'Наглас рекли оно о чему се шапутало': Поруке Вашингтона Западном Балкану

Дан уочи 25. маја, датума када се у бившој Југославији славио рођендан доживотног председника Јосипа Броза Тита, кога су многи сматрали 'творцем југословенске нације', Стејт департмент објавио је извештај у којем истиче да је на Западном Балкану „прошла ера изградњи нација коју су предводиле САД".

Ова реченица „зазвонила" је у земљама региона и отворила питања колико је тај извештај важан и наговештава ли промену америчке политике према Западном Балкану.

Стејт департмент је саопштио и да правац „америчке политике на Западном Балкану није спасавање или реконструкција, већ стабилност и обострано корисна партнерства".

У великој мери, америчко Министарство спољних послова је само „наглас изговорило оно о чему се шапутало, али не представља значајно померање у дипломатији САД, оцењује Аманда Торп, сарадница вашингтонског Атлантског савета, у писаном одговору за ББЦ на српском.

„Дуго је постојала неусаглашеност одржавања снажног америчког (или европског) присуства у региону и јасног стављања до знања да су балканске земље способне да искористе сопствену моц́ као региона који је главни транспортни коридор, има квалификовану радне снаге и обиље природних добара", истиче она.

Извештај Стејт департмента је прописан Законом о Западном Балкану, који је Конгрес усвојио у децембру 2025. и не представља одскакање од досадашње политике.

Оно што јесте одступање од праксе у америчкој спољној политици је начин на који дипломатија функционише у другој администрацији Доналда Трампа.

„Извештај је важан, али не треба му придавати екстреман значај.

„Трамп је окружен људима којима верује, а остале институције сведене су на помоћне органе", каже Веско Гарчевић, професор међународних односа на Универзитету Бостон, за ББЦ на српском.

Шта пише у извештају?

У документу су као главни приоритети америчке спољне политике на Западном Балкану означени одржавање регионалне стабилности, јачање економске и енергетске сарадње, сузбијање утицаја Русије и Кине и борба против организованог криминала.

Организоване криминалне групе са Западног Балкана представљају директну претњу америчкој безбедности, наводи се.

Помиње се шест држава - Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, Црна Гора, Северна Македонија и Србија.

„Доследно помињање шест држава Западног Балкана може се тумачити и као порука да земље које одбијају признање Косова подстичу сталну регионалну нестабилност", указује Аманда Торп.

ББЦ на српском је затражио коментар извештаја од министарстава спољних послова земаља које се помињу у документу.

Трампова администрација је усредсређена на „оснаживање локалних актера да решавају сопствене изазове, уместо на продужавање претераног ослањања на међународну интервенцију или надзор".

У делу документа који се односи на регионалну стабилност пише да је за 2026. планирано одржавање разговора са владама Србије и Северне Македоније, где од 2024. владу води десничарка странка ВМРО-ДПМНЕ.

„Постоји идеолошка блискост администрације, пре свега са владама у Београду и Скопљу, делимично и у Албанији, али ту мислим да се ради и о јаком економском мотиву због инвестиција у пројекте", оцењује Гарчевић.

Неколико дана уочи објављивања извештаја, председник Србије Александар Вучић написао је ауторски текст за републиканцима блиски Фокс њуз у којем тврди да „Европа демонизује Трампа, а Срби у њему виде сродну душу".

Албанија је у јуну 2025. формирала државну компанију како би преузела удео у великом туристичком пројекту вредном 1,4 милијарде долара, који води Џаред Кушнер, зет америчког председника Доналда Трампа.

Као и годинама уназад, један од сегмента на којима инсистира Вашингтон јесте смањење зависности од руског гаса, али се истиче и амерички интерес у енергетском сектору.

Амерички течни природни гас, нуклеарна технологија и обновљива енергија нуде комерцијално атрактивне, геополитички исправне алтернативе, пише у документу.

„Све су то пројекти за које је Америка врло заинтересована, поготово за овај који би требало да повеже Србију и Хрватску преко Босне, а у који су директно укључени неки од блиских Трампових сарадника", објашњава Гарчевић.

У априлу ове године, власти у БиХ одобриле су енергетски пројекат Јужног интерконектора вредан 1,5 милијарди долара који би требало смањи зависност ове земље од руског гаса.

Пројекат предводи новоснована компанија на чијем челу се налазе Џозеф Флин, брат Мајкла Флина, бившег Трамповог саветника и Џеси Бинал, бивши адвокат председника САД.

„Порука земљама региона је да се укључе у пројекте које ова администрација жели да спроведе.

„Ако не могу у енергетику јер нису део тих коридора, могу у неке друге попут јачања капацитета за борбу против утицаја кинеског 'дигиталног пута свиле', попут 5Г мрежа, аранжмана са Хуавеијем и камерама за надзор", каже Гарчевић.

Шта не пише у извештају, а може да буде важно?

Подршка територијалном интегритету Босне и Херцеговине и очување Дејтонског споразума, као једне од опипљивих заоставштина америчке спољне политике, и даље ће представљати правац дипломатског брода САД у региону.

Међутим, недавна оставка Кристијана Шмита, високог представника у БиХ, чији мандат су обележиле несугласице са руководством ентитета Републике Српске, указало је да је изгубио подршку САД.

„Његова одлука да напусти Сарајево долази у правом тренутку, док међународна заједница заједно ради на окретању нове странице и смиривању напетости у БиХ", рекао је портпарол Стејт департмента за ББЦ.

У извештају се ниједном не помиње канцеларија високог представника (ОХР) и то указује на одређену промену у односу на претходне сличне документе.

„Америка стоји иза Дејтона, али подржавање споразума без позивања на његову реформу, што су раније чиниле администрације - јесте једна од суштина ове поруке САД", сматра Гарчевић.

За реформе Дејтонског споразума, којим је 1995. окончан рат у БиХ, залагали су се високи представници, попут Кристијана Шварца-Шилинга и политичари у Федерацији БиХ, док је Додик тврдио да би промена споразума била „смртна пресуда за БиХ".

Порука из извештаја да су САД спремне да пруже подршку „тамо где је њихово учешће тражено" указује да Вашингтон ипак не искључује активнији ангажман у региону.

„Та формулација може да се односи и на тренутну нелогичну уставну структуру Босне која је створена у САД и уз снажан амерички допринос.

„Америка има посебан мандат да се ангажује како би се спровеле позитивне уставне реформе - посебно из безбедносне перспективе чиме би се омогуц́ило чланство Босне у НАТО", истиче Аманда Торп из Атлантског савета.

Поред ОХР, у документу Стејт департмента уочљиво је да се само једном помињу „европски партнери".

Борба против корупције означена је такође само једном месту и то у контектсту спречавања „злонамерног" утицаја Русије у Кине.

„Независно судство и слобода медија, који су често били постулати САД у извештајима о региону, сада су нестали", говори Гарчевић.

Шта даље?

Конгрес тражи од Стејта депармента као извршне гране власти детаље и објашњења спољне политике и овај извештај је стандардни део тог процеса.

„САД ће наставити политику која омогуц́ава и стабилност и привредну сарадњу, а истовремено ц́е као непријатеље гледати актере који ометају напредак", оцењује Торп.

Извештај Стејт департмента у прошлости је често могао да утиче на став Конгреса о спољнополитичким питањима, поготово када су изасланици за одређени регион били позивани на саслушања у овај дом.

„У овој администрацији се многе ствари раде ван формалних канала којима је Америка до сада деловала на Балкану", каже Торп.

Америчка спољна политика тренутно је заокупљена већим изазовима од Балкана, као што су проналажење споразума за крај сукоба са Ираном и рат у Украјини, а назире се и ново жариште - са Кубом.

„Али ако узмету у обзир ширу слику и упоредите Балкан са кризама са којима се САД суочавају, видите колико је и да ли регион значајан за Америку", закључује Гарчевић.

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk