'Тело ми се променило': Јесу ли опасне смањене дозе лекова за мршављење

Боби Паркер-Хол је витка и затегнута пошто је провела више од три деценије радећи као лични тренер и надмећући се на бодибилдерским такмичењима.

Ова 68-годишњакиња из Орегона у Сједињеним Америчким Државама (САД) не изгледа као неко коме су потребне инјекције за мршављење.

Али кад је Паркер-Хол ушла у средње шездесете, открила је да има проблема да изгуби само 2,2 килограма.

„Нешто се променило у мом телу.

„Вероватно само због старења и менопаузе", каже она.

Одлучила је да испроба „микродозирање“ инјекција за мршављење - тренд са друштвених мрежа.

То подразумева узимање малих доза лека као што су оземпик, вегови и мунџаро, често испод препоручених доза.

До сада је урађено врло мало истраживања о безбедности микродозирања, а лекови за мршављење увек морају да се узимају под медицинским надзором, упозоравају медицински стручњаци.

Паркер-Хол је навикла да има 62 килограма.

Али са 67, упркос највећем труду, није успела да спадне испод 64,4 - њене идеалне тежине за такмичења.

Пошто је слушала разговоре о микродозирању на подкастима, купила је оземпик онлајн без консултације са доктором.

Почела је себи да убризгава делић стандардне дозе и прилагођава је методом покушаја и грешке.

„Била сам веома нервозна.

„И зато сам рекла себи: 'Кренућу од веома мале дозе'", прича она.

Кад је узела превелику дозу, апетит јој је био толико смањен да није могла да једе и морала је поново да смањи количину.

Инјекције су јој омогућиле да изгуби мали број килограма које није могла кроз исхрану и вежбу.

Сада рекламира лекове за мршављење у сарадњи са америчким брендом.

Како ради ГЛП-1?

Око 100 милиона људи широм света узима класу лекова знану као рецептор глукагону сличног пептида 1, илити ГЛП-1, подаци су Светске здравствене организације (WХО).

Лекови за мршављење делују тако што опонашају природни хормон по имену ГЛП-1 који учествује у регулисању нивоа шећера у крви и апетита.

Првобитно направљени да би лечили дијабетес типа 2, сада се преписују за мршављење људима који су гојазни или делују тако што смањују апетит.

У земљама широм света, међу њима и Великој Британији, САД, Индији и Бразилу, инјекције за мршављење генерално се одобравају само за одрасле са индексом телесне масе (БМИ) од 30 или изнад, или 27 или изнад ако имају здравствено стање повезано са тежином, као што је висок крвни притисак.

Међутим, правила за приступ овим лековима кроз системе јавног здравља умеју тамо да буду строжа.

У Енглеској, на пример, смернице Националне службе за здравство захтевају БМИ од најмање 35 и сродно здравствено стање за мунџаро, са нижим праговима за неке етничке групе.

ГЛП-1 се обично преписује са нижом почетном дозом и постепено повећава како би се појачала толеранција.

Мучнина, повраћање, дијареја и затвор, према СЗО-у су најчешће нуспојаве које се јављају.

У САД, 11 одсто пунолетних каже да користи ове лекове у сврху мршављења, што је пораст са три одсто из 2024. године, према анкети Галупа.

Зашто људи узимају микро дозе?

Колико тачно људи узима микро дозе не може се са сигурношћу рећи, јер многи то раде без медицинског надзора и имају приступ леку преко приватних клинка и онлајн апотека.

Америчка анкета апликације која прати здравље Евидејшн из 2026. године спровела је анкету међу више од 8.000 људи, корисника лека типа ГЛП-1 у инјекцијама.

Резултати показују да је 15 одсто њих испробало микродозирање или то тренутно чини.

На видео снимцима са друштвених мрежа, неки људи кажу да користе микродозирање како би избегли непријатне нуспојаве као што су мучнина, повраћање и затвор.

Други причају да покушавају да учине да лек потраје дуже како би уштедели новац.

Многи корисници тврде да микродозирање може да помогне да се смањи „шум хране“ – упорне, интрузивне или понављајуће мисли о храни.

Међутим, стручњаци упозоравају да има много непознаница кад је у питању коришћење инјекција за мршављење у сврхе званично неодобрене.

„Користимо их на начин који није проучаван или процењен ради безбедности и ефикасности“, каже Ен Коме, клиничка фармацеуткиња за ендокринологију са Универзитета у Северној Каролини.

Који су ризици?

Неки корисници се ослањају на онлајн смернице за дозирање или броје кликове у оловкама за убризгавање како би проценили колико лека узимају, каже Коме.

„Ако неко погрешно израчуна потенцијално би могао да се повећа ризик од грешке“, упозорава.

То би могло да подразумева узимање превише лека, што може да доведе до тешке мучнине, повраћања и дехидрације.

Други разлог за забринутост је контаминација.

Кад људи изнова извлаче мање дозе из бочице намењене једнократној употреби, или изнова користе оловке за убризгавање дуже од њиховог препорученог животног века да би потрајале, повећавају ризик од уласка бактерија у течни лек и потенцијалног изазивања инфекције, каже Коме.

Ново Нордиск, произвођач оземпика и веговиа, и Ели Лили, који прави мунџаро, кажу да не подржавају измене одобрених упутстава за дозирање њихових производа.

А ту је и питање самих лекова.

Здравствени контролори у Великој Британији, САД и Европи истражују могућу везу између ГЛП-1 и акутне упале панкреаса која изазива тешке болове у стомаку и леђима.

Али истраживачи још не знају да ли узимање веома малих доза мења те ризике.

Да ли микродозирање заправо ради?

Постоји неколико „спекулативних користи“ повезаних са мањим дозама, каже Коме.

Овај приступ је и она примењивала у властитој клиничкој пракси, поготово код пацијената који се муче са нуспојавама.

„Може да помогне у побољшању толеранције, кад се почне са мањим дозама и постепено повећава према циљаној дози, а може да буде корисно и код приступачности“, каже она.

Али доктори упозоравају да је подешавање доза под смерницама медицинског професионалца веома другачије од микродозирања на сопствену руку без било каквог надзора.

Све је веће интересовање за то да ли лекови типаГЛП-1 могу да имају неке користи и мимо мршављења, за здравље срца, мозга и бубрега.

Међутим, још се не зна да ли се налази студија које користе утврђени режим лечења „преводе“ на људе који узимају много мање дозе, каже Коме.

„Веома је важно да се спроведу будуће студије како бисмо боље разумели оно што микродозирање може да донесе у погледу користи“, додаје она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk