Predsednički izbori u Brazilu: Lula i Flavio Bolsonaro u drugom krugu

Flavio Bolsonaro, kandidat desnice, pobedio je u prvom krugu predsedničkih izbora u Brazilu, nadmašivši Lulu da Silvu, sadašnjeg levičarskog predsednika zemlje.

Međutim, daleko mlađi Bolsonaro, nije dobio više od 50 odsto glasova potrebnih da bi postao novi predsednik južnoameričke zemlje.

Drugi krug glasanja između ova dva kandidata biće održan 25. oktobra.

Flavio Bolsonaro je sin bivšeg desničarskog predsednika Žaira Bolsonara, osuđenog na 27-godišnju zatvorsku kaznu zbog organizovanja neuspelog puča posle poraza na ranijim izborima.

Izborna trka je bila tesna, a Lula je blago vodio u anketama tokom kampanje.

Na osnovu skoro 100 odsto prebrojanih glasova, Bolsonaro je imao 47,03 procenata glasova, a Lula 45,16 odsto.

Bolsonarov rezultat je premašio očekivanja, ali je pitanje koliko će dobiti glasova u drugom krugu s obzirom da su neki od ostalih predsedničkih kandidata koji su ispali u prvom krugu bili desničarske alternative.

Bolsonarova Liberalna stranka je imala najviše izabranih guvernera, senatora i saveznih poslanika, što znači da se očekuje da će ova politička snaga imati najveći uticaj u Kongresu.

Većina zemalja Latinske Amerike ima desničarske predsednike, povezane sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa.

Drugi krug će odrediti da li će Brazil, najveća zemlja i ekonomija Južne Amerike, slediti taj primer.

Pošto je glasao, 80-godišnji Lula je rekao da se bira između demokratije i „varvarstva“.

Bolsonaro (45) je rekao da želi da „oslobodi brazilski narod“.

Lula i Bolsonaro su dva najveća imena u brazilskoj politici, na levici i desnici, a ova kampanja je ponovo podelila Brazil: kriminal, privreda i korupcija su i dalje glavne brige birača.

Lula je popularniji na siromašnijem severoistoku Brazila, među biračima sa niskim prihodima, katolicima i ženama.

On se bori za četvrti mandat, nakon što je izabran za predsednika 2002, 2006, a potom i 2022. godine, što je označilo njegov povratak iz zatvora u velikom stilu.

Na tim izborima je za manje od dva odsto glasova pobedio Žaira Bolsonara, što je najneizvesniji rezultat predsedničkih izbora u istoriji Brazila.

Posle tih izbora, Bolsonarove pristalice su izašle na ulice u znak protesta, koji su se pretvorili u nasilje i napali su vladine zgrade 8. januara 2023. godine.

I pre nego što mu je izrečena osuđujuća presuda, Žairu Bolsonaru je bilo zabranjeno da se ponovo kandiduje.

Stoga je sada podržao njegovog najstarijeg sina Flavija.

Bolsonarova supruga, Mišel, na ovim izborima je izabrana u Senat.

Flavio Bolsonaro je obećao da će, ako bude izabran, amnestirati oca i njegove pristalice odgovorne koji se terete za nerede pre tri godine.

Popularniji je na jugu, među bogatijim biračima i evangelističkim hrišćanima.

Posle saopštavanja preliminarnih rezultata, Bolsonaro je rekao da je „veoma srećan“ što je nadmašio Lulu u prvom krugu glasanja i izrazio je uverenje da će za tri nedelje ostvariti pobedu u drugom krugu.

„Veoma sam srećan zbog realne mogućnosti da će, za tri nedelje, Brazil dati konačan odgovor izborom moderne vlade“, rekao je.

Lula je priznao da je ishod glasanja „neočekivan“, ali je poručio da trka nije završena.

„Priznajem da sam bio uveren da ću pobediti u prvom krugu.

„Sad smo u produžecima i pobedićemo za narod“, rekao je Lula.

Odnosi Brazila i SAD

Predsednik Vrhovnog izbornog suda Brazila izjavio je da nisu pronađeni dokazi o međunarodnom mešanju u izbore.

Tokom kampanje, predsednik Lula je „suverenitet“ učinio ključnim stubom kampanje i povremeno je optuživao Sjedinjene Američke Države (SAD) da pokušavaju da se mešaju i utiču na brazilske izbore.

Obećao je da će ulagati više u odbranu.

Ranije ove godine, Flavio Bolsonaro je uspešno lobirao kod SAD da dve najveće brazilske bande označe kao terorističke organizacije.

U julu je Brazil odbio da izda vize dvojici zvaničnika Stejt departmenta za koje je Brazil tvrdio da pokušavaju da poseju sumnju u brazilski izborni sistem, koji su SAD nazvale „neosnovanim“.

To se dogodilo pošto je Flavio Bolsonaro navodno rekao grupi stranih diplomata da brazilske mašine za glasanje dele isto poreklo kao i venecuelanske, što je netačno.

Tramp je 2025. godine iskoristio suđenje Žairu Bolsonaru za puč kao opravdanje za uvođenje carina Brazilu i sankcionisanje nekih visokih zvaničnika i sudija.

Pobeda Flavija Bolsonara bi verovatno značila da se Brazil pridruži američkoj koaliciji „Štit Amerike“ protiv trgovine narkoticima i da pojača odnose sa SAD.

Bolsonaro se, međutim, obavezao da će održati „ekonomski pragmatičan“ odnos sa Kinom, koja je pretekla SAD kao najveći trgovinski partner Brazila i ključni je kupac brazilske soje i govedine.

Glavne teme kampanje: Korupcija, kriminal, privreda

Ključna tema kampanje bila je korupcija, posebno posle skandala u koji je umešan bankar Danijel Vorkaro koji je orkestrirao jednu od najvećih finansijskih prevara u Brazilu.

U skandal su umešane i važne ličnosti iz celog političkog spektra, a Vorkaro je u zatvoru.

Flavio Bolsonaro je priznao da je zamolio Vorkara da finansira biografski film o njegovom ocu pošto su se pojavili audio snimci na kojima se može čuti kako traži 134 miliona reala (25,9 miliona dolara).

Lula je indirektno pogođen skandalom, pošto je policija sugerisala da se Vorkaro obratio sudiji Vrhovnog suda Aleksandru de Moraesu da zatraži pomoć da izbegne hapšenje.

Moraes poriče bilo kakvo krivično delo.

Moraesa nije imenovao Lula, ali se smatra njegovim saveznikom, s obzirom da je predsedavao suđenjem za puč Žairu Bolsonaru.

Uz to, kriminal i nesigurnost su takođe velike brige birača.

Stopa ubistava u Brazilu je opala, ali je u porastu ulični kriminal, poput krađe telefona, a nasilje i trgovina drogom su i dalje veliki problemi.

Flavio Bolsonaro je obećao da će brazilske bande označiti kao terorističke i izgraditi zatvore sa maksimalnom bezbednošću slične onima u El Salvadoru.

Njegov otac je, tokom predsedničkog mandata, ublažio ograničenja u vezi sa posedovanjem oružja.

Pogledajte video: Potraga za brazilskim 'krvavim zlatom'

Lula je kritikovao američko označavanje brazilskih bandi kao terorističkih, ali je pokrenuo razne reforme kako bi se borio protiv finansijskih mreža organizovanog kriminala, poboljšao istrage ubistava i investirao u zatvore.

I privreda je bila jedna od ključnih tema u ovoj kampanji, jer Brazil ima visok nivo duga, a rast je usporen.

Jedan od glavnih aduta sadašnjeg predsednika Lule je program socijalne zaštite, od kojih je najznačajniji Bolsa Familija.

Iz tog programa porodicama se daje novac kako bi se obezbedilo da deca ostanu u školama i dobiju zdravstvenu zaštitu, poput vakcina, kao i izgradnja više univerziteta.

Programima se pripisuje izvlačenje miliona Brazilaca iz siromaštva.

Podržao je veća ulaganja u centre podataka i retke zemne minerale, kojima je Brazil bogat, uz snažno učešće države kako bi se osiguralo da Brazil ima koristi.

Podržao je istraživanje bušenja nafte u blizini ušća reke Amazon, što su kritikovali ekolozima.

Ali, Lula je doneo i zakone o pooštravanju zaštite životne sredine i smanjenju stope krčenja šuma u ​​Amazonu.

Krčenje šuma je značajno poraslo pod predsedništvom Žaira Bolsonara.

Flavio Bolsonaro je obećao ograničenje javnog duga i smanjenje državne potrošnje, reviziju socijalne zaštite i jačanje sektora ključnih minerala.

Pogledajte video: 'Pluća sveta' - zašto je prašuma Amazona toliko važna

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk