'Мрља у нашој историји': Британски премијер се извинио због одузимања деце неудатим женама

Кир Стармер се извинио у име британске државе због улоге у присилним усвајањима у Енглеској и Велсу.

Процењује се да је 185.000 беба одузето мајкама током 1950-их, 1960-их и 1970-их, а службе су присилиле жене да их се одрекну - јер су биле неудате.

Говорећи у Доњем дому парламента, британски премијер је рекао да је оно што се догодило „десетинама хиљада мајки, деце и породица“ „мрља на нашој историји“.

„Срамота није ваша. Срамота никада није била ваша.

„Срамота је наша“, рекао је.

Извињење долази дугогодишње кампање мајки, њихове усвојене деце и чланова породице, као и парламентарних извештаја.

Стармер је најавио пакет подршке од четири милиона фунти (око 4,5 милиона евра) током наредне три године како би држава побољшала приступ евиденцији о усвајању и услуге спајања породица.

„Мајке, многе младе, рањиве и без подршке, биле су присиљене, малтретиране или заведене да осец́ају да немају другог избора него да им се деца одузму“, подсетио је британски премијер.

Рекао је да присилна усвајања нису била изолована, вец́ праксе „уграђене“ у локалне власти, верске организације и делове онога што је данас Национална здравствена служба (НХС).

„Све институције које су имале моћ да утичу на животе људи, а то су чиниле без саосец́ања, пристанка и достојанства или одговарајуц́их мера.“

„Дубоко се извињавамо мајкама којима је речено да су неспособне, које су спречили да брину о деци иако су очајнички желеле да им помогну, и деценијама носиле овај губитак.“

Током говора премијера, неке од биолошких мајки и усвојене деце брисале су сузе, док су друге аплаудирале, посматрајући говор са галерије за публику.

Министар у сенци Алекс Бургарт сложио се са премијером да је историјско присилно усвајање „мрља на нашој историји“, додајуц́и да су раније праксе данас „стране“ британском друштву.

Говорец́и у Доњем дому парламента, Бургарт је рекао да су „та веровања оставила трајан траг на сваком од живота, на деци одвојеној од мајки и на мајкама чија су деца одузета“.

Министарство просвете ц́е основати групе за подршку мајкама и усвојеним одраслима, рекао је Стармер.

Активисти су се састали са премијером у Даунинг стриту пре извињења.

Једна од њих, Ен Кин, бивша посланица лабуриста, рекла је за ББЦ пре састанка да се радује што ц́е је извињење „ослободити срамоте“.

Кин је рекла да „није имала право гласа“ у вези са усвајањем сина након што је послата у дом за мајке и бебе у Свонзију 1966. године, када је имала 17 година.

„Свима нам је потребно ово извињење јер смо увек били оптуживани да се одричемо својих беба, а ми их се никада нисмо одрекли“, рекла је Кин.

Бивша министарка здравља је рекла да су мајке и усвојена деца „дуго чекале“ на извињење, али да је влада „учинила најбоље што је могла, због сложености ситуације“.

Званично извињење признаје „доживотну трауму“ мајки чије су бебе биле присилно усвојене, саопштили су из Покрета за извињење због усвајања.

Овим потезом одата је почаст многим „одлучним женама“ које су дуго инсистирале да им се држава извини, додали су.

Погођене жене су рекле да су запослени у јавном сектору, попут лекара, медицинских сестара и социјалних радника правили притисак на њих да дају бебе на усвајање због друштвене стигме око тога што су младе и неудате.

У марту је парламентарна истрага препоручила влади да се хитно извини због улоге државе у овој пракси.

Извештај о истрази, који је спровео Одбор за образовање, утврдио је да су владине одлуке „обликовале окружење у којем су неудате мајке често биле осрамоћене и присиљене да дају њихову децу на усвајање“.

У извештају се позива на побољшани приступ евиденцији о усвајању, као и на вец́у подршку људима који желе да контактирају или поново уједине своје породице.

Није препоручено финансијско обештец́ење жртвама, али је позвана влада да „ригорозно процени“ како су друге земље реаговале на присилно усвајање, попут Аустралије, Северне Ирске и Републике Ирске.

У претходном извештају Заједничког комитета за људска права држава је 2022. године позвана да се извини.

Тадашња конзервативна влада је 2023. године рекла да јој је „жао у име друштва“, али је да не сматра да је формално извињење прикладно „пошто држава није активно подржавала ове праксе“.

Извињење долази три године након што су се децентрализоване владе у Кардифу и Холируду извиниле жртвама присилног усвајања у Велсу и Шкотској.

Извињење се очекује и у Северној Ирској, али тек после истраге.

Дајани Дефрис, која је имала 16 година када је затруднела, беба је одузета неколико минута након порођаја.

Такође говорец́и за ББЦ 2021. године, рекла је: „Викнула сам да је вратим, али је медицинска сестра само прошла поред мене и ставила моју ц́ерку на сто до којег нисам могла доћи.“

Извештај Комитета за образовање из марта такође је утврдио да су држави „у примени политика помагале добротворне организације и верске институције, које су, на пример, биле одговорне за рад домова за мајке и бебе“.

У јуну је Црква Енглеске саопштила да јој је „дубоко жао“ због улоге у присилним усвајањима.

У формалном извињењу, надбискуп кентерберијски, Дама Сара Малали, рекла је да су жртве доживеле „бол, трауму, патњу и страх када су требале да добију негу и саосец́ање“.

„Немате чега да се стидите. Срамота је наша“, поручила је.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk