Историјска пресуда у Хрватској: Одштета Сплићанину због сексуалног злостављања у цркви док је био дечак

Сплићанину, који је као петнаестогодишњак сексуално злостављан у сплитској цркви Светог Фране, суд у Загребу одредио је 20.000 евра одштете.

Реч је о првој правоснажној пресуди којом је жртви сексуалног злостављања у цркви у Хрватској додељена одштета, према доступним подацима.

„Поносан сам на храброст судија“, навео је злостављани мушкарац у првој реакцији на пресуду, преноси Слободна Далмација.

„Изгубио сам сваку веру у цркву, моје су ране двоструко теже, јер је та институција свих ових година ишла на моје исцрпљивање, па и на суицид – третирали су ме као непријатеља цркве, лажова и криминалца.“

Бившег свештеника Грацијана Гашперова у међувремену је још мушкараца оптужило да их је сексуално злостављао док су били малолетни, пише загребачки Индекс.

Црквена истрага, додају, обухватила је наводе о злостављању петорице дечака, али се ова пресуда односи само на 44-годишњег Сплићанина.

„Несумњиво је преседан, историјска пресуда", каже Тончи Матулић, хрватски свештеник, теолог и професор Католичког богословног факултета Универзитета у Загребу, за ББЦ на српском.

„Хвале је вредна чињеница да се световни суд одважио и пресудио у корист жртве коју је сексуално злостављао католички свештеник."

Уз одговорност свештеника, значајно је и то што је утврђена одговорност једне од институција цркве, наглашава Хрвоје Шимичевић, новинар загребачких Новости, који се годинама бави питањем педофилије и сексуалног злостављања у католичкој цркви.

„То значи да би и у будућим пресудама за сличну или исту ствар, судови ову пресуду могли да користе као подлогу и оду у смеру кажњавања цркве, што до сада није био случај", каже Шимичевић за ББЦ на српском.

Зато је назива „потенцијално историјском".

„Пре две године исти тај Жупанијски суд у Загребу ослободио је Ђаковачко-осјечку надбискупију, тврдећи да црква - зато што свештеници нису њени запослени, нити је црква њихов послодавац - не може бити одговорна за сексуалне злочине свештеника."

Тај став је сада нарушен, додаје, док се истовремено показује да „жртве и после више од 30 година могу да поднесу тужбе, иако је црква то покушала да оспори".

Злочин

Дечак одгајан у традиционалном духу често је одлазио да се моли у цркву Светог Фране, у центру Сплита.

Гашперов, тадашњи гвардијан, то јест поглавар фрањевачког самостана, позвао га је у октобру 1997. у једну од црквених просторија, рекавши му да му треба помоћ.

Тамо га је сексуално злостављао, утврдио је суд.

Свештеник је потом дечаку рекао да „није могао против себе“ и да му опрости, али и да ће дечак осрамотити и себе и породицу ако некоме исприча шта се догодило.

Жртва је о догађају годинама ћутала, уз значајне психичке проблеме.

Злочин је пријавио тек 2011. године, када му се стање погоршало.

Прво се поверио фра Амброзу Николи Кежићу, тада новом фратру самостана и цркве Светог Фране, а потом и црквеним властима.

Црквени поступак против Гашперова спроведен је 2017. и 2018. године, а папа Фрања га је у јуну 2018. отпустио из фрањевачког реда, уз забрану црквеног деловања.

Тиме је добио „највећу могућу казну, иако су последице његових злодела остале", каже Матулић, аутор књиге Саблазан сексуалног злостављања у Католичкој цркви.

Кривични поступак није покренут због застарелости, али јесте вођен по приватној тужби, где је прва пресуда донета на Општинском суду у Сплиту новембру 2022.

Тада је одлучено да Хрватска провинција св. Јеронима фрањеваца конвентуалаца, једне од организација унутар фрањевачког реда у Хрватској, и њен некадашњи члан фра Грацијан, на име одштете жртви исплате 90.000 куна, односно 11.945 евра.

Међутим, другостепени суд је ту одлуку укинуо, јер суд није довољно јасно објаснио зашто уз Гашперова треба да одговара и Провинција.

Уследило је ново суђење и нова пресуда, из јуна 2025. године, према којој је жртви додељено 20.000 евра за нематеријалну штету.

Та пресуда је 26. августа 2026. потврђена одлуком Жупанијског суда у Загребу, чиме је постала правоснажна.

Гашперов је на суду све порицао и тврдио да Сплићанина никада није видео, да га не познаје и да никога није сексуално злостављао.

Рекао је да је „можда погрешио ако је грешка некога загрлити", али да „није било зле намере“.

Суд му није поверовао.

Исказ Сплићанина оценио је уверљивим и доследним, а подупрли су га сведочења фра Амброза - који је 2020. преминуо - психијатра, психолога, Гашперова, као и црквени документи.

У захтеву за напуштање фрањевачког реда, Гашперов је раније написао да је свестан „грешака према жртвама" и да одлази „због правде према жртвама".

Суд није прихватио његово објашњење да, упркос тим речима, није било злостављања.

Притом, Провинција је Сплићанина у неколико писама из 2018. назвала жртвом и изразила му захвалност што је случај пријавио надлежнима.

Иако су пред судом тврдили да Гашперов није био њихов запослени, суд је то одбацио.

Провинција је бившег свештеника слала у самостане, поверавала му службе и надзирала га, а управо му је положај фратра и гвардијана омогућио да стекне поверење и дође у контакт с малолетником, наводи се у пресуди.

Ко је знао

Жртва је током поступка тражила да одговорност буде утврђена и за Сплитско-макарску надбискупију католичке цркве у Хрватској.

Међутим, суд је утврдио да те одговорности нема.

Због тога је жртва дужна да надбискупији надокнади 2.500 евра судских трошкова.

У хрватској јавности се годинама расправљало да ли је тадашњи надбискуп Марин Баришић знао за оптужбе против фрањевачког свештеника.

Индекс је 2018. објавио сведочанство студенткиње која је тврдила да га је још 2003. упозорила на то шта се догодило у самостану.

Такође, Сплићанин је Индексу рекао да се са Баришићем састао три пута, као и да му је надбискуп током једног од тих сусрета саветовао да „зачепи нос, дубоко зарони и све бриге ће нестати“.

Баришић је све негирао.

Суд је утврдио да је надбискупија за оптужбе сазнала крајем 2017, те да је након тога Гашперову забранила свештеничко деловање, покренула истрагу, документе послала у Ватикан и сарађивала са тужилаштвом.

Тужбе за педофилију и СПЦ

Високи суд правде у Лондону одбацио је 2020. тужбу против Српске православне цркве (СПЦ) због наводне педофилије и сексуалног злостављања, коју је поднело шест тужитеља из Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске.

Бојан Јовановић, један од покретача тужбе у Лондону и аутор књиге Исповест како смо убили Бога, о педофилији унутар цркве, тада је тврдио да се СПЦ већ дуго „суочава са случајевима педофилије".

Као бивши свештеник СПЦ - јерођакон Серафим - у епархији зворничко-тузланској у Босни и Херцеговини, Јовановић је крајем 1990-тих радио као вероучитељ у Бијељини, али и у владичанском двору пензионисаног епископа Василија Качавенде.

Качавенда је годинама довођен у везу са педофилијом, о чему је Јовановић више пута јавно говорио у медијима, али и пред Синодом СПЦ, највишим црквеним телом.

Одговорност појединих владика који су пријављени за педофилију у Србији до данас није утврђена пред цивилним судовима.

Три су случаја у Србији и један у Црној Гори изазвала су велику пажњу:

Оптужен је 2002. за сексуално злостављање малолетника.

После вишегодишњег поступка, 2006. је за део оптужби ослобођен због недостатка доказа и застаре предмета.

У марту 2013. године, Основно тужилаштво у Врању покренуло је предистражни поступак против Пахомија, након нових оптужби за сексуално злостављање, али је тужилаштво утврдило да нема разлога за покретање кривичног поступка.

Током поступака, Пахомије је остао на позицији епископа врањског, а од 2025. носи титулу архиепископа и митрополита врањског.

Осуђен је 2006. пред Окружним судом у Новом Саду на годину дана затвора због навођења малолетних дечака на „недозвољене полне радње".

Годину дана касније Врховни суд враћа процес на почетак, али суђења није било јер је предмет застарео.

Његов случај никада није доспео до суда.

После вишегодишњих тврдњи у јавности о педофилији и подвођењу малолетних дечака, као и снимка на којем је интиман са једним младићем који је доспео у јавност, Качавенда 2013. подноси оставку „због болести".

Против њих је невладина организација Montenegro International у мају 2021.поднела кривичну пријаву због наводног прикривања случајева педофилије, као и наводног подвођења малолетника.

Специјално државно тужилаштво Црне Горе је формирало предмет и митрополит Јоаникије је 2022. саслушан.

Није познато да ли је било какав поступак покренут.

Шта даље

Случајеви сексуалног злостављања у Католичкој цркви пријављени су у Португалу, Француској, Немачкој и другим земљама, због чега је Ватикан пооштрио законе о кажњавању.

„Према мојим личним сазнањима, постоји барем још једна приватна тужба против католичке цркве којом жртва тражи накнаду штете за претрпљену бол због сексуалног злостављања у малолетничком раздобљу", каже Матулић.

У том смислу, сматра, ова пресуда може „само да буде подстицај и мотивација жртвама да се одваже" и покрену нове тужбе.

„А жртава има много, нажалост... Много, знаних и незнаних.

„Сваки облик злостављања, посебно малолетних особа, заслужује безусловну и јавну осуду, по дану и по ноћи, у мирнодопском и ратном стању, а посебно у срединама које су одговорне за очување достојанства и интегритета деце и младих, где првенствено мислим на цркву."

Шимичевић додаје да би и у „конзервативној земљи као што је Хрватска", са претежно римокатоличким верницима, већина потписала да „и црква може да буде финансијски одговорна за сексуалне деликте свештеника над малолетницима".

Сматра да је то „потребно, нужно и лековито".

Ипак, додаје да су тужбе „јако, јако ретке", иако и он „зна да жртава има много".

Међутим, како каже, католичка црква у Хрватској за то време често неадекватно реагује на пријаве, не схвата их озбиљно и настоји да оспори сведочења жртава.

Постоје и случајеви у којима су свештенике остављали на функцији, или их враћали у службу, иако су знали да су злостављали децу, тврди.

„То ће се променити само ако почну да губе новац, а неће никоме својевољно дати ни цент - камоли жртвама - док пресуде не почну да их приморавају на то.

„Тек тада ће можда реаговати и почети да контролишу свештенике", сматра Шимичевић.

Сплићанин за то време покушава да настави са животом.

„Мени за цео живот остају лекови и тражење начина да опстанем и даље живим", рекао је после пресуде.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk