'Овај Мундијал је најлуђи турнир свих времена': ББЦ уредник

Светска првенства у фудбалу су ретко лишена политике, али никад најлепша игра на свету није морала да хода по геополитичкој жици ове врсте.

Главни домаћин је у рату са једним учесником, чији тим мора да путује на дане одржавања утакмица из друге земље.

На то додајте прилично запањујуће самопоуздање Америке, Канаде и Мексика, три домаћина Светског првенства 2026, будући да су усред трговинског рата епских размера.

И заиста, у периоду између церемоније отварања на стадиону „Астека“, и финала на стадиону МетЛајф у Њу Џерсију, три земље ће поново преговарати о Северноамерчкој области слободне трговине (УСМЦА).

Доналд Трамп, председник Америке, изузетно је усредсређен на турнир, његове спонзоре и утицај повратка у Белу кућу 2025.

Он се чак и нашалио да је његов пораз од Џоа Бајдена на изборима 2020. године имао добру страну зато што му је омогућио да се врати за ово Светско првенство и Олимпијске игре у Лос Анђелесу 2028.

После обновљених непријатељстава између Техерана и Тел Авива, Трамп је био прилично директан у позивању на окончање напада.

И док су минути истицали до почетка турнира 11. јуна увече, опозвао је нове ваздушне ударе и наизглед обећао да је договор о окончању рата надохват руке.

Раније истог дана зарекао се да ће ударити Иран „веома снажно“.

Као и увек са Трампом, много тога може веома брзо да се промени.

Већ је контроверзно примио Награду за мир Међународне фудбалске федерације (ФИФА) пре него што је покренуо рат са Ираном који је довео до значајног шока по светску енергетику и привреду.

Постоји чак и шанса да Америка и Иран играју једно против другог у нокаут фази за викенд током прославе 250. годишњице америчке независности.

Ђани Инфантино, председник ФИФА, претходно је позвао на примирје током трајања Светских првенстава.

Ако Мундијал буде убрзало кораке за деескалацију, могло би доћи до материјалног утицаја на цене енергената, снабдевања и светску привреду.

Ко зна да ли Светско првенство уопште може да утиче на велики светски економски сукоб.

Али будите сигурни да постоји још један делић економске слагалице који се дешава директно пред носом фудбалских навијача широм света.

То је потрес комплетне фудбалске економије и један од највидљивијих примера како све више оперишу неке од највећих светских сила.

Погледајте видео: 'Да ли је Ђани Инфантино изгубио контролу над Мундијалом

Цеђење навијача

„Фудбал није ништа без навијача“, изјавио је једном Џок Стајн, легендарни покојни шкотски селектор на Светском првенству.

Неки навијачи, међутим, на највећој журки на свету плаћају до сада нечувене износе за нешто што би могло да се испостави као гњаважа од утакмице, издвајајући некадашње нормалне цене карата за превоз само да би стигли до стадиона.

Узмите само за пример возну карта железнице Њу Џерсија.

Повратна карта је иначе 12,90 долара (око 11 евра), али је за турнир 100 долара (око 86 евра).

Навијачи се 'цеде' као никад до сад зато што је ово један веома другачији економски модел турнира у односу на претходне.

За почетак, углавном се игра на позајмљеним стадионима америчког фудбала (четвртина утакмица је у Канади и Мексику), са америчким спортом са овалном лоптом који оставља трага, можда непоправљиво.

Овај турнир претвара најлепшу игру у уносну за ФИФА-ине организаторе.

Ово би могло да буде Светско првенство са највећим утицајем у економском смислу, али не из уобичајених разлога да се подстичу привредне активности у земљама домаћинима или покрећу трошења из осећања задовољства међу онима код куће у земљама са добрим пролазом.

Уместо тога, ово је студија случаја онога што је познато као привреда у облику слова К међу традиционално развијаним економским силама.

Ту различите групе у оквиру друштва доживљавају веома различите финансијске исходе.

Када се они исцртају на графикону показују једну линију која иде дијагонално горе (као у слову К) док друга иде дијагонално доле (поново као у слову К).

Заснована је на типу покушаја економске револуције у механизму одређивања цена који очигледно вреднује одређени тип навијача више (линија која иде дијагонално горе на графикону).

Важно је напоменути да ФИФА има веома другачије виђење ове ствари и истиче како ће ти издашни приходи од карата бити прераспоређени у стилу Робина Худа како би се развио фудбал у најсиромашнијим земљама света.

Највећи турнир

Овај турнир је веома, веома велики.

Највећи стадиони, убедљиво највећи број утакмица зато што је турнир проширен са 32 на 48 тимова, вероватно највећа светска телевизијска публика било ког догађаја икада, а све се дешава на огромној површини, од Ванкувера до Мексика Ситија.

Могуће је да ће победнички тим морати да превали раздаљину еквивалентну пречнику Земље.

А ту су и цене.

У поређењу са гледањем елитног фудбала у било ком другом окружењу, цене које се наплаћују за ово праћење су више него астрономске.

Четворочлани износи за финале, 1.000 долара (863,9 евра) у просеку за карту за једну од атрактивнијих група на почетку турнира, или чак „багателне цене“ од неколико стотина долара, за неку непрестижну утакмицу.

Ово је златни рудник економије и тест највећих размера у покушају промене механизма одређивања цена за догађаје попут овог.

Употреба динамичког одређивања цена, њховог подизања све више и више у односу на раст потражње, већ је виђен код карата за музичке концерте и неке друге спортске догађаје, али никад на овом нивоу.

Они можда називају ову игру „сокер“ у Америци, али то је дефинитивно привреда америчког фудбала.

У америчкој Националној фудбалског лиги (НФЛ), места су осмишљена за управљање приходима.

Максимизација прихода се вреднује више од распродаје читавог стадиона.

Цена америчког спорта је на врху лествице луксуза и то у толикој мери да стадиони углавном смањују капацитете.

Преуређени су за много милијарди са луксузним ложама и салонима, на местима, која су некада била обична седишта.

Понуда ових искустава је ограничена трајањем сезоне.

У НФЛ-у имате само девет утакмица на домаћем терену, што је отприлике половина броја мечева у великим европским фудбалским лигама и зато у НФЛ-у свака вреди још више.

Динамичко одређивање цена омогућило је тимовима да цеде приходе жестоко, нарочито по правилима НФЛ-а, а масивни телевизијски приходи се деле равноправније него у фудбалу.

Са свих 11 америчких простора на Светском првенству на НФЛ стадионима, амерички фудбал оставља траг на његовом прилично другачијем имењаку.

Ово је све прилично другачије у односу на претходне турнире.

Кључни део логике домаћина је да се подстакне нова инфраструктура као што су транспорт и изградња и реновирање стадиона.

Светско првенство 2026. се продало као турнир лаке имовине који ће избећи скупе беле слонове као што су Мијаги у Јапану, Грин Поинт у Кејп Тауну у Јужноафричкој Републици, и стадион Манаус вредан 300 милиона долара усред Амазоније.

Трошкове су често намиривали капитални буџети пореских обвезника земаља домаћина.

Заузврат, те земље су израчунале да су улагања исплативе вежбе из рекламирање нације у глобалнијем свету.

Али сва три стадиона су имала проблем да привуку довољно редовних посетилаца после турнира.

Овај турнир је углавном окренуо ту логику наглавачке, са малим изузетком Мексика.

ФИФА је изнајмила стадионе, које су углавном платили навијачи америчког фудбала, а потом агресивно увећала приходе преко цена у америчком стилу.

Док су претходни турнири имали велике трошкове градње које су платили порески обвезници и зајмови, трошкове 2026. плаћају посетиоци.

Зарада ће се винути у небеса, преко повећаног броја утакмица, величине стадиона и, наравно, тих невероватних цена карата.

Колики ће тачно бити приходи од карата и услужних делатности није најјасније.

Испрва је процењено да ће се више него утростручити, скочивши са 929 милиона долара од Светског првенства 2022. у Катару на више од три милијарди долара.

Укупни приходи од карата и услужних делатности за овогодишњи турнир могу да досегну седам милијарди долара, што је седмороструко повећање, верује Ричард Шијен, професор економије и стручњак за спортске финансије са Универзитета Нотрдам.

Он претпоставља да се приходи од карата по утакмици неће само удвостручити са 15 милиона долара са последњег Светског првенства, већ ће се малтене упетостручити на 71 милиона долара.

То би могла бити златна жила за срећне градове домаћине, власнике стадиона, тимове и играче, али вероватно неће бити.

За разлику од Светског првенства у Америци 1994. године, градови не деле приходе од астрономских цена карата.

Стадиони су изнајмљени за фиксну суму и наградни фонд је одређен.

Градови морају да финансирају трошкове.

„То је структурално нешто сасвим другачије", објаснио је Алан Ротенберг, некадашњи предводник организационог одбора Светског првенства 1994. у Америци за ББЦ Светски сервис.

И зато заправо не може ни да се упореди.

ФИФА је 1994. задржала међународни маркетинг и телевизијске приходе, а потом предала читав турнир америчкој Фудбалској федерацији, која је заузврат створила засебан ентитет да га води.

„Имали само један ентитет у овој земљи који смо ми водили.

„Добили смо неке атрактивне спонзорске категорије и прилике за лиценце, баш као и прилике за продају карата", испричао је.

Неки од градова су сада реаговали тако што су покушали да покрију трошкове безбедности и превоза за угошћавање турнира.

Цена транзитног воза из Њујорка се повећала десетоструко, пре него што је незнатно смањена на 98 долара.

Веза са бостонским возом кошта 80 долара.

Паркирање аута? Званичне стопе стижу до 175 долара, па чак и 225 долара.

То је сасвим други свет у односу на бесплатан превоз понуђен навијачима са картама на турнирима у Катару 2022, Немачкој 2010, Јапану 2002. и Француској 1998.

У Јапану су локални волонтери стајали дуж читавих рута од станица за брзе возове до стадиона, са мештанима који су се клањали навијачима, хранили их, и у неколико наврата када би последњи возови отишли, плаћали им таксије до куће.

После општег излива незадовољства, ФИФА указује на пуштање неких карата, по нижим ценама, као што је 60 долара, које ће делити националне асоцијације.

Најневероватнији нови развој догађаја је покушај да се укључи секундарно тржиште, тапкароштво (или скалпирање, како је познато у Америци) у оквиру система продаје карата.

Скоро сви навијачи могу поново да да дају продају карте без горње границе - ФИФА добија 15 одсто и од продавца и од купца.

Било је и карата издвојених кроз дигитални систем повезан са крипто валутама и изграђен на блокчејну асоцијације.

ФИФА каже да она лично извлачи тапкарошку или скалперску премију од карата и присваја је за себе и глобалну фудбалску заједницу.

Милијарде долара додатне готовине иде испрва у њене резерве, са обећањем да ће поделити властите фондове читавој светској фудбалској породици.

Такво народско финансирање омогућило је Зеленортским острвима да се квалификују за овогодишње такмичење захваљујући побољшаној инфраструктури и народском развоју игре, указује ФИФА.

Има обичај да равноправно дели ове фондове за развој на 211 асоцијација чланица, што значи да сићушни Монтсерат добија неочекивани приход вредан 2,5 одсто његовог годишњег БДП-а односно 500 долара по особи.

Равноправни модел дистрибуције постоји од 1990-тих, и посебно га је гурао председник Ђани Инфантино у склопу предизборних обећања.

Покреће га систем једна земља, један глас, који се користио и за избор домаћина Светског првенства од ове године.

То је све било пре него што је почело динамичко одређивање цена.

Ако су Нидемове процене тачне, просечни годишњи приходи ФИФА од 3,9 милијарди долара сада премашују буџет Светске здравствене организације (СЗО) и отприлике је исти као основни буџет Уједињених нација (УН).

„Оно што видите сада је да Светско првенство вероватно први пут уводи право динамичко одређивање цена, у његовом најкомплетнијем облику.

„ФИФА практично узима све тапкарошке могућности и пребацује их унутар куће.“

Овакво одређивање износа значи да је нејасно колики ће тачно бити приходи, али цене карате чине веома велико парче колача.

Овај новац ће радо дочекати огромна већина малих земаља које се никад неће квалификовати за Светско првенство или слати навијаче да купују карте, али које су гласачко тело за председничке изборе у ФИФА и доносе одлуке у име читавих земаља.

Златна кока у овом тренутку светлуца што се тиче њене вредности.

Али кад се капије Светског првенства отворе, постоји велики ризик од ове екстремне комерцијализације.

Хоће ли стадиони бити пуни?

Хоће ли бити армија навијача из 48 земаља које стварају ону врсту атмосфере која би задовољила Џока Стајна?

Хоће ли ФИФА морати да понови оно што се десило њеном Светском клупском првенству 2025. и смањи цене карата на чак 11 долара да би попунила места?

Кад смо већ код овога, није јасно да ли овај модел динамичког одређивања цена ставља прироритет на максимизовање прихода или осигурава да се карте продају.

Инфантино је у мају рекао на економској конференцији да „морамо да применимо економске цене“ и да фудбал мора да се прилагоди овом „веома посебном тржишту“.

То је очигледно, међутим, избор да се дозволе неограничене цене препродаје и да се изабере понављање агресивних рунди повећања цена диктираних потражњом.

Погледајте видео о Босанцима који се спремају за Мундијал

Веома другачији модел

Европски модел каквог се придржавају, на пример, двоструки европски шампиони Пари Сен Жермен, јесу веома јефтине сезонске карте на оба краја терена иза голова, са изузетно корпоративним ценама за седишта ближе половине терена.

Идеја је да ће корпоративни гледаоци бити делом привучени спектаклом и буком навијача иза голова на јефтиним седиштима.

Ризик за Светско првенство је да ће све то бити изгубљено.

Има неких знакова да модел одрешивања цена на Светском првенству наилази на негативну реакцију.

Дошло је до пада у цени препродаје за утакмице са слабијом потражњом.

Две карте оригиналне вредности од 620 долара могле су да се купе за 171 фунту )око 224 долара) на Фифином властитом сајту за препродају, што је 64 одсто јефтиније.

Врло мало карата од 98 долара продато је на том возу за Њу Џерси.

Власти у Њујорку, Њу Џерсију, Калифорнији и ЕУ почеле су да се баве притужбама на стратегије одређивање цена карата.

„Мешавина конфузије, лажне несташице и немогуће високих цена“, каже Џенифер Девенпорт, главна тужитељка за Њу Џерзи, савезну државу која је домаћин финала 19. јула.

Да ли држава има било какво овлашћење над швајцарском „непрофитном“ организацијом није најјасније.

ФИФА је одбила да коментарише.

Отворено питање је да ли је она довела овај експеримент са одређивањем цена до тачке пуцања.

Делује мало вероватно да ће навијачи у градовима домаћинима наредног Светског првенства 2030. у Шпанији, Португалу и Мароку, толерисати овакве цене.

Британске и ирске власти су већ искључиле ту могућност кад оне буду биле домаћини Еура 2028, кад се најбоље европске фудбалске нације такмиче једна против друге.

Ово стиже у тренутку кад би вештачка интелигенција могла да омогући следећу велику иновацију у услугама одређивања цена: персонализоване цене за различите појединце, на основу њихових података.

Неки клубови из Премијер лиге играју се са динамичким одређивањем цена за одређена места како би повећали приходе.

То умањује традиционални модел локалне навијачке базе која купује сезонске карте за фиксну цену.

Ако овај експеримент буде изгледао као да успева, могао би да охрабри америчке власнике многих европских клубова повезаних са НФЛ-ом да покушају да одређују цене карата на сличан начин, нарочито да би финансирали нове стадионе.

Привреда у облику слова К

Амерички НФЛ модел је примењен на нешто што је у власништву читавог света.

Привреда САД-а у облику слова „К“ – са процватом за 10 одсто најбогатијих који покрец́е чак половину све потрошње, према аналитичарима агенције Мудис, али стагнацију и смањење прихода на другим нивоима, што може бити видљиво на стадионима.

Динамичко одређивање цена је технологија која тражи тих 10 одсто и оно што је некада можда било масовно искуство за обичне радне људе сврстава у нишу подстакнуту технолошким бумом.

Општа нада многих земаља домац́ина је да традиционалнији ефекти пријатног расположења повец́ају поверење потрошача и инвестиције у фудбал.

Истраживање показује неке ефекте, нарочито за земље домаћина које имају добре резултате, и утицаје на берзи кад тимови испадну.

Било је неких знакова у последњим подацима о америчким пословима о десетинама хиљада нових радних места отворених посебно у услужним делатностима, повезаним са Светским првенством.

Целокупни подстицај за привреду биће, међутим, ограничен, пуком величином америчке привреде и њеним бумом инвестирања у вештачку интелигенцију.

Јордан против Алжира могао би да има проблема да одвуче пажњу Сан Франциска од његове актуелне улоге порађања берзанских деоница вештачке интелигенције вредних више билиона долара.

Рам Емануел, градоначелник Чикага, великог америчког града који се повукао као домаћин Светског првенства, делује као да је имао право што је донео такву одлуку.

ФИФА је одузела приходе од карата свим домаћинима, а постоје притужбе да су резервације хотела у неким градовима домаћина значајно опале.

Многи домаћи стадиони би били пуни рок концерата да није фудбала.

Економски утицај у САД турнира који изнајмљује постојеће стадионе, а за које је огромно повећање прихода од карата углавном преусмерено на ФИФА-у могао би да буде сведен.

Потенцијална економска корист усредсређује се на подстицај потрошачке смелости.

У Великој Британији, пристојан успех Енглеске и Шкотске могао би да буде управо неопходни мелем после више година бескрајних политичких и економских криза.

Малопродаја и услужне делатности свакако се припремају за скок продаје.

У читавој Русији је 2018, према рачуници аналитичара било 13 милиона посета супермаркетима више, док су се људи спремали да нагомилају залихе код куће.

Али постоји могућност и да британскима изазовима у производњи неће помоћи утакмице у касним сатима.

За многе ће бити добродошло бекство од неумољивих вести, чак и ако би необичности Трампове Беле куће могле, заправо, да понуде шире економске могућности.

Ово је сада веома другачија светска привреда и она обликује позадину ове фудбалске гозбе.

ФИФА спроводи последични и контроверзни експеримент са одређивањем цена који би могао потпуно да промени овај спорт.

У међувремену, изузетно необично Светско првенство могло би да ублажи оштрицу новог светског хаоса.

То је нада пре него очекивање, али је осећање са којим је добро упознат било који енглески или шкотски фудбалски навијач.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk