Да ли најновији ирански удари откривају нову ратну стратегију

Када је Иран током ноћи лансирао ракете и дронове на Израел као одговор на израелске нападе на Хезболах у Либану, одмах се стекао утисак да тај потез није имао велики војни ефекат.

Политички значај, међутим, могао би да буде много већи.

Иран је годинама оправдавао директне нападе на Израел као одмазду за деловање против иранске територије, командира или интереса.

Овај пут је било другачије.

Техеран је деловао после напада на једног од његових савезника, израелског удара на зграду за коју је рекао да је повезана са Хезболахом у јужном Бејруту.

Иранска војска је у понедељак саопштила да ће обуставити нападе на Израел, али сама одлука да их уопште покрене отвара важно питање.

Зашто је иранско руководство проценило да је баш сада прави тренутак за такав потез, иако је било свесно да тиме ризикује нови израелски војни одговор и додатно компликује ионако крхке мировне преговоре са Америком?

Одговор би могао да лежи у чињеници како иранске вође процењују властити положај после више месеци сукоба.

Исламска Република је изашла из рата ослабљена, али и са снажнијим осећајем о сопственом отпорности.

Упркос израелском и америчком војном притиску, економским санкцијама и америчкој поморској блокади, држава је опстала.

Влада је још увек на власти, њен безбедносни апарат је остао нетакнут, а није избио масовни устанак упркос сталним предвиђањима његових противника.

То искуство можда је променило прорачуне Техерана.

Уместо да себе види као рањиву земљу која жели да избегне сукоб, Иран би сада могао да верује да је довољно јак да јасније покаже своје границе и одлучније реагује када сматра да су оне угрожене.

Удар на Израел би стога могао да буде замишљен мање као одмазда а више као одвраћање.

Техеран можда жели да поручи да се напади на његове савезнике у региону више неће посматрати одвојено од напада на сам Иран.

Таква порука би могла да буде битна за Хезболах, ирачке милиције и друге чланове иранске регионалне мреже познате као „Осовина отпора“.

Кредибилитет утицаја Ирана одувек је делимично зависио од уверења да ће стати иза партнера.

Изостанак реакције пошто је јавно упозорио Израел могло је да нашкоди том кредибилитету.

Ако се тако гледа, удар није био напросто усмерен против Израела.

Био је усмерен и против Америке и израелских савезника широм региона који су пажљиво пратили да би видели да ли ће Техеран испунити своје претње.

Тренутак одабран за тако нешто једнако је интригантан.

Амерички председник Доналд Трамп недавно је сугерисао да би договор могао да буде надохват руке.

Конвенционална логика би налагала да ће Иран избегавати дела која би могла да угрозе дипломатију.

А опет би Техеран могао да верује управо у супротно.

Ирански лидери су могли да закључе како би демонстрација силе кроз ограничену и прорачунату војну акцију заправо могла да ојача ту позицију за преговарачким столом пре него да је ослаби.

Из перспективе Техерана, демонстрација вољности да употреби силу могла је да буде намењена као подсетник и за Вашингтон и за Израел да Иран и даље поседује опције.

То не значи нужно да Иран жели да преговори пропадну.

Чини се да је Техеран предузео мере да постави преседан и пошаље политичку поруку, али не у размерама које би учиниле ескалацију неизбежном.

Да ли ће се та процена показати тачном тек остаје да се види.

Реакција обичних Иранаца на најновију размену ватре одсликава ширу расправу.

Неки оправдавају иранске поступке.

„То што се Иран укључио у сукоб да одбрани Либан је лојално и исправно.

„Још од нуклеарног споразума, Иран није кршио међународне законе, а овај напад је био одговор на кршење правила примирја од друге стране“, рекао је један гледалац ББЦ-ја.

Други доводе у питање приоритете Техерана.

„Скоро два месеца било је некаквих борби (бомбардовања) у јужном Ирану, али није било озбиљног одговора на њих.

„Чини се да се јужни Либан сматра важнијим од јужног Ирана.“

Ипак, многи су највише забринути због тога у ком правцу би овај сукоб могао да се развија.

„Искрено, обузео ме је очај кад је рат поново започео“, рекао је један гледалац ББЦ-ја на персијском.

Погледајте видео о слављу на иранским улицама после напада на Израел

Други верују да је мало вероватно да размена ватре ескалира у шири сукоб.

„Овај окршај није веома озбиљан и неће се претворити у потпуни рат као последња два.

„Иран зна да Америка више не жели директни рат, тако да преузима иницијативу, то је делимично представа и пропаганда, да би се његове присталице осећале као да побеђују“, гласио је један коментар.

Још једна могућност је да удар одражава нарастајуће незадовољство правцем преговора.

Ако Иран верује да се од њега тражи да прави уступке без добијања заузврат значајније користи, ова акција би могао бити начин за повећање притиска пре наредне фазе преговора.

У сваком случају, напад сугерише вођство које је самоувереније него што су многи спољни посматрачи очекивали пре само неколико месеци.

Кључно питање није да ли је Иран био спреман да истрпи још једну рунду израелског бомбардовања.

Питање је да ли Техеран сада верује да то може да ради док се истовремено посвећује дипломатији.

Ако је то случај, Иран можда покушава да успостави нову регионалну реалност: ону у којој преговора са позиције моћи док активно намеће властите границе које се не прелазе.

Колико год тај приступ био ризичан, представљао би значајну промену у томе како Исламска Република доживљава и властиту безбедност и сопствено место на Блиском истоку.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk