Бурлеска: Оснажује ли или понижава жене

Док краљица бурлеске Дита фон Тиз спрема нову лондонску представу, ова уметничка форма која комбинује гламур, стриптиз и хумор доживљава препород, али расправе око ње не јењавају.

Стављајте налепнице за брадавице и накривите полуцилиндар - бурлеска се вратила.

Ова уметничка форма, која меша старински гламур и кокетни стриптиз, повремено се враћа и нестаје из моде.

Била је популарна 2000-тих, а потом је потпуно нестала са видика.

„Кад је потребна као начин изражавања, она се појави“, каже Џеки Вилсон, доценткиња перформанса и рода на Универзитету у Лидсу.

И док ју је последњих година, макар у Великој Британији, дрег заменио као трендујући кабаре тренутка, неколико великих нових представа сугерише да би бурлеска поново могла да дође под светла рефлектора.

„Мислим да заправо доживљава праву ренесансу и то широм света“, каже Тоска Ривола . извођачица бурлеске за ББЦ.

Она ваљда зна, јер њена представа Дијаманти и прашина, „наративна“ бурлеска са Дитом фон Тиз у главној улози, управо има премијеру у Лондону.

Фон Тиз, иако можда вечна краљица ове уметничке форме, додатно је добила на популарности, глумећи добру вилу у споту Тејлор Свифт за песму Бејеwелед из 2022. године.

Премијера се спрема и на Вест Енду за Бурлеску: Мјузикл, позоришну верзију филма са Кристином Агилером и Шер у главним улогама из 2010. године.

На светски познатом фестивалу Фринџ у Единбургу овог лета треба да се одржи нови Међународни фестивал бурлеске на пет различитих локација током читавог месеца, као реакција на „велики пораст бурлескних поставки на Фринџу прошле године“, према речима организатора.

И иако је у протеклих 15 година гламурозна верзија бурлеске истрајавала дуже у Америци него у Великој Британији, она такође доживљава неку врсту ренесансе свуда.

О томе сведочи овогодишњи афтерпарти на Мет Гали и наступ Тејане Тејлор и ФКА Твигс.

Ипак, да ли је?

Многе од ових понуда делују двоструко ретро: подсетник на последњи период уметничке форме пре 20 година која је већ тад желела да призове један други прошли период.

Да ли је обновљено интересовање за бурлеску заправо део ширег таласа носталгије миленијалаца?

Бурлеска: Мјузикл очигледно гађа исту миленијалску публику која је нагрнула да гледа друге адаптације филмова у позоришне представе као што су Окрутне намере,Опасне девојке, Правна плавуша и Откачена плавуша.

А чињеница да је Дита фон Тиз и даље велико име које привлачи публику за Дијаманте и прашину сугерише о повратку у прошлост.

Ако баците поглед по друштвеним мрежама, пронаћи ћете сасвим довољно бурлеске на Instagramу и ТикТоку, али не превише доказа да је Генерација З већ почела поново да је открива или редефинише.

Кратки историјат бурлеске

Ево кратког историјата.

Порекло бурлеске корене вуче из викторијанска Енглеске, проистекла је из варијетеа и водвиља.

Кад је трупа Лидије Томпсон Британска плавуше посетила Њујорк 1868. године, њихова комбинација пародије, хумора, песме, плеса и оскудних костима изазвала је сензацију.

„Бурлеска је од самог старта револуционарно феминистичка, преотимање женске сексуалности у властите руке“, каже Кеј Сиблер, доценткиња на Универзитету Небраска Омаха за ББЦ.

„Корен 'бурле' је италијански и значи сатира, а бурлеску су оригинално створиле женске суфражетске извођачице чији је циљ био да заузму јавни простор и да не буду ограничен патријархалним идејама о томе шта значи бити жена“, додаје.

Али одатле се америчка бурлеска развијала, постепено се померајући ка стриптизу.

Постоји и паралелни ток развоја ове уметничке форме у Европи, поготово у кабаретским клубовима Париза и Берлина, пред крај 19. века.

Током 1990-их и у Америци је рођена нео-бурлеска.

Средином 2000-тих, потпомогнута филмовима као што су Мулен Руж и Чикаго, бурлеска је помогла стварању тренда који чезне за старим гламуром.

Освајала је сцене кабаретских клубова широм планете - као уметничка форма коју су правиле жене за жене.

„Током читавих деведесетих, била сам суверено позиционирана под хетеро мушким погледом", каже Дита фон Тиз за ББЦ, док се присећа каријере која је започела по стриптиз клубовима.

„Али рекла бих да се око 2002. године моја база фанова померила ка изричито женској.

„Мислим да је то било зато што је бурлеска имала одјека код људи, и зато што су сматрали да имају неку врсту дозволе да се препусте гламуру и прихвате властиту сензуалност“, каже она.

Као старија миленијалка, сећам се тога добро.

Дуге ниске перли, мрежасте чарапе, корсети и пернате траке за главу и даље одишу средином 2000-тих.

Негде 2007. године, бурлеска је постала свакодневна, па је један од првих чланака које сам написала за дневне новине био репортажа о аматерској вечери бурлеске у градићу у Велсу која је благо скандализовала мештане.

Јер што је популарнија бурлеска постајала, све би се више налазила на мети критике, уз све већу расправу о томе да ли је заиста уметничка форма или пуки голицави садржај.

Критичари су се питали да ли жене скакућу около у корсетима, мрежастим чарапама и подвезицама само отелотворујући старе, патријархалне норме?

Да ли је у питању био стриптиз, али претенциозан?

Вреди поновити речи Фон Тиз да су нео-бурлеску створиле и изводиле жене, за публику сачињену од жена и геј мушкараца.

Иако је користила елементе хетеросексуалне пожуде, постала је безбедан простор за приказивање тела и поигравање са тим.

А заиста значајан огранак нео-бурлеске отишао је још даље од тога, или тачније, вратио се властитим радикалним коренима.

Одувек је постојала панк верзија, од таквих као што је легендарна њујоршка перформерка Пени Аркејд до аустралијског колектива жена обојене коже Хот Броwн Хонеy, чији рад уме да буде субверзиван, сатиричан, гротескан, експерименталан или дубоко политички, а изражавање женствености је и критика како је сва женственост заправо представа.

Да ли бурлеска назадује?

Та верзија делује много релевантнија за 2025. годину . у корак са дрег и квир културом, и у складу са ширим покретом за инклузивност које смо виђали током читаве протекле деценије.

А опет оно што изненађује у вези са неким од нових бурлескних понуда јесте колико старомодно оне делују.

Бурлеска: Мјузикл још није званично одржала премијеру, тако да не могу да говорим о томе на који начин ју је сценариста Стив Антин освежио.

Рани извештаји са претпремијере у Манчестеру указују на то да је задржала хетеро љубавну причу и прилично једноставан однос према плесању у тангама украшеним накитом.

Ипак, погледала сам Дијаманте и прашину - и за мене је ова представа била збуњујуће старомодна.

Иако су плесачи можда различитог етничког порекла, плесачице имају лепоту Барби лутака.

Оне су витке, са дугим ногама и бујном косом.

Иако су несумњиво фантастични извођачи и пред неким од циркуских вештина сам занемела, све такође делује досадно уобичајено и налицкано, једнако субверзивно као ревија Викторија сикрета.

Што је занимљиво, зато што се тренутно менају значења старомодних облика женствености, поготово у тренду Традиционална супруга.

Сиблер тврди да је „оригинална бурлеска била друштвени коментар на то шта значи бити жена и то апсолутно недостаје у овој веома репресивној, пасивној и обеснаженој верзији женске сексуалности.“

Таква лепа, чикајућа женственост је „патријархални сценарио који су жене прихватиле да би могле да кажу, моја моћ је моја сексуална моћ“.

Али можемо ли да размишљамо о томе колико је та моћ ограничена?“, каже она.

Вилсон има другачије виђење.

Далеко од пуког данашњег повратка, бурлеска заправо настављала да тиња у андерграунд облику, у оквиру мањих заједница, каже она.

„Бурлеска се изменила и отворила за квир људе, старије жене, млађе мушкарце, трансродну заједницу и жене из радничке класе.

„Инклузивна је према различитим људима који желе да сазнају шта значи бити секси и шта стереотипи стварно значе“, каже Вилсон.

Ова бурлеска која је потекла из народа, а изводе је аматери, километрима је, наравно, удаљена од исполираних, комерцијалних наступа за које Вилсон тврди да одвлаче пажњу од снажнијег потенцијала ове уметничке форме.

„Заиста видим феминистичке вредности у бурлески.

„То је невероватно важан сигуран простор за жене у ком оне могу да размишљају о томе шта значе њихова тела“, закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk