Kupanje u rekama i jezerima: Prednosti i pretnje

Ispod zelenog, metalnog mosta, koji se stapa sa mutnom vodom reke Tamiš u centru Pančeva, kupa se desetak ljudi, dok na gradskom keju dvostruko više njih sedi na klupama pod suncobranima, krijući se od jakog avgustovskog sunca.

Kao dete, na tom mestu sam se i sam kupao, ali u Tamiš nisam ušao gotovo tri decenije.

Nema šanse - to mi prvo padne na pamet kada vidim žabokrečinu, obilno rastinje i poneku flašu koja pluta rekom na kojoj sam odrastao, iako iz Zavoda za javno zdravlje Pančeva ovo mesto svrstavaju u nekoliko bezbednih prirodnih kupališta u Južnom Banatu.

Sve što je meni problem, ne smeta 68-godišnjoj Milici, koja posle više od pola sata polako izlazi iz muljevite vode na sitan šljunak.

Uz vidan izraz olakšanja jer se rashladila, seda pored bicikla koji je parkirala na nekoliko metara od vode.

„Znači mi mnogo leti, baš se rashladim", kaže mi kratko, držeći ruku iznad čela kako bi zaklonila plave oči od sunca.

„Kupam se ceo život, ništa mi se nije desilo i nemam problem sa zdravljem", priča žena svetle kose.

Sada dolazim „svaki treći ili četvrti dan", kaže ona i dodaje da se nema strah jer spori tok Tamiša, mirne ravničarske reke, ne nosi opasnosti od bujica i virova.

Ne strahuje ni Nenad Lazarov, koji dvadesetak metara dalje peškirom suši kupaći kostim.

Ovaj muškarac sede kose i brade bio je plivač i trener, ali je pre više od 20 godina bazen zamenio rekom.

Tvrdi da nikada nije imao zdravstvenih problema zbog tamiške vode, iako „na prvi pogled deluje mutno i prljavo".

„Sin mi ima svetlo plave oči i sećam se da bi ranije čak na bazenu dobio konjuktivitis, a u Tamišu mu ništa nije bilo", kaže sa osmehom.

Dok razgovaramo na 34 stepena Celzijusa, Neša, kako ga zovu, priča kako na velikim vrućinama, poput ovih, primećuje promene na reci.

Vodostaj je opao, a na obalu je isplivalo mnogo školjki, kaže.

„Kad je ovako toplo, vidiš i mehuriće kako izlaze na površinu", opisuje, pa seda na bicikl i odlazi.

Istraživanja pokazuju da provođenje vremena u prirodnim vodama ili blizu njih može da se poveže sa boljim mentalnim zdravljem i manjom količinom stresa.

BBC je kontaktirao Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut" kako bi dobio uvid u listu bezbednih kupališta na rekama i jezerima u Srbiji, kao i metode kojima se utvrđuje taj status.

Zdravstvene ustanove redovno upozoravaju na zaraze i zagađenje u rekama i jezerima, kao i na rizike od povreda i davljenja.

Iz Crvenog krsta apeluju na kupače da posećuju samo kupališta na kojima ima spasilaca, poštuju pravila kupališta, dolaze u društvu, budu svesni sopstvenih plivačkih sposobnosti i da ne ulaze u vodu pregrejani, pod dejstvom alkohola ili posle obilnih obroka.

Čak i na kupalištima koja su zvanično označena kao bezbedna, vremenske nepogode poput oluja i obilnih padavina mogu u kratkom roku da umanje kvalitet vode.

„Posle velikih padavina i oluja, reke u urbanim sredinama uglavnom postaju mikrobiološki nebezbedne za kupanje najmanje 24 do 72 sata, ponajviše zbog izlivanja kanalizacije, izlivanja reka ili uznemiravanja rečnog korita", kaže Izabel Douterelo, profesorka mikrobiologije u zaštiti životne sredine na Univerziteta u Šefildu, za BBC.

Šta savetuju spasioci?

Prvi preduslov da bi kupači bili bezbedni je da borave samo na jasno definisanim, uređenim i obezbeđenim kupalištima, kaže Dragan Kerkez iz Udruženja spasilaca na vodi Srbije za televiziju Nova S.

„Nemate šta da tražite i da se kupate na mestima koja nisu za to predviđena", upozorava.

Do nesreća može da dođe kada „ljudi precene svoje sposobnosti, misle da mogu da otplivaju više i onda se u jednom trenutku umore, shvate da ne mogu usled nekog straha, grča, pa i dodira trave", ispričala je Kristina Miladinović, instruktorka u tom udruženju, za BBC.

Treba poznavati pravila kupališta i njegove karakteristike, poštovati ih, ali i „slušati savete spasilaca", dodaje.

„Izuzetno je važno da u ovim toplim danima ljudi imaju svest da nagli skokovi i ulazak u vodu nikako nisu dobri za organizam, već je potrebno postepeno rashlađivanje."

Miladinović kaže i da neplivači i oni koji nisu dobro ovladali „plivačkim sposobnostima" ne bi trebalo da se kupaju „u dubinama gde bi mogao da nastane problem".

Ne preporučuje kupanje na mestima gde „ne postoji uređena infrastruktura i boravak na vodi nije bezbedan".

„Neuređena kupališta nose veliki broj rizika.

„Ukoliko ne postoje službe za spasavanje i hitna pomoć, to mesto nije bezbedno, jer ako dođe do neke nezgodne situacije, ne postoji stručna pomoć koja će moći da pomogne", upozorava.

BBC se obratio spasilačkom udruženju i 'Batutu' za podatke o broju nesrećnih slučajeva na kupalištima poslednjih godina, ali ih nismo dobili.

Na nekim, recimo na Savskom jezeru na beogradskoj Adi Ciganliji, koje je uređeno kupalište, dešavaju se nesreće, neretko sa kobnim ishodom.

Poslednji takav zabeležen je krajem juna 2026. godine kada se samo nekoliko dana pošto je otvoreno kupališna sezona u jezeru udavio 20-godišnjak.

Kako prepoznati vodu koja nije za kupanje?

Savet stručnjaka čini se jednostavnim: nemojte plivati u vodi u kojoj se golim okom vidi žabokrečina ili prljavština.

Od kupanja treba odustati ukoliko je voda mutna ili je boja zelena i neprovidna, plavo-zelena ili drečavo zelena, nalik vodi u koju je neko prosuo zelenu farbu.

Kupanje treba izbegavati i ako se na površini vide grudvice koje plutaju, pena ili nečistoća uz obalu.

Kada se prljavština vidi golim okom, to najčešće znači da je nivo toksina u vodi visok, a pojava mrtve ribe na površini je takođe znak da bi trebalo da izbegnete ulazak u vodu.

Čak i bez ovih znakova, ne preporučuje se kupanje u prirodnim vodama posle vremenskih nepogoda, oluja i velikih padavina.

Pogledajte priču o skrivenim jezerima Fruške Gore:

Kakve zaraze može da krije voda?

Oticanje padavina tokom oluja i preplavljivanje kanalizacionih šahtova su među glavnim izvorima zagađenja zbog kojih se izdaju upozorenja i zatvaraju kupališta na jezerima ili obalama mora i okeana.

Kada do toga dođe, kompanije koje se bave održavanjem kanalizacionih sistema često ispuštaju otpadne vode direktno u reke kako bi sprečile da se one izliju nazad u domaćinstva.

Rizik od razboljevanja se povećava ako vodu progutamo, a on je veći kod dece, jer ona progutaju više vode od odraslih.

Istraživanja ukazuju na ustaljeni obrazac: ljudi koji više dolaze u kontakt sa vodom u divljini su pod većim rizikom od stomačno-crevnih bolesti.

U najvećem broju slučajeva, javljaju se kratkoročne dijareje ili grčevi u stomaku, ali ponekad i ozbiljniji zdravstveni problemi.

Leptospiroza, bakterijsko oboljenje koje se prenosi urinom glodara i stoke može da dospe u reke ili jezera i nekada dovodi do otkazivanja organa, čak i smrti.

Lekari uglavnom savetuju izbegavanje kupanja u vodama tokom perioda poplava i u oblastima u kojima je povećan broj glodara.

Preporučuju da se ne guta voda, kao i tuširanje posle kupanja, prekrivanje ožiljaka ili ogrebotina tokom kupanja i odlazak lekaru ukoliko se pojave simptomi poput groznice, glavobolje ili temperature.

Delovi tokova reka koji su sporiji i topliji mogu biti pogodno stanište za cijanobakteriju, koja se naziva i plavo-zelena alga.

Ona može da ispusti toksine koji iritiraju kožu i oči, a u ređim sličajevima mogu negativno da utiču na jetru i nervni sistem.

Plivanje u divljim vodama može i da izazove rezistenciju na antibiotike, a istraživanja su pokazala da surferi mnogo češće u organizmu imaju bakteriju ešerihiju koli često otpornu na antibiotike u odnosu na one koji se ne bave surfovanjem.

Ta bakterija živi i u rekama, ne samo u morima.

„Bakterije otporne na antibiotike se nalaze u rečnim staništima, što možda potiče i od izvora zagađenja poput fabrika za prečišćavanje otpadnih voda", kaže Izobel Stenton, mikrobiološkinja iz Centra za ekologiju i hidrologiju Velike Britanije, za BBC.

Doutrelo Soled dodaje da se zbog antibiotske rezistencije moguće zaraze teže leče.

Nivo zagađenja je direktnoj sprezi sa promenama vremena, pa i na zvaničnim kupalištima boravak u vodi može biti nebezbedan.

Kontinentalne vodene površine, poput reka, prirodnih i veštačkih jezera, uglavnom imaju lošiji kvalitet vode u poređenju sa morima i okeanima, jer su izloženije zagađenju iz kanalizacije, a štetne materije voda ne odnosi tako brzo kao u morima.

U poljoprivrednim područjima, obilni pljuskovi često spiraju ostatke životinjskog izmeta i zemljište sa polja u reke, čime kratkoročno donosi štetne organizme u reke i hranljive materije koje pogoduju razvoju algi i cijanobakterija.

Koje su prednosti kupanja u prirodi?

Naučnici su odavno utvrdili da boravak u prirodi pozitivno utiče na zdravlje ljudi.

Neki su otišli i korak dalje, pa su osmislili koncept „plavog zdravlja", koji podrazumeva da boravak na ili u blizini plavih prostora kao što su reke, jezera i mora popravlja naše emocionalno blagostanje.

„Plavi prostori nam donose distrakcije koje nam skreću pažnju sa svakodnevnih životnih problema", rekla je Kejt Kembel, istraživačica psihologije zdravlja sa Univerzitetu Te Herenga Vaka-Viktorija u Velingtonu na Novom Zelandu, za BBC 2024. godine.

„Hučanje talasa, miris slanog vazduha, krckanje peska pod nogama...

„Sve te senzacije opuštaju naša tela i poručuju našem umu da se isključi", kaže ona.

Pogledajte: Rgotsko jezero, biser Istočne Srbije, mnogi nazivaju 'zaječarskim morem' i u njemu traže spas od vrućina

Plivanje pod otvorenim nebom utiče pozitivno na psihološko zdravlje, a pozitivni efekti izraženiji kod kupača koji su plivali u vodama u prirodi u odnosu na one koji su boravili u otvorenim bazenima, pokazalo je istraživanje stručnjaka sa Univerziteta Vašington o psihološkim benefitima kupanja u otvorenim vodama.

Naučnici su na osnovu uzorka od 1.200 ispitanika utvrdili da su se oni koji su plivali u prirodnim vodama osetili slobodnije i sposobnije.

Ljudi koji biraju plivanje u prirodi često veruju da je to okruženje zdravije i da deluje na njih više umirujuće od kupanja u posebno izgrađenim objektima, poput bazena.

Neke studije pokazuju i da plivanje u hladnijoj vodi pomaže u umanjivanju bolova, smanjivanju upala, unapređivanju imunog sistem i smanjenju nivoa depresije, anksioznosti i stresa, navode naučnici iz Vašingtona.

Promovisanje plivanja u takvom okruženju moglo da ima pozitivan uticaj na javno zdravlje, zaključuju.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk