Катја Адлер: Европске НАТО чланице се супротстављају наводној америчкој претњи Шпанији

Последњих дана, у бриселским круговима се, готово кисело и кроз стиснуте зубе, препричава једна шала: кад год се европски лидери окупе, као што су то учинили протекла два дана на Кипру, са амбицијом да разговарају о приземним, „техничким“ темама попут новог буџета ЕУ, састанак им неизбежно отме још једна криза.

Енергетска криза и даље тиња, подстакнута ратом САД-а и Израела против Ирана; руска агресија на суседну Украјину улази у четврту годину.

У петак ујутру, додатно нарушивши већ крхке односе између Европе и Сједињених Држава и са потенцијално разорним последицама по европску одбрану, још једна криза је поново испливала на површину, попут Медузе која изнова диже главу.

„Нема разлога за панику“, рекао је шпански премијер Педро Санчез, видно решен да делује смирено, док је прилазио новинарима по доласку на самит.

„Ми испуњавамо своје обавезе према НАТО-у.“

А шта је то због чега је осећао потребу да уопште нагласи да се не брине?

У међувремену је у јавност процурео мејл који потиче из америчког Пентагона, а који је у петак први објавио Ројтерс.

У поруци се разматрају мере којима би САД могле да казне савезнике за које процене да нису пружили довољну подршку америчко-израелској кампањи против Ирана.

У мејлу се чак сугерише да би Вашингтон, због става Мадрида, могао да затражи суспензију Шпаније из НАТО-а.

У самим НАТО споразумима не постоји никаква одредба која би омогућила избацивање земље чланице.

Чак и евентуални покушаји да се Шпанији онемогући обављање кључних цивилних или војних функција унутар Алијансе, што се у мејлу такође помиње као могућа казнена мера, морали би да буду усвојени једногласно, уз сагласност свих чланица НАТО-а.

Европски лидери, окупљени на самиту на Кипру, а који су уједно и чланови НАТО-а, хитро су стали у одбрану Шпаније.

Холандски премијер Роб Јетен рекао је да жели да буде „потпуно јасан“: Шпанија јесте и остаће пуноправна чланица НАТО-а.

Европске земље, додао је, тренутно „чине много на јачању НАТО-а“, што је, како је нагласио, и у интересу Сједињених Држава.

Један високи немачки званичник био је још директнији: „Шпанија је чланица НАТО-а. И не видим ниједан разлог да се то промени.“

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони, некада виђена као толико блиска Доналду Трампу да су је описивали као „Трамповог шаптача“, односно неформалног посредника између Европе и све раздражљивијих Сједињених Држава, оценила је тензије између Вашингтона и Мадрида као „нимало позитивне“.

Међутим, растуће расположење јавности у Италији, али и широм Европе, све је критичније према Доналду Трампу.

Мелони је, под тим притиском, била принуђена да се дистанцира од некадашњег блиског савезника, навукавши притом његов бес и на Рим.

Италијанска премијерка ускратила је САД дозволу да користе ваздухопловну базу Sigonela на Сицилији за војне операције против Ирана.

Као шефица владе земље која себе доживљава као културно католичку, Трампове недавне погрдне коментаре на рачун папе назвала је „неприхватљивим“.

Председник Трамп, који је Мелони раније описивао као „једног од правих светских лидера“, узвратио је оштро у интервјуу за један италијански лист: „Она је та која је неприхватљива“ и „више није иста особа“.

Процурели мејл из Пентагона алудирао је и на могући „ударац са стране“ некадашњем „посебном савезнику“, такође чланици НАТО-а, Уједињеном Краљевству, кроз преиспитивање става САД о британском суверенитету над Фокландским острвима у јужном Атлантику, на која право полаже и Аргентина.

Разлог је, чини се, Трампов дуготрајан гнев према британском премијеру серу Киру Стармеру, још од фебруара, када је Лондон у почетку одбио захтев за коришћење британских војних база уочи напада на Иран.

Велика Британија је у међувремену одобрила коришћење база за америчке ударе на иранске циљеве, повезане с практично блокираним Ормуским мореузом.

Авиони Краљевског ратног ваздухопловства учествовали су и у обарању иранских дронова.

Ипак, Стармер инсистира да дубље увлачење у рат, као и актуелна америчка поморска блокада иранских лука, нису у интересу Уједињеног Краљевства. Због тога га Трамп изнова вербално напада.

Када је реч о Шпанији, међутим, Трамп делује нарочито разјарено.

Премијер Педро Санчез се од самог почетка отворено успротивио америчко-израелским ударима на Иран, оценивши их као незаконите према међународном праву.

Одмах је ускратио сагласност да америчке снаге користе заједничке америчко-шпанске базе у Шпанији за операције против Ирана.

Уследиле су претње трговинским санкцијама из Вашингтона, за сада без конкретних потеза.

Санчез је раније већ озбиљно изиритирао САД тиме што је био једини лидер у НАТО-у који је одбио Трампов захтев да се издвајања за одбрану повећају на пет одсто БДП-а.

Шпанија је, међутим, с дозом подозрења одбацила значај процурелог мејла из Пентагона.

„Не радимо на основу мејлова.

„Радимо с званичним документима и званичним ставовима – у овом случају, владе Сједињених Држава“, поручио је Санчез.

Тај мејл, сматра Камиј Гранде, бивши помоћник генералног секретара НАТО-а за инвестиције у одбрани, а данас генерални секретар Европског удружења ваздухопловне, безбедносне и одбрамбене индустрије (АСД Еуропе), открива „суштинско неразумевање“ у Трамповој администрацији о томе шта НАТО јесте и како функционише.

„Да ли су Европљани довољно усклађени с Америком, према Трамповим мерилима?“

То је, каже Гранде, погрешно питање.

НАТО је савез заснован на консензусу - њиме не управљају Сједињене Државе.

Гранде Трампа пореди с власником зграде који жели да избаци станаре ако, по његовом мишљењу, не плаћају довољну кирију.

Али НАТО није Трампова зграда, наглашава он.

Још теже оптужбе стижу из Париза.

Француски председник Емануел Макрон оптужио је Доналда Трампа да „буши НАТО изнутра“, упорно подривајући савез јавним иступима.

Трамп НАТО радо назива „тигром од папира“.

У више наврата је претио да ће САД напустити одбрамбени савез, а недавно је на друштвеним мрежама написао да је НАТО одувек сматрао „улицом с једносмерним саобраћајем“.

„Ми ћемо њих штитити, а они неће учинити ништа за нас“, поручио је.

Овакви јавни прикази разједињености имају разорно дејство и могу бити дубоко штетни по европску безбедност.

Земље на истоку континента осећају се посебно угроженима због експанзионистичке политике Русије.

Њена ратна економија добија снажан подстицај захваљујући приходима које Москва остварује извозећи нафту по високим ценама широм света - ценама које су додатно порасле услед енергетске кризе изазване фактичком иранском блокадом Ормуског мореуза и америчком противблокадом.

Пољски премијер Доналд Туск, традиционално један од најчвршћих поборника трансатлантских веза, ове седмице је отворено довео у питање да ли би САД заиста војно притекле у помоћ савезницима у случају напада, како то предвиђа члан 5 оснивачког уговора НАТО-а.

Према проценама НАТО-а, Русија би могла бити спремна да нападне неку од чланица Алијансе за три године.

Холандска војна обавештајна служба МИВД саопштила је ове недеље да, према њиховим проценама, Москва, по окончању рата у Украјини, већ у року од годину дана може бити спремна да покрене регионални сукоб против НАТО-а.

„Циљ Русије у таквом сукобу не би био да војно порази НАТО, већ да га политички разједини ограниченим територијалним добицима.

„Ако је потребно, и уз претњу нуклеарним наоружањем“, наводи се у годишњем извештају МИВД-а.

Естонија, мала чланица ЕУ и НАТО-а са високим издвајањима за одбрану, која се граничи с Русијом и од ње страхује, ове седмице доживела је својеврсни шамар из Вашингтона.

Због сопствених потреба у рату с Ираном, Пентагон је обавестио Талин да ће испорука шест јединица високотехнолошког ракетног система ХИМАРС, који је Естонија уговорила с владом САД, морати да буде одложена.

Америчка амбасада у Талину раније је ту куповину описала као „једно од најзначајнијих унапређења војних способности у историји Естоније“.

Сада се та земља осећа изложеније него раније и то упркос чињеници да су Естонија и суседне балтичке државе, барем формално, на добром гласу код Трампа.

Крајем прошле године, амерички министар одбране Пит Хегсет наговестио је да Трампова администрација савезнике практично дели на „добре“ и „лоше“.

„Модел-савезници који преузимају одговорност, попут Израела, Јужне Кореје, Пољске, све више Немачке, балтичких земаља и других, уживаће нашу посебну наклоност, рекао је у обраћању на Регановом националном форуму за одбрану, 6. децембра,

„Савезници који то не чине, они који и даље не испуњавају своје обавезе у колективној одбрани, суочиће се с последицама“, додао је Хегсет.

Џулијан Смит, бивша амбасадорка САД при НАТО-у, сматра да „председника очигледно нервирају Европљани који нису у потпуности подржали амерички рат против Ирана".

„Али казнене мере, попут повлачења снага из Шпаније, делују као претерана реакција, имајући у виду да савезници никада нису ни били позвани да помогну САД, а да је Трамп често тврдио да америчкој страни европска помоћ заправо није ни била потребна“, рекла ми је Смит, која је председница консултантске куће Clarion Strategies.

„Уз то, у тренутку када је трансатлантски однос већ озбиљно уздрман америчком политиком да 'преузме' Гренланд, територију која припада савезници у НАТО-у, Данској, овакви казнени потези могли би нанети још један разоран ударац односима и бацити дугу, мрачну сенку на предстојећи самит НАТО-а у јулу.“

На самиту ЕУ на Кипру ове седмице, лидери су били довољно узнемирени да почну да разматрају једну до сада мало помињану клаузулу из уговора ЕУ - члан 42.7 о међусобној одбрани.

Може ли се он активирати ако се члан 5 НАТО-а испостави као фактички неприменљив, барем док је Трамп председник, запитали су се неки од њих.

Погледајте видео 'На ивици бојног поља': ББЦ репортерка у близини Ормуског мореуза

На њихову жалост, председница Европске комисије, извршног тела ЕУ које се сматра чуваром уговора – изјавила је да је збуњена.

„Уговор је врло јасан“, рекла је Урсула фон дер Лајен, објашњавајући да су државе чланице ЕУ, у складу са чланом 42.7, обавезне да притекну у помоћ једна другој. Али, додала је, „уговор није јасан када се то дешава и ко шта ради“, што, признаће се, није било нарочито од помоћи.

Пригњечене између јавног мњења, које је непријатељски расположено према Трамповој администрацији, и економских и одбрамбених реалности, које намећу потребу да се Вашингтон задржи на својој страни колико год је могуће, многе европске земље чланице НАТО-а (и ЕУ), предвођене Француском и Великом Британијом, припремају, заједно с још неким државама, међународну поморску патролу и капацитете за чишћење мина у Ормуском мореузу, након завршетка непријатељстава.

Између осталог, у нади да ће тиме бар делимично умирити Трампа.

Сједињене Државе нису део ових поморских разговора, како је наговестила Француска, којој би то више одговарало, иако се, према наводима, Велика Британија с тим не слаже.

Реагујући на изјаву немачког канцелара Фридриха Мерца да рат против Ирана није рат НАТО-а, Трампова администрација је узвратила да је била укључена у покушаје решавања рата у Украјини (иако ни то није био рат Вашингтона).

Бивши генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг упозорио је ове недеље у низу медијских интервјуа да, имајући све те тензије у виду, опстанак НАТО-а у наредних десет година није загарантован.

Ипак, инсистира он, опстанак Алијансе је у интересу Сједињених Држава.

За разлику од других глобалних сила, попут Кине, САД имају савезнике, а самим тим и глобалне војне и економске структуре на које (по правилу) могу да се ослоне.

„Сједињене Државе чине 25 одсто светске економије.

„Али заједно са савезницима у НАТО-у, ми чинимо 50 одсто светске економије и 50 одсто укупне војне моћи на свету. Зато САД чини безбеднијим то што имају пријатеље и савезнике - нешто што Русија и Кина уопште немају“, каже Столтенберг.

Бивши челник НАТО-а одбацио је тврдње да је Европа у суштини напустила Сједињене Државе због Ирана, тврдећи да је већина савезника ипак пружила логистичку подршку, мада иза кулиса.

„Постоје изузеци, али већина је допринела.“

Осврћући се на Трампово раније описивање НАТО-а као „папирног тигра“, Столтенберг каже да овакви савези постају далеко мање корисни онда када их сопствени критичари запале изнутра.

Европске чланице НАТО-а су у више наврата током последњих недеља поновиле да је реч о одбрамбеном савезу, који није осмишљен (нити да је Трамп то тражио) да формално подржи офанзивну акцију против Ирана. Напади САД и Израела у Европи се доживљавају као рат по избору, а не нужности.

Неслагање између европских сила и Сједињених Држава не тиче се тога да ли Техеран представља претњу, већ начина на који тој претњи треба одговорити.

Владе у Европи дају предност дипломатији и санкцијама, а не једностраним војним акцијама.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk