Тачију и тројици бивших припадника ОВК вишегодишње казне за ратне злочине на Косову, незадовољство у Приштини

Сузе и погнуте главе на улицама Приштине, поломљени прозори на згради Владе и нереди испред Специјалног суда за Косово у холандском Хагу - то су слике после изрицања првостепене пресуде косовској четворки 16. септембра, којом су осуђени на укупно 81 годину затвора због ратних злочина.

Хашиму Тачију, бившем премијеру и председнику Косова, некадашањем команданту и још тројици бивших припадника Ослободилачке војске Косова (ОВК) судило се за ратне злочине и злочине против човечности током сукоба на Косову 1998. и 1999.

„Кривично су одговорни за ратне злочине притварања 385 људи, окрутног поступања према 49, мучења 303 и убиства 96", образложено је у пресуди.

Жртве су косовски Албанци који су се сматрали политичким противницима и колаборационистима са српским властима, као и Срби и Роми, образложено је.

Суд је одбацио оптужбе за злочине против човечности.

Хашим Тачи је осуђен на јединствену казну затвора од 25 година, а толико је добио и Јакуп Краснићи, бивши портпарол ОВК и члан дирекције за политичка питања.

Кадри Весељи, начелник обавештајне службе ОВК током сукоба, и касније шеф обавештајне службе Косова, осуђен је на 18 година.

Реџеп Сељими, који је у време које оптужница обухвата био начелник дирекције ОВК за операције, а касније главни инспектор, осуђен је на укупно 13 година.

Пресуду су критиковали многи званичници на Косову, а премијер Аљбин Курти је на друштвеној мрежи Фејсбук написао да је реч „о неприхватљивој неправди".

Председник Србије Александар Вучић рекао је да „није потребна еуфорија, већ стрпљиво чекање" зарад мира и стабилности.

„Много неправде је учињено, али будућност лежи у разговору и дијалогу са свима", изјавио је неколико сати по изрицању пресуде.

Вучић је критиковао и то што нису осуђени за злочине против човечности.

Из Београда је први реаговао Ивица Дачић, министар унутрашњих послова у техничком мандату, наводећи да није потпуно задовољан пресудом, али да „јасна и закаснела потврда онога што Србија и српски народ гласно говоре већ више од четврт века, да је такозвана ОВК била злочиначка и терористичка организација".

Сва четворица, сарадници током и после сукоба, негирала су претходно кривицу и одбрана има право да уложи жалбу, што је већ најавио Пјер-Ришар Проспер, Тачијев бранилац.

„Тачи разуме да је ово борба која се наставља и спреман је да учини све што је потребно да је настави, да се бори за себе - за Косово и његов народ", изјавио је Проспер.

У тегет оделу и са розе краватом, Тачи је мирно слушао изрицање пресуде, осмехнувши се када је председавајући судија Чарлс Смит изрекао јединствену казну.

Тужилаштво је за сву четворицу претходно тражило по 45 година затвора.

Док је трајало изрицање пресуде, присталице су у Приштини и испред суда у Хагу на великим екранима пратили суђење са обележјима ОВК-а.

Европска унија (ЕУ) позвала је све стране на Косову и региону на уздржаност, а традиционални савезник Приштине - Сједињене Америчке Државе (САД) саопштиле су да поштују пресуду, позивајући све да је прихвате.

Тачи је био међу оснивачима ОВК, милитантне герилске групе етничких Албанаца која се сукобљавала са српским безбедносним снагама крајем 1990-их.

У сукобима 1998. и 1999. погинуло је више од 10.000 људи, а још се трага за 1.620 људи на Косову, према званичним подацима Међународног црвеног крста.

Девет година после окончања сукоба и повлачења српских безбедносних снага 1999, Косово је једнострано прогласило независност коју Србија не признаје.

Дијалог Београда и Приштине годинама тапка у месту упркос потписивању неколико споразума под окриљем Европске уније (ЕУ).

Погледајте зашто је осуђујућа пресуда Тачију у Хагу важна

Од изненађења и шока до очаја и беса, али и шансе

Из Приштине извештава Александар Миладиновић

Сузе и неверица обојили су лица оних у Приштини и местима широм Косова који су очекивали да се лидери некадашње Ослободилачке војске Косова (ОВК) тријумфално и слободни већ сада врате из Хага.

Изненађење и шок преточили су се у неколико каменица, флаша и бакљи које су полетеле ка седишту Еулекса, међународне мисије Европске уније на Косову, али и згради Владе Косова.

Понека полицијска сирена, трубљење аутомобила са заставама Албаније и ОВК прекидали су тишину дана који ми на Косову описују као „дан најтежих вести у историји земље".

Од тренутка када је пре 11 година, одлуком Скупштине Косова, основан Специјални суд у Хагу, у Приштини се од њега очекивало да избрише сваку потенцијалну сенку са историје ОВК.

Уместо тога, доцртана је једна сасвим нова нијанса и то пресудом „у име народа".

Првостепена одлука суда, који је део косовског система правосуђа иако га чине међународне судије, биће изазвана жалбом.

Иза ње ће стати породице и адвокати осуђених, некадашњи саборци, удружења ветерана, политичка партија коју је основао Хашим Тачи.

Подршку за наставак борбе пред судом у Хагу обећао им је и Аљбин Курти, премијер Косова.

Долазак лидера Самоопредељења на власт готово да се у потпуности поклапа са одласком Тачија право из председничке канцеларије у хашки притвор 2020. године.

Тачијева спреченост да се врати на нестабилну политичку сцену, са три изборна циклуса у мање од две године, оставља Аљбина Куртија без озбиљнијег политичког ривала.

На готово извесним четвртим изборима у наредних неколико месеци, јер компромиса за већину за избор председника Косова поново нема ни на видику, лидер Самоопредељења тако је добио четврту шансу да још једном проба да успостави потпуну доминацију и сопственој партији донесе све кључне полуге власти.

Погледајте реакције на пресуду у Београду и Приштини

Шта пише у првостепеној пресуди?

Суд је утврдио да су оптужени нападе спроводили хапшењем, убиством, противзаконитим притварањем, физичким и психичким злостављањем, застрашивањем и узнемиравањем.

Жртве су углавном били невини цивили често лажно и углавном без икаквог основа – означавани као сарадници непријатеља или шпијуни.

Многе жртве су током сведочења говориле о трајним психичким и физичким последицама кроз које су прошле.

Међутим, четворица припадника ОВК су проглашена невиним за злочине против човечности, јер Специјално тужилаштво није успело да докаже да је био широко распрострањен или систематски напад против цивила.

Ово суђење се не односи на легитимност ОВК и њеног циља, што је независност Косова, већ на одређена криминална дела појединих припадника групе како би се постигао циљ, указао је судија Смит.

Суђење се није бавило злочинима српских снага и паравојних формација несумњиво почињених над косовским Албанцима, додао је у уводу.

Разочарање, нереди и критике

По изрицању пресуде, присталице оптужених су организовале протесну шетњу улицама Приштине.

Многи су плакали, а неки су напали и седиште Мисије Европске уније за владавину права на Косову (Еулекс) у Приштини, а потом је група демонстраната каменицама гађала зграду владе и поломила неколико прозора носећи маске и узвикујући 'ОВК, ОВК'.

Испред зграде су биле распоређене значајне полицијске снаге, али и припадници специјалних јединица, пише агенција Бета.

Незадовољство дугогодишњом пресудом било је видљиво и испред зграде Специјалних већа у Хагу, где се окупио велики број присталица ОВК.

Поједини су се сукобили са полицијом која их је растеривала борним колима опремљеним воденим топовима.

„Очекујемо жалбени поступак. Уверени смо у невиност", поручио је Гани Тачи, брат бившег премијера и председника.

„Марре“, односно „Срамота“, написао је Еди Рама, премијер Албаније, на Фејсбуку уз илустрацију бодљикаве жице.

„Невероватно да суд који говори у име Косова донесе овакву одлуку", поручио је Гљаук Коњуфца, косовски министар спољних послова и дијаспоре.

Специјализована већа и Специјализовано тужилаштво Косова, јединствен је пример институције - део су косовског правосудног система, али са седиштем у Холандији.

Пресуда је донета „у име народа Косова", рекао је судија.

Повод за оснивање Специјалног суда за Косово био је извештај тадашњег представника Парламентарне скупштине Савета Европе Дика Мартија о наводној умешаности припадника ОВК у отмице, убиства и трговину органима.

Оптужница против Тачија је подигнута 2020. а суђење је почело три године касније.

Пресуду је критиковао и Рамуш Харадинај, лидер Алијансе за будућност Косова, бивши командант ОВК, као неправедну и неприхватљиву, позивајући на смиривање тензија и да се правна борба настави пред другостепеним већем.

Правда је делимично задовољена, али је казна мала за почињене злочине, изјавила је Силвана Маринковић из Удружења породица киднапованих и несталих Срба.

„Првостепене пресуде за Бањску која је коштала живота четворо људи: доживотне казне за двојицу оптужених, трећем 30 година затвора.

То довољно говори о тужилаштву на Косову и третману оптужених српске националности", написала је Рада Трајковић, некадашња политичарка са Косова на друштвеној мрежи Икс.

За оружани напад у Бањској, када су у септембру 2024. убијени косовски полицајац Африм Буњаку, а потом и Стефан Недељковић, Игор Миленковић и Бојан Мијаиловић, осуђена су тројица, од 45 оптужених.

Казна изречена Тачију и осталима је карикатура правде, која служи да релативизује злочине против Срба и амнестира тероризам такозване ОВК, поручио је Милорад Додик, дугогодишњи високи званичник Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине.

„Одавно смо знали да у Хагу нема правде и права, сада дефинитивно знамо да нема ни поштовања и сажаљења над српским жртвама.

„Чињеница да је суђење одржано двадесет пет година након почињених злочина, говори да је намјера била да се ти злочини прикрију", написао је на друштвеној мрежи Икс.

Погледајте каква је била атмосфера у Приштини пред пресуду косовској четворки у Хагу

Пре изрицање пресуде, председавајући судија већа Чарлс Смит осврнуо се на период обухваћен оптужницом.

Више од 156 жртава је сведочило, али је суђење обележило и непрестано застрашивање сведока због чега су неки из страха за себе и породице, повукли изјаве, указао је Смит.

Неки су упркос застрашивању сведочили, док су идентитети појединих због изложене опасности заштићени, као и чланова њихових породица, додао је.

Средином септембра, окончан је и други поступак против Тачија, за одавање заштићених сведока и ометање и непоштовање суда, у којем су тужиоци тражили шест година затвора, али пресуда још није донета.

Тачи је био два пута премијер Косова и у тренутку подизања оптужнице 2020. дао оставку на место председника.

Оснивач је Демократске партије Косова (ПДК) и годинама ју је водио, а странка је тренутно у редовима опозиције.

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk