Da li najnoviji iranski udari otkrivaju novu ratnu strategiju

Kada je Iran tokom noći lansirao rakete i dronove na Izrael kao odgovor na izraelske napade na Hezbolah u Libanu, odmah se stekao utisak da taj potez nije imao veliki vojni efekat.

Politički značaj, međutim, mogao bi da bude mnogo veći.

Iran je godinama opravdavao direktne napade na Izrael kao odmazdu za delovanje protiv iranske teritorije, komandira ili interesa.

Ovaj put je bilo drugačije.

Teheran je delovao posle napada na jednog od njegovih saveznika, izraelskog udara na zgradu za koju je rekao da je povezana sa Hezbolahom u južnom Bejrutu.

Iranska vojska je u ponedeljak saopštila da će obustaviti napade na Izrael, ali sama odluka da ih uopšte pokrene otvara važno pitanje.

Zašto je iransko rukovodstvo procenilo da je baš sada pravi trenutak za takav potez, iako je bilo svesno da time rizikuje novi izraelski vojni odgovor i dodatno komplikuje ionako krhke mirovne pregovore sa Amerikom?

Odgovor bi mogao da leži u činjenici kako iranske vođe procenjuju vlastiti položaj posle više meseci sukoba.

Islamska Republika je izašla iz rata oslabljena, ali i sa snažnijim osećajem o sopstvenom otpornosti.

Uprkos izraelskom i američkom vojnom pritisku, ekonomskim sankcijama i američkoj pomorskoj blokadi, država je opstala.

Vlada je još uvek na vlasti, njen bezbednosni aparat je ostao netaknut, a nije izbio masovni ustanak uprkos stalnim predviđanjima njegovih protivnika.

To iskustvo možda je promenilo proračune Teherana.

Umesto da sebe vidi kao ranjivu zemlju koja želi da izbegne sukob, Iran bi sada mogao da veruje da je dovoljno jak da jasnije pokaže svoje granice i odlučnije reaguje kada smatra da su one ugrožene.

Udar na Izrael bi stoga mogao da bude zamišljen manje kao odmazda a više kao odvraćanje.

Teheran možda želi da poruči da se napadi na njegove saveznike u regionu više neće posmatrati odvojeno od napada na sam Iran.

Takva poruka bi mogla da bude bitna za Hezbolah, iračke milicije i druge članove iranske regionalne mreže poznate kao „Osovina otpora“.

Kredibilitet uticaja Irana oduvek je delimično zavisio od uverenja da će stati iza partnera.

Izostanak reakcije pošto je javno upozorio Izrael moglo je da naškodi tom kredibilitetu.

Ako se tako gleda, udar nije bio naprosto usmeren protiv Izraela.

Bio je usmeren i protiv Amerike i izraelskih saveznika širom regiona koji su pažljivo pratili da bi videli da li će Teheran ispuniti svoje pretnje.

Trenutak odabran za tako nešto jednako je intrigantan.

Američki predsednik Donald Tramp nedavno je sugerisao da bi dogovor mogao da bude nadohvat ruke.

Konvencionalna logika bi nalagala da će Iran izbegavati dela koja bi mogla da ugroze diplomatiju.

A opet bi Teheran mogao da veruje upravo u suprotno.

Iranski lideri su mogli da zaključe kako bi demonstracija sile kroz ograničenu i proračunatu vojnu akciju zapravo mogla da ojača tu poziciju za pregovaračkim stolom pre nego da je oslabi.

Iz perspektive Teherana, demonstracija voljnosti da upotrebi silu mogla je da bude namenjena kao podsetnik i za Vašington i za Izrael da Iran i dalje poseduje opcije.

To ne znači nužno da Iran želi da pregovori propadnu.

Čini se da je Teheran preduzeo mere da postavi presedan i pošalje političku poruku, ali ne u razmerama koje bi učinile eskalaciju neizbežnom.

Da li će se ta procena pokazati tačnom tek ostaje da se vidi.

Reakcija običnih Iranaca na najnoviju razmenu vatre odslikava širu raspravu.

Neki opravdavaju iranske postupke.

„To što se Iran uključio u sukob da odbrani Liban je lojalno i ispravno.

„Još od nuklearnog sporazuma, Iran nije kršio međunarodne zakone, a ovaj napad je bio odgovor na kršenje pravila primirja od druge strane“, rekao je jedan gledalac BBC-ja.

Drugi dovode u pitanje prioritete Teherana.

„Skoro dva meseca bilo je nekakvih borbi (bombardovanja) u južnom Iranu, ali nije bilo ozbiljnog odgovora na njih.

„Čini se da se južni Liban smatra važnijim od južnog Irana.“

Ipak, mnogi su najviše zabrinuti zbog toga u kom pravcu bi ovaj sukob mogao da se razvija.

„Iskreno, obuzeo me je očaj kad je rat ponovo započeo“, rekao je jedan gledalac BBC-ja na persijskom.

Pogledajte video o slavlju na iranskim ulicama posle napada na Izrael

Drugi veruju da je malo verovatno da razmena vatre eskalira u širi sukob.

„Ovaj okršaj nije veoma ozbiljan i neće se pretvoriti u potpuni rat kao poslednja dva.

„Iran zna da Amerika više ne želi direktni rat, tako da preuzima inicijativu, to je delimično predstava i propaganda, da bi se njegove pristalice osećale kao da pobeđuju“, glasio je jedan komentar.

Još jedna mogućnost je da udar odražava narastajuće nezadovoljstvo pravcem pregovora.

Ako Iran veruje da se od njega traži da pravi ustupke bez dobijanja zauzvrat značajnije koristi, ova akcija bi mogao biti način za povećanje pritiska pre naredne faze pregovora.

U svakom slučaju, napad sugeriše vođstvo koje je samouverenije nego što su mnogi spoljni posmatrači očekivali pre samo nekoliko meseci.

Ključno pitanje nije da li je Iran bio spreman da istrpi još jednu rundu izraelskog bombardovanja.

Pitanje je da li Teheran sada veruje da to može da radi dok se istovremeno posvećuje diplomatiji.

Ako je to slučaj, Iran možda pokušava da uspostavi novu regionalnu realnost: onu u kojoj pregovora sa pozicije moći dok aktivno nameće vlastite granice koje se ne prelaze.

Koliko god taj pristup bio rizičan, predstavljao bi značajnu promenu u tome kako Islamska Republika doživljava i vlastitu bezbednost i sopstveno mesto na Bliskom istoku.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk