Vojno-bezbednosni sporazum Srbije i Izraela: Šta je dogovoreno, a šta sporno

U jeku sukoba na Bliskom Istoku, Srbija je postigla sporazum na polju odbrane i bezbednosti sa državom koja aktivno učestvuje u dva rata.

Srbija i Izrael, čija vojska ratuje u Gazi i protiv Irana, postigli su bezbednosni sporazum o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane, koji će stupiti na snagu pre prolaska procedure u Narodnoj skupštini.

Njime se stvaraju uslovi za saradnju državnih organa sa firmama iz oblasti namenske industrije druge zemlje, kao i proizvodnju roba i pružanje usluga za potrebe bezbednosnog sektora, stoji u dokumentu u koji je BBC imao uvid.

Iako piše da njegov sadržaj nije tajan, potpisnice su se usaglasile da „nijedna strana, niti bilo ko u njeno ime, neće ništa javno otkrivati ili saopštavati u vezi sa primenom ovog sporazuma ili bilo kojom od njegovih odredbi".

Ovakav vid odbrambene i bezbednosne saradnje za Srbiju, koja formalno sledi politiku vojne neutralnosti, može da se posmatra iz dve perspektive, kaže Stefan Vladisavljev, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

„Jedna je nacionalna perspektiva i iz tog ugla je takav potez prilično ustaljen, jer je Srbija u skladu sa vojnom neutralnošću imala saradnju sa NATO članicama, sa Rusijom i Kinom, sada i sa Izraelom", objašnjava.

Druga perspektiva je „geopolitička", a gledano kroz nju ovakav korak srpskih vlasti može da bude „izazovan za razumevanje".

„Nije bila praksa da se saradnja sklapa sa državama u ratu. Ovim sporazumom Srbija potencijalno proklamuje poziciju po pitanju strana koje aktivno učestvuju u sukobu na Bliskom Istoku", zaključuje Vladislavljev.

Za neke od opozicionih poslanika sporazum je „apsolutno sporan" i odudara od dosadašnje prakse u sektoru odbrane.

„Čudno je što je Vlada inicijativu uputila nadležnom odboru, jer je dosad praksa bila da se bilo koji međunarodni sporazum, pošto ga razmotri nadležni odbor, šalje na plenumsku sednicu skupštine, gde bi se razmotrio i usvojio", kaže Bogdan Radovanović, poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) i član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, za BBC na srpskom.

Usvajanjem dokumenta na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine Srbije odmah počinje „privremena primena", koja je neophodna „radi realizovanja projekata opremanja Vojske Srbije sredstvima naoružanja i vojne opreme" iz Izraela, dodaje se u sporazumu.

Dokument će ostati na snazi „na neodređeni period", dok ne bude raskinut u skladu sa odredbama koje se u njemu nalaze, piše.

Tajnost i 'žurba'

Jedna od najčešćih reči u tekstu sporazuma je „tajna", a našla se i u njegovom nazivu.

Brojni članovi govore o obavezama dve strane da ne otkrivaju detalje dogovorenih poslova i saradnje u budućnosti.

Sporazum određuje i stepen tajnosti informacija uz objašnjenja pojmova poput „interno", „strogo poverljivo" ili „državna tajna".

Ali, zbog čega je Srbiji i Izraelu bio potreban dodatan dokument koji garantuje tajnost, koja se već podrazumeva u brojnim poslovima koji se tiču odbrane i namenske industrije?

Poslanik Radosavljević je isto pitanje postavio na sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove.

„Obrazloženo je da se 'usklađuje praksa i terminologija', ali zaista nije bilo dovoljno uverljivo", tvrdi on.

Oznaka tajnosti nije neuobičajena i koristi se radi čuvanja državnih interesa, u ovom slučaju dve zemlje, kaže Stefan Stanisavljev.

„Važna komponenta je i aktuelna situacija i učešće Izraela u sukobima, a rekao bih da tajnost potencijalno štiti Srbiju od reakcije drugih partnera sa kojima sarađuje.

„Jedan od najvećih ekonomskih i strateških partnera Srbije u međunarodnim odnosima je Kina, koja ima veoma bliske odnose sa Iranom", dodaje.

Zbog načina usvajanja akta na sastanku Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, poslanik Bogdan Radovanović stekao je utisak da se „stranama žuri".

Kako tvrdi, upitao je zvaničnike Ministarstva odbrane da mu objasne zbog čega je procedura ubrzana, ali „nije dobio konkretan odgovor".

Posumnjao je se sporazum donosi zbog nabavke naoružanja preko izraelske kompanije Elbit Sistems, koja je u avgustu prošle godine objavila da je sklopila sporazum sa jednom evropskom zemljom vredan 1,6 milijardi dolara.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u aprilu saopštio da će Srbija i Izrael zajednički napraviti fabriku dronova, a Balkanska istraživačka mreža Srbije (BIRN) i izraelski list Haretz izvestili su da iza svega stoji firma Elbit Sistems.

„Pitao sam i da li sporazum ima veze sa fabrikom i da li se radi o toj kompaniji, ali nisam dobio odgovor ni na jedno od tih pitanja", kaže Radovanović.

Prema sporazumu, nadležni bezbednosni organi dozvoljavaju posete bezbednosnih stručnjaka druge zemlje, „kada je to obostrano pogodno".

Podrazumeva i „uzajamnu zaštitu tajnih podataka" Srbije i Izraela, koja nije detaljnije definisana.

„Pitao sam šta to znači, odnosno da li će neki izraelski organi, poput Mosada, imati ingerencije da tajne podatke štite i na našoj teritoriji, ali mi je rečeno da je sporazum samo okvir, kojim se usklađuje terminologija i praksa u dve zemlje", kaže Radovanović.

Sudovi bez nadležnosti

U dokumentu je posebno naglašeno i da bilo kakav budući spor dve strane „neće biti predmet nijednog domaćeg ili međunarodnog tribunala ili suda, niti bilo kog nacionalnog ili međunarodnog prava".

U slučaju nesuglasica, nadležni bezbednosni organi će nastojati da ih reše „putem razgovora i pregovora", „na prijateljski način".

Ukoliko do rešenja ne dođe za najviše 30 dana, spor će rešavati rukovodilac Uprave za bezbednost odbrambenog sistema izraelskog Ministarstva odbrane i organ koji za tu namenu odredi srpski ministar odbrane, dodaje se.

Odricanje prava da pravdu, u slučaju da im zatreba, potraže pred domaćim i međunarodnim sudovima, za zvanične institucije Srbije nije novost.

„Čak i u nekim sporazumima sa drugim državama imamo potpuno prenošenje jurisdikcije na sudove tih država", kaže Stefan Vladisavljev.

Kao primer navodi infrastrukturne projekte koje su Srbija i Kina zajedno sprovodile, a u ugovorima je navedeno da će se svi eventualni sporovi rešavati pred kineskim sudovima.

Kada je u sporazumu navedeno da nijedan sud nema ingerenciju nad sporovima, postoje dva moguća scenarija, kaže Vladisavljev.

Jedan je posezanje za nezavisnom arbitražom, a druga su „prijateljske konsultacije", koje su u ovom slučaju izabrali Srbija i Izrael.

„Ovo ukazuje da postoji izuzetno visok nivo poverenja dve strane da neće doći do sporova ili da, ukoliko do njih i dođe, oni neće biti toliko veliki da ne mogu da se razreše međusobnim pregovorima", zaključuje stručnjak za međunarodne odnose.

Sukobi na Bliskom istoku

Dvogodišnji brutalni rat počeo je posle iznenadnog upada Hamasa i drugih palestinskih grupa na jug Izraela 7. oktobra 2023, kada je ubijeno najmanje 1.200 ljudi, a još 251 uzet za taoca.

U odmazdi Izraela, najpre vazdušnim napadima, potom i kopnenom ofanzivom, poginulo je više od 72.000 ljudi u Pojasu Gaze, prema podacima Ministarstva zdravlja palestinske enklave kojom upravlja Hamas.

Gotovo celokupna teritorija u Pojasu Gaze je ili potpuno razrušena ili teško oštećena u napadima Izraela.

Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda u maju 2024. izdao je nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i lidera Hamasa u Gazi zbog ratnih zločina.

Lideri Hamasa u međuvremenu su ubijeni u akcijama Izraela. Primirje u Gazi stupilo je snagu 10. oktobra 2025.

Izrael je zajedno sa Sjedinjenim Državama krajem februara 2026. napao Iran koji je odgovorio gađajući američke baze i zemlje Zaliva i blokirao Ormuski moreuz kroz koji prolazi petina svetskih zaliha nafte i tečnog prirodnog gasa.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk