Због чега је немачка војска постала најважнија у Европи

Генерал Карстен Бројер је човек који је стално у журби.

Као командант немачких оружаних снага, он је најмоћнији, а можда и најважнији војник у Европи.

Добио је задатак да убрзано оснажи војну моћ Немачке и да војску земље претвори у најјачу борбену силу на континенту.

Верује да ће Русија, због непрестаних напора да ојача војску већом регрутацијом и улагањем у наоружање, бити довољно снажна да нападне територију НАТО-а до 2029. године.

„Никада нисам доживео ситуацију која је опасна и толико хитна као ова данас", рекао ми је у војној бази у Минстеру, близу границе са Холандијом.

„Дакле, оно што видимо, са чим се суочавамо, јесте претња из Русије.

„Јасно можемо да видимо да Русија јача војску до нивоа који је готово двоструко већи од онога који је имала пре рата у Украјини.

„Русија ће 2029. године моћи да покрене велики рат против НАТО-а.

„А као војник морам да кажем: 'У реду, за то морамо да будемо спремни.'"

Бројер се придружио војсци тадашње Западне Немачке 1984. године, када је имао 19 година.

Говори тихо и промишљено.

Код њега нема никаквог војничког хвалисања, нити назнака театралне војне мушкости, али је очигледна његова жеља да немачку војску оснажи и постави је у средиште нове европске мапе моћи.

Под његовом командом, снага и људство немачких оружаних снага брзо расту.

Предвиђа се да ће Немачка у 2029. потрошити 162 милијарде евра на војску, у односу на 95 милијарди у 2025. години.

Истраживања јавног мњења показују да становници снажно подржавају јачање војске.

Не тако давно, програм наоружавања оваквих размера би узнемирио немачке комшије и призвао духове мрачне прошлости Европе.

У 20. веку, Немачка је користила њену моћну војску за неке од најразорнијих ратова у људској историји, током којих је пустошила велики део континента и убила милионе људи.

После година сузбијања војне моћи у покушају да се искупи за почињене страхоте, да ли Немачка може да оствари нову амбицију да постане водећа војна сила Европе?

И ако успе, како ће се понашати у улози моћника на континенту?

Прелазак граница

Да бисте јасно видели како се место Немачке у Европи променило, идите у Литванију, где Немачка сада има стално војно присуство први пут од нацистичке окупације.

У Литванији је распоређено око 1.200 немачких војника.

До краја 2027. године, тај број ће порасти на скоро 5.000.

ББЦ је пратио како 45. Панцер бригада (45. оклопна бригада) изводи вежбу гађања бојевом муницијом неколико километара од границе са Белорусијом, савезником Русије.

Симулирали су инвазију са истока.

Овај снегом покривени, благо шумовити терен део је Европске низије.

Земља је равна - од Северног и Балтичког мора на западу до зидина Кремља на истоку.

Постоји мало природних препрека - нема планинских венаца нити непроходних речних долина.

Тај терен је веома рањив на инвазију.

У септембру 1812. године војска Наполеона Бонапарте прешла је преко ове низије све до руске престонице.

Снаге Адолфа Хитлера су такође муњевито стигле до врата Москве у септембру 1941, али су их касније совјетске трупе потиснуле све до Берлина.

Преко ове изложене, отворене територије војске су ишле напред-назад, напред-назад.

Ако је географија судбина, Европска низија је вековима обликовала историју ратовања на овом простору.

„Претпостављам да смо овде да испунимо оно што наши суседи очекују од нас", рекао ми је потпуковник Себастијан Хаген, командант 45. Панцер бригаде.

„Наш канцелар Фридрих Мерц је објавио да градимо најмоћнију конвенционалну војску у Европи.

„Претпостављам да то одговара улози Немачке, због наше економске снаге, али и због наше улоге у Европи.

„И ово не чинимо сами, очигледно, то радимо унутар НАТО-а и Европске уније (ЕУ)".

Ова пажљива, ненаметнута посвећеност мултилатерализму приметна је у разговорима са припадницима немачких оружаних снага.

Циљ је подсећање да овај пут Немачка није овде као освајач и окупатор, већ као добродошао и цењени савезник, и да ова, демократска Немачка, тежи сарадњи, а не доминацији.

На врхунцу Хладног рата, Немачка је имала више од пола милиона наоружаних војника, али увек унутар НАТО-а и под надзором Сједињених Америчких Држава (САД).

После распада Совјетског Савеза, Немачка, као и већи део Европе, више је него преполовила наоружање и број припадника њених оружаних снага.

У једном тренутку је објављено да је опрема била толико оскудна да су регрути за вежбе користили дршке метли уместо пушака.

Од 2007. до 2017, Немачка, најмногољуднија земља у Европи и далеко најјача економија, обично је за одбрану издвајала само 1,2 одсто бруто домаћег производа (БДП).

То показује колико су одбрана и безбедност пали ниско на списку приоритета земље, али и колико је Европа била опуштена и уљуљкана.

Нови циљ Немачке за издвајања за одбрану је пет одсто БДП-а.

После руске агресије на Украјину, и друге европске земље такође преиспитују војне приоритете.

Прошле године Уједињено Краљевство (УК) се обавезало да ће до 2035. године достићи циљ од пет одсто БДП-а за трошкове одбране, а Француска тежи ка 3,5 одсто њеног БДП-а.

Ипак, ова издвајању су још увек мања од средстава која опредељује Русија, која су у 2024. години процењен на 7,1 одсто БДП-а.

Погледајте видео: Транс војници погођени забраном у Америци

Културни преокрет

Наоружавање у обиму који Немачка сада спроводи захтевало је велику промену у начину на који земља размишља о њеној одбрани и месту оружаних снага у друштву.

На Потсдамској конференцији 1945, после пораза Немачке, вође победничких снага су се сагласили да Немачка у будуц́ности треба да буде демилитаризована.

Западна Немачка је то прихватила, покушавајуц́и да се искупи за насиље које је нанела континенту, и била је задовољна што је дозволила Американцима да преузму вођство у њеној одбрани.

Та ера је завршена.

Немачки парламент гласао је 2025. за промену Устава да би се укинула строга ограничења задуживања за финансирања проширеног војног буџета.

Онима који не живе у Немачкој тешко је да схвате колико је ово била велика ствар за земљу.

Али историја је невидљиви гост за сваким столом.

Земљу и даље прогања сец́ање на хиперинфлацију која је уништила економију 1920-их и помогла нацистима да дођу на власт.

Немачка је јединствена по томе што је хвата језа од дугова и нездравог новца.

Међутим, коначно је дозволила да војна потрошња прекрши строга правила.

Био је то изузетно значајан тренутак.

„Рекла бих да је то била културна револуција", каже Софија Беш, виша истраживачица у Карнеги институту за мир, истраживачком центру у Вашингтону.

„Руска инвазија на Украјину је заиста променила начин на који Немачка приступа одбрани."

Овај огроман корак је готово сигурно убрзан говором америчког потпредседника Џеј Ди Венса на прошлогодишњој Минхенској конференцији о безбедности неколико недеља после инаугурације Доналда Трампа, у којем је европске савезнике упозорио да САД више нец́е бити гарант европске безбедности.

Истовремено, низ процурелих порука открио је презир који постоји у Трамповој Белој куц́и према европским савезницима.

„У потпуности делим ваш презир према европским грабежљивцима", рекао је министар одбране Пит Хегсет његовим колегама, додајуц́и: „ПАТЕТИЧНО".

То је, сматра се, оно што је убедило немачког канцелара Фридриха Мерца да европске силе морају да теже „оперативној независности" од САД-а унутар НАТО-а.

„Готово читав споразум о послератној Немачкој био је заснован на Трансатлантском савезу", каже берлински новинар и аутор Џон Кампфнер.

„Заснивао се на претпоставци о америчкој одбрани, безбедности и политичкој подршци.

„Можда бисте то могли да назовете наивним...

„Али тај осец́ај сигурности је разнела друга Трампова администрација."

Он верује да је то „више дестабилизујуће за Немце него за Британце или Французе, јер Британци и Французи имају заставу око које се окупљају, осећај националне припадности и историју".

„Али за послератну Немачку, све се сводило на нови почетак.

„И све је било у оквиру поретка заснованог на правилима, без обзира колико је он био несавршен.

„И то је у много чему било основно начело немачке спољне политике."

Сада је међутим „рат на истоку, а на западу је пријатељ и савезник на кога су се ослањали, и осећају да тога више нема".

„Дакле, расположење је тмурно, као и свуда у Европи.

„И постоји осећај да све мора да се преиспита".

„Можемо то да назовемо позивом на буђење", каже Бројер.

„Нисмо били у могућности, а нисмо ни желели, да још једном притиснемо дугме за одлагање овога...

„Ово је био огроман корак за Немачку, огроман корак за немачко становништво, дефинитивно".

Бројер каже да Немачка тренутно има 182.000 наоружаних припадника војске.

Жели да тај број повећа за 20.000 у року од годину дана, а за 60.000 у следећој деценији.

Та професионална војска биће додатно допуњена резервним снагама од 200.000 људи.

Покренуо је регрутацију да привуче хиљаде, посебно младих мушкараца, а ако се не пријави довољан број кандидата, временом ће се залагати за враћање обавезног војног рока.

С обзиром на подршку становништва овим мерама, тај предлог би скоро сигурно био прихваћен.

Министарство одбране Немачке наводи да се у фебруару пријавило 16.100 Немаца у оружане снаге, 20 одсто више него у фебруару прошле године, а војсци се придружило 5.300 нових регрута, што је повећање од 14 одсто у односу на 2025.

Оперативна независност

Немачка додатно смањује зависност од САД-а повећањем сопствене производње муниције.

Укидање ограничења задуживања за одбрану је подстакло многе немачке компаније да производњу преусмере са цивилне на војну.

Немачка, као и већи део Европе, у великој мери се ослањала на америчке произвођаче оружја за борбене авионе, ракетне системе и оклопна возила попут тенкова.

Немачка жели да буде мање зависна од америчке муниције и примењује тиху политику „купујте немачко кадгод је то могуће".

Па, које су то способности које тренутно имају само САД, а које ће Европа морати да стекне ако жели да оствари Мерцову „оперативну независност"?

„Ми у Немачкој, направили смо јасан списак приоритета", каже Бројер.

„Потребна нам је ИСР, обавештајна, надзорна и извиђачка способност, потребни су нам дронови.

„Потребна нам је способност дубоких прецизних удара.

„Такође, морамо да имамо и свемирске капацитете.

„Дакле, то су наши најхитнији приоритети.

„Али, као што рекох, ставили смо их на листу приоритета и радимо на томе, и добро напредујемо."

Питао сам га да ли је спреман да буде први немачки генерал од 1945. који би повео немачку војску у рат у Европи.

Није реч о рату, одговорио је.

„Оно што радим јесте припрема Немачке да може да се одбрани, развијањем тих одбрамбених капацитета.

„То је за нас одврац́ање. Одвратићемо претњу која долази из Русије."

Другим речима - припремити се за рат да би се спречио рат.

Али како постићи оперативну независност?

То подразумева европску одбрамбену структуру која би могла сама да води велики рат без САД-а.

Америчко Министарство одбране је највећи послодавац у САД-у.

Очекује се да ће ове године потрошити 961,6 милијарди долара, што је више чак и од нових немачких издвајања за одбрану, као и пројектованих повећања потрошње савезника, попут Британије и Француске.

„Не постоји други начин осим новцем.

„Немачка ће обликовати будућност европске одбране и безбедности", каже Софија Беш.

„Али сумњам да ће у Европи постојати земља која може у потпуности да попуни улогу САД-а.

„Веома је примамљиво рећи 'да ли би Немачка или Француска могле да попуне ту улогу у будућности', али то није начин на који Европљани сарађују.

„Ми увек тражимо компромис.

„Такође је јасно да постоји проблем поверења.

„Улога коју су САД имале у европској одбрани развијала се деценијама, и поверење које је створено деценијама тешко је попунити преко ноћи".

Али то поверење се урушава.

Поверење Немачке у САД нагло је опало током другог председничког мандата Доналда Трампа.

У анкети, коју је спровео амерички истраживачки центар Пју (Pew) 2024, пре него што је Трамп поново ушао у Белу кућу, 74 одсто Немаца је рекло да имају поверења у односе две земље.

Али 2025, само 27 одсто Немаца је рекло да су односи са САД, док их је 73 одсто описало као лоше.

Неопходна нација?

Можда најупечатљивији приказ промене улоге Немачке у Европи је став њених комшија.

Немачки милитаризам је проклео 20. век.

Сада анкете показују да је немачко присуство у Литванији популарно.

Пољски министар спољних послова Радослав Сикорски отишао је 2011. у Берлин и одржао говор који је, имајући у виду сећање на нацистичку окупацију Пољске, изненадио многе присутне немачке дипломате.

Он је позвао Немачку да преузме водећу улогу у Европи.

Контекст је била криза у еврозони, а улога коју је покушавао да наметне невољној Немачкој била је економска, а не војна.

Али то је био историјски тренутак.

„Мање се плашим немачке моћи него што почињем да се плашим немачке неактивности", рекао је он, описујући Немачку као „нацију која је неопходна" Европи.

Немачко наоружавање је „добра вест за Пољску, за Европу и за НАТО", рекао ми је пензионисани пољски генерал Анџек Фалковски, бивши заменик начелника пољских оружаних снага.

Он је такође провео 12 година на високим функцијама у седишту НАТО-а.

„Знамо колико су Немци били милитаристички настројени, и знамо геостратешки положај Пољске.

„Увек смо били као сендвич између две суперсиле.

„После 1989. године, Немачка је почела да постаје бесплатни корисник трошкова одбране.

„Радије су трошили на економска и социјална питања - образовање и слично - јер су имали неку врсту тампона на истоку, а ми, Пољаци, били смо тај тампон.

„Али сада је Немачка постала четврта земља у свету која највише троши на одбрану.

„Дакле, као најјача економија у Европи, требало би да троше више, а за Пољску, и за Европу, то може да буде само добра вест."

Током разговора са генералом Бројером, приметио сам да стално инсистира на језику сарадње.

То је наслеђе немачке прошлости - да мора много да се труди да не створи утисак да тежи доминацији.

Посебно ме је задивио његов одговор на моје последње питање, које је гласило: „Вероватно сте најмоћнији и најважнији војник у Европи. Да ли осећате терет тога?"

„Мислим да осећам одговорност сваког дана, одговорност за снаге које водим овде у Немачкој", рекао је.

„Један сам од 182.000 војника у Немачкој, и осећам одговорност што их предводим.

„Веома сам задовољан што сам део овог руководства, јер ћемо се заједно суочити са овим и савладати овај изазов.

„Дефинитивно."

Када је НАТО основан, говорило се да му је сврха да држи Американце унутра, Русе напољу, а Немце доле, под контролом.

То време је завршено.

Осам деценија касније, Немачка је далеко од дна, вратила се, поново је наоружана, и налази се у срцу нове мапе моћи Европе.

Извор прве слике: НурПхото/АФП/Пхототхек/Геттy Имагес

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk