Izrael napao Liban, Iran poručuje da razgovor sa Amerikom 'nema smisla'

U trenutku kada Sjedinjene Američke Države (SAD) nagoveštavaju da je sporazum sa Iranom o okončanju rata nadomak potpisivanja, Izrael je napao Liban.

Mohamed-Bager Galibaf, glavni iranski pregovarač, odmah je reagovao, poručujući da „nema smisla“ nastaviti razgovore, optužujući Vašington da nije ispunio obaveze.

Izrael je gađao ciljeve Hezbolaha (kojeg podržava Iran) u južnim predgrađima Bejruta, kao odgovor na raniji raketni udar ove ekstremističke grupe na severni Izrael.

Do napada na Bejrut „nije trebalo da dođe posebno u danu kada smo tako blizu mirovnog sporazuma sa Iranom“, napisao je Donald Tramp na društvenim mrežama.

Izrael ima „pravo da se brani“, ali je napad na koji je odgovorio bio „veoma mali i besmislen, a SAD i Iran su veoma blizu sporazuma koji bi doneo mir regionu, između ostalog i Libanu", ukazao je Tramp.

„Ovo bi mogao da bude početak dugog i lepog mira, nemojmo ga upropastiti!“, dodao je.

Jedno od najtežih pitanja o kojima će se pregovarati ako i kada Vašington i Teheran potpišu početni sporazum biće upravo situacija u Libanu.

U najnovijem izraelskom napadu najmanje troje ljudi je poginulo, a 15 povređeno, izvestila je libanska državna Nacionalna novinska agencija (NNA).

Predsednik Tramp je nešto ranije izjavio da bi sporazum o okončanju sukoba između SAD i Irana trebalo da bude potpisan u nedelju 14. juna, iako je Teheran doveo u pitanje ovaj vremenski okvir.

Ormuski moreuz, ključna pomorska ruta, biće„otvoren za sve" kada sporazum bude postignut, napisao je na društvenoj mreži Truth Social.

Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova je izrazio rezerve u vezi sa vremenskim okvirom.

„Moraćemo da sačekamo i vidimo tačan datum potpisivanja memoranduma o razumevanju, iako to neće biti 14. jun", rekao je portparol

Sjedinjene Američke Države i Iran su u aprilu dogovorile privremeno primirje, ali je povremenih napada ipak bilo, a poslednjih nekoliko dana države su izvele najjače udare.

Ipak, Sejed Abas Aragči, iranski ministar spoljnih poslova, poručuje da je sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama o okončanju sukoba u Iranu blizu.

Sporazumom je između ostalog predviđeno i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, izjavio je Aragči za državnu televiziju.

Ukazao je da je predviđeno i ukidanje američke blokade Irana, ali da će razgovori o iranskom nuklearnom programu uslediti kasnije.

Neke detalje sporazuma su američki zvaničnici već potvrdili, ali su upozorili da će ekonomske koristi za Iran zavisiti i od toga da li će Teheran ispuniti dogovorene obaveze.

Rat je počeo američkim i izraelskim udarima širom Irana 28. februara, što je navelo Teheran da napadne Izrael i države saveznice SAD u Zalivu.

Usledilo je i zatvaranje Ormuskog moreuza, ključne brodske rute kroz koju prolazi 20 odsto svetske nafte i tečnog prirodnog gasa.

Iranski mediji su 12. juna objavili neke detalje iz navodnog sporazuma od 14 tačaka.

Američki predsednik je potom poručio da objavljeno „nema nikakve veze sa dogovorenim uslovima niti je istinito“.

Mišljenja u Iranu su po pitanju uslova sporazuma podeljena i konačna kolektivna odluka još nije postignuta, izjavio je iranski premijer Aragči, a preneli državni mediji.

„Za sada moramo da čekamo.

„Ako bude odobren, sporazum će biti potpisan na daljinu“, rekao je on.

Izrael nije uključen u razgovore koji bi trebalo da produže prekid vatre i budu osnova za početak pregovora o ključnim pitanjima, poput iranskog nuklearnog programa.

Zapadne države decenijama optužuju Iran da pokušava da izgradi nuklearno oružje, što Teheran uvek negirao tvrdeći da je njegov program namenjen za mirnodopske svrhe.

Američki zvaničnici su 12. juna popodne na konferenciji za medije izjavili da bi primena dogovora, ukoliko se postigne, manje-više počela odmah.

Usledio bi dvomesečni prekid pregovora, a centralna tema bi bio iranski obogaćeni uranijum, neophodan sastojak za izradu nuklearne bombe.

To značilo da bi se uništio sav materijal, a potom uklonio iz države, ali na koji način, to tek treba da se razradi, izjavili su zvaničnici.

Prema njihovim rečima, došlo bi do postepene reintegracije Irana u globalnu ekonomiju, ukidanja sankcija i potencijalnog odmrzavanja imovine.

Sporazum predviđa i da Iran prestane da finansira posredničke grupe u regionu poput Hezbolaha, ali i druge iranske posrednike širom Bliskog istoka.

Memorandum o razumevanju nije zasnovan na poverenju ili obećanjima, već na „učinku“, poručili su američki zvaničnici.

Iran bi dobio ekonomske koristi samo ukoliko se potvrdi da je sproveo mere na koje se obavezao.

„Čim se završe poslednje faze naših pregovora, sporazum će biti potpisan i objavljen.

„To bi moglo da bude u narednim danima. Optimističan sam", izjavio je šef iranske diplomatije Aragči za državnu televiziju.

Prva tačka u Memorandumu tiče se ukidanja američke pomorske blokade Irana, ukazao je on.

Što se tiče Ormuskog moreuza administracija „više neće biti ista kao ranije“, dodao je.

Iran je od zatvaranja moreuza insistirao brodovi koji žele da prolaze plaćaju naknadu, dok SAD insistiraju da prolaz treba da bude slobodan za sva plovila.

Memorandum o razumevanju predviđa i kraj sukoba izraela i Hezbolaha u Libanu, rekao je iranski zvaničnik.

Prethodni američki izveštaji sugerisali su da Liban možda neće biti deo ovog sporazuma, a da Iran navodno insistira na tome.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu,Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk