Топ листа најбољих игара у финалима фудбалске Лиге шампиона

Највец́а је сцена европског клупског фудбала - стрелци су урезани у историју Лиге шампиона, а игра може да одреди нечију каријеру.

Уочи финала лондонског Арсенала и Пари Сен-Жермена у Будимпешти, ББЦ спорт је рангирао најзначајније или најупечатљивије појединачне наступе у историји финала Лиге шампиона.

Прочитаћете 10 најбољих појединачних игара - листа је опојна мешавина голова у последњим тренуцима, свестране уметности и хероја са рукавицама.

10. Пол Ламберт (Борусија Дортмунд - Јувентус, 1997.)

Зинедин Зидан је краљ Лиге шампиона - и као играч и као тренер.

Али постоји једно финале - и један играч посебно - који је Французу остао у непријатном сец́ању.

„О, боже, та утакмица!“, рекао је 'Зизу' Полу Ламберту када су се срели годинама касније.

Ламберт је прешао у Борусију Дортмунд као слободан играч 1996. године.

Португалска звезда Пауло Соуза стигао је пошто је освојио Лигу шампиона са Јувентусом истог лета, али је шкотски везни играч уписао је своје име у легенду Вестфаленштадиона.

Дортмунд је победио Манчестер јунајтед у полуфиналу и заказао обрачун против Јувентуса у Минхену 1997. године.

Ламберту је поверен задатак да чува једног од највећих плејмејкера којег је фудбал подарио.

„Ствар код Зидана је што често 'бежи' од лопте, скоро вас провоцира.

„Али није опасност лопта, вец́ он“, рекао је Ламберт за Гардијан.

„Зидан ме је пар пута 'извртео' јер је бриљантан. Али не може да испари, зар не?“.

Колико год био скроман у изјави, истина је да Ламберт није дао Зидану да дише, што је био темељ победе Дортмунда од 3:1 над актуелним шампионом.

Челници Јувентуса били су толико импресионирани да су му понудили уговор тог лета.

Ламберт је потом за ББЦ Шкотска изјавио да му је бивши везни играч Јувентуса Антонио Конте касније признао: „Био си невероватан.“

9. Родри (Манчестер сити - Интер Милан, 2023.)

Пеп Гвардиола, досадашњи тренер Манчестер ситија, понекад би претеривао у размишљањима и прављењу стратегије.

Тако нешто му се обило о главу у финалу Лиге шампиона 2021. године против Челсија када је Родрија, кључну фигуру у везном реду Манчестер ситија, изоставио из тима.

Сити је то финале изгубио.

Две године касније, међутим, Гвардиола није направио исту грешку.

Земљака Шпанца је ставио у стартних 11 и он му је узвратио, доневши Ситију прву титулу првака Европе (а те године, односно сезоне Сити је освојио готово све).

Родри је био срце везног реда Ситија против Интера и постигао је сјајан победоносни гол у Истанбулу.

„Емотивно. Остварење сна“, рекао је Родри.

8. Дидије Дрогба (Челси - Бајерн Минхен, 2012.)

Једино претходно Дрогбино играње у финалу Лиге шампиона завршило се поразом и неверицом, а у продужетку је добио црвени картон да би Манчестер јунајтед победио на пенале 2008. године.

Четири године касније, Бајерн је доминирао у Минхену и изгледало је да ће Челси и Дрогба поново остати без пехара.

Ипак, у 88. минуту, нападач Обале Слоноваче је направио невероватан потез, ударивши лопту главом поред изненађеног Мануела Нојера.

Дрогба је вероватно осетио дежа ви када је направио пенал у продужетку, али је Петр Чех одбранио ударац Арјена Робена, омогућивши Челсију нову пенал серију.

Овог пута, након што није могао да допринесе четири године раније, Дрогба је хладнокрвно постигао победоносни пенал и донео Челсију прву европску титулу.

7. Оливер Кан (Бајерн Минхен - Валенсија, 2001.)

Оливер Кан је био на голу Бајерна када је Манчестер јунајтед направио чудесан преокрет и шокирао цео Минхен.

Две године касније, немачки голман ц́е израсти у хероја Бајерна против Валенсије у Милану.

Са генерацијом Бајернових суперзвезда које су носиле терет 1999. године - и још јурећи прву европску титулу од 1976. - изгледало је да ће нова прилика отићи у неповрат.

Валенсија је имала предност у пенал-серији, водила је 2:1.

А онда је Кан његовим медвеђим шапама поставио 'рампу'.

Најпре је одбранио ударац Златка Заховиц́а, а шут Амедеа Карбонија дланом је одбио о пречку.

При резултату 5:4 у корист Бајерна, Кан је поново погодио прочитао страну и одбранио ударац Маурисију Пелегринију.

Тиме је окончано 25-годишње чекање Бајерна на трофеј клупског првака Европе.

Кан је касније те године проглашен за најбољег голмана света и завршио је на трец́ем месту на додели Златне лопте - за најбољег играча света.

6. Зинедин Зидан (Реал Мадрид - Бајер Леверкузен, 2002.)

Када је одлазио из Бордоа лета 1996. године, Зидан је имао главобољу - који клуб изабрати од мноштва који су га желели.

Одлучио се за Торино и трофејни Јувентус у чијој је сали сијао тек освојени трофеј Лиге шампиона.

Са Зизуом у тиму, Стара дама је изгледала импозантно.

У Французовој првој сезони у црно-белом дресу, поново су стигли до финала, али их је победила Борусија из Дортмунда, захваљујући горе поменутом Ламберту који је уштоповао Зидана.

Нема везе, више срец́е следец́е године.

Јувентус наредне сезоне јесте стигао до трец́ег узастопног финала, али је поново поражен - овог пута од Реал Мадрида у Амстердаму, голом Предрага Мијатовића.

Од тада, Јувентус није дошао у прилику да се бори за најважнији клупски европски трофеј.

Али Зидан јесте.

После тада рекордног трансфера у мадридски Реал, 'краљевски клуб' је створио генберацију познату као 'Галактикоси'.

У финалу против Бајера из Леверкузена, при резултату 1:1, после наизглед безопасног центаршута Роберта Карлоса лопта је одлетела високо у небо Хемпден парка, али је било предодређено да падне на ногу Зидана.

Волеј који се ретко виђа донео је Реалу трофеј.

Погледајте видео: Како се Црвена звезда брине о пехару Купа шампиона

5. Дијего Милито (Интер Милан - Бајерн Минхен, 2010.)

Каријера Дијега Милито је била испод радара - спорадични репрезентативни наступи и шачица голова.

Аргентински Расинг Клуб, италијанска Ђенова, шпанска Сарагоса.

Била је то каријера у сенци све док се „принц“ није придружио Интеру, тада под вођством португалског тренера Жозеа Муриња.

До краја те сезоне, у којој је Интер освојио 'триплету', Милито је већ постао легенда Интера.

Постигао је победнички гол у финалу Купа Италије, а потом и гол који је Мурињовом тиму обезбедио титулу шампиона Италије.

Али његова најзначајнија представа била је у финалу Лиге шампиона против Бајерна.

У тој утакмици, 30-годишњак је пружио све разлоге због којих га је Мурињо довео у Интер - и волео.

Најпре је главом додао дугу лопту Веслију Снајдеру, а потом је хладнокрвно реаговао на повратни пас.

Милито се вратио у Милано као херој.

4. Лионел Меси (Барселона - Манчестер јунајтед, 2011.)

Лионел Меси је четири пута освојио Лигу шампиона.

Аргентинчево чаробњаштво видело се у свим финалима, али је оно 2011. година остало упамц́ена као једна од најузвишенијих индивидуалних представа свих времена.

Меси се играо са Јунајтедом као дете на Плејстејшну - увијао се, окретао, дриблао дефанзивце у белим дресовима, што је симболично могло да се протумачи и као њихову предају.

Чинило се да Меси има цео Вембли само за себе.

Једино изненађење било је то што је Меси постигао само један гол, ноншалантно погодивши доњи угао са 20 метара.

На крају пораз од 3:1 је још и био добар по Манчестер јунајтед.

Златне резерве

Финала Лиге шампиона биле су и позорница за златне замене - сетите се Хенрика Ларсона 2006. године, како улази са клупе у његовом последњем наступу за Барселону и 'решава' Арсенал асистенцијама за Самјуела Етоа и колегу резервисту Ђулијана Белетија, или тинејџера Патрика Клајверта који је постигао победоносни гол за Ајакс против Милана 1995. године.

Ипак, можда један од најупечатљивијих игара неког играча који је ушао са клупе као замена у новијој историји догодио се 2018. године, када је Ливерпул управо изједначио против Реал Мадрида.

3. Герет Бејл (Реал Мадрид - Ливерпул, 2018.)

Прошло је тачно сат времена игре, када је на терен ушао Герет Бејл и са два гола донео Реалу трофеј (3:1).

Велшанин је био на терену тек два минута када је направио акробацију за памћење - на центаршут Марсела, Бејл је дочекао лопту попут кикбоксера, запливао у ваздуху и послао је у горњи угао гола Ливерпула.

Зидан, тада тренер Реала, у неверици се ухватио за главу, руком гестикулирајући као да се опекао.

И он је био у шоку.

Док је Ливерпул нападао, Бејл је у финишу меча поново одушевио све - испалио је праћку са скоро 40 метара и решио победника.

Бејлова 30-минутна епизода и данас се припричава у Мадриду.

2. Теди Шерингем (Манчестер јунајтед - Бајерн Минхен, 1999.)

Вероватно никада није постојао утицајнији тандем резерви од Тедија Шерингема и Олеа Гунара Солскјера те топле вечери у Барселони 1999. године.

Примамљиво је да деле ово место на листи, али пошто је реч о појединачним наступима, а пошто морам да одлучим, онда избор пада на Шерингема, иако је Солскјер дао победоносни гол.

Прво, он је дао гол за изједначење.

Бајерн је водио 1:0 и играла се судијска надокнада.

Манчестер јунајтед је већ био прежаљен.

Али уследили су минути за срчани и мождани удар (на све четири трибине и оних милиона поред телевизора).

На корнер, голман Јунејтеда Питер Шмајхел стиже у шеснаестерац Бајерна и покреће хаос.

Лопта је из корнера дошла до Рајана Гигса, који шутира ка голу, а Шерингем је само окрзнуо и почео да слави, осврнувши се преко рамена да се увери да није био у офсајду.

Није.

Неколико тренутака касније, нови корнер за Јунајтед.

Овог пута је Шерингем асистент, а егзекутор друга златна резерва - Оле Гунар Солксјер.

1. Стивен Џерард (Ливерпул - Милан, 2005.)

Било је то једно од најдраматичнијих финала Лиге шампиона свих времена.

Ливерпул је на полувремену губио 3:0 од Милана, немоћан пред Ернаном Креспом, Андрејем Шевченком, Каком, Кларенсом Седорфом и Андреом Пирлом.

'Црвени' су били изгубљени, потучени, било је готово.

Осим што то нико није рекао Стивену Џерарду.

У деветом минуту другог полувремена, Џерард је савладао голмана Диду, машући рукама у нади да ће голом пробудити не само очајне навијаче Ливерпула на трибинама стадиона у Истанбулу, већ и саиграче.

И јесте.

Резервиста Владимир Шмицер даје други гол за Ливерпул, а Ц́аби Алонсо доноси чудо, погодивши из одбитка после одрањеног пенала.

Џерард, чији је чудесни ударац против Олимпијакоса одвео његов тим у нокаут фазу Лиге шампиона те сезоне, био је свуда, борио се са грчевима, покривао сваки центиметар терена, играо на позицији у централном везном реду, бека и свуда где је Ливерпулу био потребан.

Чудесан наступ капитена Ливерпула за један од највећих преокрета у историји фудбала.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk