Како Иран шири лажне тврдње о 'крађи облака'

Лажне тврдње да је америчко-израелски рат са Ираном пореметио операције „крађе облака“ на Блиском истоку деле се нашироко на друштвеним мрежама.

Турска и Иран су „поднели жалбе“ због наводних америчких напора да „разбију“ и „украду облаке“ уз помоћ авиона, рекао је ирачки посланик Абдулах ал-Хаикани интервјуу за Ал-Рашид ТВ.

Не пруживши ниједан доказ за те тврдње, он је причао о томе како се киша „вратила у Ирак последњих дана и месеци“, зато што су САД биле „заузете ратом у Ирану“.

Научници кажу да не постоји позната технологија која омогућава људима да „краду“ облаке.

Амер ал-Џабири, портпарол Ирачке метеоролошке службе, описао је тврдњу као „нити научну, нити логичну“.

У септембру прошле године, месецима пре него што је рат започео 28. фебруара, већ била изречена прогноза да ће 2026. године бити кишна година у Ираку, додао је.

Када га је ББЦ контактирао, Ал-Хаикани је поновио оптужбу да је употребљено „оружје атмосферске модификације“ ради „намерне производње суше“ у Ираку, али није представио никакав доказ за то.

Његове опаске сличне су онима које последњих недеља круже на друштвеним мрежама.

У Турској, неки корисници су правили везе између иранског рата и обилних киша кроз које пролази ова земља.

Према подацима Турског министарства за животну средину, урбанизацију и климатске промене, фебруар је био највлажнији у последњих 66 година.

У једној уобичајеној објави, која је прегледана више од милион пута, један корисник је тврдио да у Турској киша пада „нон-стоп“ зато што је ваздушни простор затворен због рата, што је спречило Америку да „краде“ облаке.

Други корисници су погрешно тврдили да се текућа суша у Ирану - најгора у земљи деценијама уназад - „завршила за пет дана“ после иранских напада на америчке базе на Блиском истоку.

„Највећи део тога настаје из одсуства поверења, одсуства разумевања хидролошког циклуса, климатског система“, каже Кавех Мадани, директор Института за воду, животну средину и здравље Универзитета Уједињених нација.

Корисници друштвених мрежа који деле ове неосноване тврдње кажу да је, у сржи проблема, процес познат као „сејање облака“ - који се, кажу они, користи као оружје из политичких разлога.

Сејање облака је техника модификације временских прилика која подразумева манипулацију постојећим облацима како би им помогли да произведу више кише или снега.

Оно може да се изведе уз помоћ авиона за испуштање ситних честица, као што је сребрни јодид, на облаке како би подстакло водене капљице да се формирају и креирају падавине.

Прошле године, док се Иран мучио са рекордним одсуством кише и скоро празним резервоарима, власти су одлучиле да сеју облаке над језерским басеном Урмија, који се малтене скроз исушио.

Иако је ова техника била коришћена у десетинама других земаља, као што су Америка, Кина и Уједињени Арапски Емирати, научници кажу да су њени ефекти врло ограничени, повећавајући падавине из постојећих облака за не више од 15 одсто.

„Замислите то као да сте благо стимулисали већ постојећи облак, а не као контролисање временских прилика“, каже професорка Дијана Френсис, која предводи лабораторију за Еколошке и геофизичке науке на Универзитету Калифа у Абу Дабију.

Оно што неки заговарачи теорије о „крађи облака“ тврде је да, кад се облаци сеју у једној области, суседни региони заврше лишени кише.

Али експерти кажу да истраживања сугеришу управо нешто другачије.

„Малобројни докази за то сугеришу да је овај ефекат изузетно мали и вероватно би био неприметан мимо нормалних флуктуација у падавинама“, каже Џеф Френч, професор атмосферских наука на Универзитету у Вајомингу.

И заиста, научници кажу да напросто не постоји технологија за директну контролу пута или интензитета временских система.

Уместо тога, они истичу да климатске промене утичу на то да су екстремне временске прилике на Блиском истоку вероватније и интензивније.

Људска активност – поготово сагоревање фосилних горива као што су угаљ, гас и нафта – доводе до раста температуре у свету.

На Блиском истоку, она заправо расте двоструко више од просечне стопе раста у последњим деценијама, према Светској метеоролошкој организацији.

Климатске промене које је изазвао човек доводе до дужих и интензивнијих топлотних таласа, повећавајући оптерећење већ ограничених водених ресурса у региону, каже Међувладин панел о климатским променама Уједињених нација (ИПЦЦ).

Истовремено, падавине постају променљивије – често мање учестале укупно гледано, али се повремено јављајући у кратким, интензивним налетима који могу да доведу до бујичних поплава.

„Ови услови појачавају нервозу јавности у вези са воденом безбедношћу“, каже докторка Есра Таравнех, доценткиња из инжењерства воде и животне средине на Универзитету Мутах, у Јордану.

Кад се узме у обзир позадина ових нарастајућих притисака, експерти кажу да лажне тврдње у вези са наводним покушајима да се контролише време или водени ресурси просто морају да се множе.

„Сложеност и неизвесност често су магнет за размишљање о заверама“, каже докторка Сара Смит, постдокторска научна истраживачица из климатске физике на Универзитету у Оксфорду.

„Људи попуњавају рупе нечим простим и задовољавајућим, али чинећи то промиче им права прича.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk