (рачунајући доприносе и порезе) имају запослени у Украјини (169 евра), Молдавији (313), Албанији (531) и у Бугарској (620 евра).

Испод Србије су и Турска, Северна Македонија и Црна Гора, подаци су Еуростата, статистичке агенције Европске уније (ЕУ), објављени 1. јула 2026.

У Хрватској, бившој југословенској републици и чланици Европске уније, минимална плата је око 1.050 евра.

Економиста Ковачевић подсећа да је поред повећања минималца обећана и помоћ неким другим катагоријама, попут пензионера.

„Привреда ће све издржати, али ће то довести до повећања цена и питање је да ли је наша привреда у целини здрава.

„Треба добро промислити како да се очува стабилност, а стабилност није ако само у једном месецу или кварталу (период од три месеца) имате пораст бруто друштвеног производа", закључује.

И док не дође 2027. година, Јасна ће наставити да се пресабира из месеца у месец.

„А шта да радиш...

„Да сам можда боље слушала на часовима математике, знала бих неки трик како да решим ову новчану (не)једначину", додаје.

Графике: Теодора Ћурчић, ББЦ новинарка

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk