'Србија већ три године помаже Украјини': Кристофер Хил за ББЦ на српском

„Будућност Србије је на Западу“.

Овим речима Кристофер Хил, доскорашњи амерички амбасадор у Београду, са одличним, вишедеценијским познавањем балканских прилика, објашњава понекад магловите потезе српске спољне политике седења на више столица.

Уочи посете председника Украјине Владимира Зеленског Београду, за коју каже да је веома „значајна“, у разговору за ББЦ на српском, из Вашингтона истиче „да су многи у прошлости донекле погрешно схватали војну неутралност Србије“.

„Сматрали су да она подразумева неутралност у смислу једнаке удаљености од различитих земаља, а то заправо није случај.

„Србија одржава блиске односе са низом западних земаља. Чињеница је и да Србија интензивира активности у вези са Украјином одражава управо те све боље односе“, каже Хил.

Председник украјинског парламента недавно је посетио Београд, док је председник Србије Александар Вучиц́ у јулу боравио у Кијеву, мада је долазак Зеленског прва билатерална посета на највишем нивоу званичника Србије и Украјине.

„Ово је само наставак процеса и заиста верујем да Србија разуме где лежи њена будуц́ност - а она је на Западу".

Односи Србије и Украјине се крећу у веома позитивном смеру, не само дипломатске сарадње, већ и привредне, сматра Хил.

Србија је у протеклих неколико година отворила амбасаду и именовала амбасадора у Кијеву.

„У последње три године, односно убрзо после почетка рата, Србија је интензивирала односе са Украјином.

„Пружила је значајну помоц́ Украјини и сарађивала са другима на обезбеђивању подршке за електроенергетску мрежу и у другим областима", каже Хил, који је до прошле године био на амбасадорској позицији, од тада упражњеној у Београду.

Иако земља кандидат за чланство у Европској унији (ЕУ), Србија се до данас није придружила санкцијама Русији због њене инвазије на Украјину која је почела фебруара 2022.

Уз Белорусију и донекле Босну и Херцеговину, Србија је једина европска земља која није увела неки облик санкција Русији, али је до сада више пута изразила подршку територијалном интегритету Украјине.

Београд и даље одржава блиске везе са Москвом, што је Брисел много пута критиковао.

Истовремено, познато је да српске фирме наменске индустрије извозе, преко посредничких земаља, муницију у Украјину, што веома љути Москву.

Неспремност Србије да се придружи санкцијама представља проблем, оцењује Хил.

„Разлог за то је, а не морам то посебно да објашњавам некоме попут вас, чињеница да Србија има дугу историју искуства са санкцијама, нарочито онима из 1990-их.

„Влада је заузела став да би било тешко објаснити српском народу зашто би се земља придружила режиму санкција.

„Због тога сматрам да је оно што је Србија учинила, како у погледу помоц́и, тако и у другим областима сарадње, веома значајно, и надам се да ц́е то и други приметити", додаје.

Током 1990-их, Србија је годинама била под међународним санкцијама, због злочина током крвавог распада Југославије, што је разорило домаћу привреду и оставило болна сећања становништву које се суочавало са рубом сиромаштва.

Упркос томе што истрајава да не уведе санкције, посета Зеленског вероватно неће наићи на одобравање Москве, каже искусни амерички дипломата.

„Знате, Русији се та посета нец́е допасти, али искрено говорец́и, Русија тренутно има много других ствари о којима треба да брине".

Професионалац са дипломатским генима и факултетски професор, деценијама је упознавао брдовити Балкан.

Најпре као дечак почетком 1960-их, када се хладног јануарског дана у Београду суочио са демонстрацијама и негодовањем према Американцима, а затим у више наврата професионално.

Присуствовао је сахрани председника социјалистичке Југославије Јосипа Броза Тита 1980. јер је у Београду и започео каријеру.

Четрнаест година касније постао је члан тима неконвенционалног дипломате Ричарда Холбрука током мировних преговора за престанак рата у Босни који ће довести до потписивања Дејтонског споразума.

Кључну балканску ролу одиграће 1998. и 1999. током преговора југословенских власти и Албанаца са Косова који су желели независност и потоњег неуспешног самита у Рамбујеу после ког је уследило НАТО бомбардовање Југославије.

Хил је у Рамбујеу био шеф међународне групе преговарача - Контакт групе - у којој су били и руски представник Борис Мајорски и европски Волфганг Петрич.

Кумовао склапању послова са Украјинцима

За амбасадора у Србији постављен је из пензије 2021. где је био све до јануара 2025, у јеку рата Украјини.

Због блиске сарадње са властима у Србији, поједини опозициони лидери критиковали су да је „Вучићев човек".

У интервјуу за Франкфуртер Алгемајне Цајтунг, Хил је недавно испричао да је на почетку његовог мандата у Београду „код њега дошао украјински амбасадор са листом војних потрепштина које су хитно биле потребне Украјини на ратишту.

„Мој тим у амбасади је проверио да ли су Срби у стању да испуне ове наруџбе - и били су“, испричао је за ФАЗ.

То потврђује и у разговору за ББЦ, додајући ведро да му је драго што је „Србија на правом путу".

„Само сам подстакао трендове који су се вец́ одвијали, не желим да преувеличавам моју улогу.

„Права улога припадала је Србима и Украјинцима, а искрено, и другим Европљанима".

Дипломатски одмерено, Хил одговара и на питање где види Балкан на тренутној мапи америчке спољне политике.

„САД су заинтересоване за одређене билатералне односе.

„Одлука о покретању стратешког дијалога са Србијом била веома значајна, јер то пружа прилику да се на високом нивоу разговара о томе како две земље виде будуц́ност.

„Ипак, сматрам да би САД требало да буду још ангажованије, а можда ц́е и ова посета Зеленског допринети том процесу", каже пензионисани дипломата.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk