Нови тренд у Кини: Млади траже топлину и блискост од 'виртуелних родитеља'

Аутор фотографије, BBC / Andro Saini
- Аутор, Јунис Јанг
- Функција, ББЦ кинески сервис
- Извештава из, Хонг Конг
- Време читања: 7 мин
Као и многи млади људи, Винсент Џанг је током обедовања стално „прикован" за телефон, али његов омиљени садржај поставља средовечни пар који назива његовим „виртуелним родитељима".
Инфлуенсери на Доујину (Доуyин), кинеској верзији ТикТока, које Винсент највише прати су Пан Хућјан и Џанг Сјупинг.
Њихови снимци углавном приказују без улепшавања њихов породични живот, који је ипак присан, а пар се често обраћа гледаоцима као да су им рођена деца.
За мање од три године, њихов налог је прикупио више од 1,8 милиона пратилаца.
У једном од најпопуларнијих видео-снимака, Пан и Џанг кажу: „Ко је заправо одрасла особа у породици?
„Да ли сте у последње време уморни од посла и учења?
„Немојте превише да се форсирате.
„Мама и тата знају да сте много тога издржали".
„Моји родитељи ми никада не кажу да не треба да се исцрпљујем или да сам већ довољно добар", каже Винсент.
„Али виртуелни родитељи ме једноставно питају да ли сам данас срећан".
Израз „виртуелни родитељи" постао је популаран на кинеском интернету 2024. године, а више од десетак инфлуенсера попут Пана и Џанг су од тада стекли огроман број пратилаца.
Такве расправе оголиле су све веће незадовољство многих припадника генерације З и миленијалаца у Кини традиционалним породичним вредностима, које дају предност обавезама и послушности, а не топлини, осећањима и блискости.
На друштвеној мрежи Сјаохунгшуу (Xиаохонгсху - мала црвена књига), хештег „кинески родитељи" има више од 500 милиона прегледа и више од 1,2 милиона коментара.
Многи су фрустрирани и тиме што њихови родитељи не разумеју тешкоће сналажења у успореној кинеској економији, као ни притисак који осећају јединци у погледу испуњавања родитељски очекивања, што је последица кинеске политике једног детета, примењиване од 1979. до 2015.

Аутор фотографије, Getty Images
Винсент се добро снашао и данас ради као веб-програмер у Шангају.
Иако ради у технолошком сектору где се примењује такозвана радна култура 996, што подразумева исцрупљујуће радно време од девет до 21 час, шест дана у недељи, недељни разговори са родитељима су му још стреснији.
Каже да често критикују његов избор каријере, јер верују да би државни посао био стабилнији, или га питају када ће довести девојку кући.
Када разговара са другим младима путем коментара на каналу Пана и Џанг, Винсент се осећа мање усамљено.
Многи, као и Винсент, том пару се обраћају „мама" и „тата".
Они често пишу о свакодневном животу, а понекад за рођендан траже да им се упуте охрабрујуће и позитивне честитке.
Али неке поруке младих људи су веома узнемирујуће.
Девојка по имену Ђен Ђен рекла је Пану да више не жели да живи, да пати од депресије и да размишља о самоубиству.
„Разговарао сам са њом два сата, али ми после 40 минута више није одговарала", рекао је Пан у интервјуу за Доујин 2024, додајући да није знао шта јој се догодило.
Недељу дана касније га је позвала и рекла му је да се сада осећа много боље.
„Имао сам осећај да сам урадио нешто заиста смислено и дуго сам био поносан због тога".

Аутор фотографије, Provided
Пан разуме бол који може да изазове осећај да те породица запоставља, јер ни он није имао срећно детињство.
Одрастао је у јаодонгу, традиционалном облику пећинских или подземних станова, у северној кинеској покрајини Шансију.
Када је имао 14 година напустио је дом да би издржавао породицу, јер му је мајка остала парализована.
„Напустио сам дом пре 33 године, а родитељи ми никада нису упутили ниједну реч охрабрења", рекао је у истом интервјуу.
А Пан, када се родила њихова ћерка Ђјангју, одлучио је да створи другачије породично окружење.
За разлику од типичних кинеских породица, Пан и Џанг јој увек говоре да је воле.
Ђјангју је охрабрила родитеље да почну да снимају кратке видео-записе, а стварање садржаја им је постао стални посао када је Панова фирма затворена 2024. године.
Пан нема велике планове за његов налог, иако би могао да оствари значајну зараду продајом производа током преноса уживо.
„Надам се да могу макар мало да допринесем да ти људи осете топлину очинске љубави", каже он.
Погледајте видео: 'Идеалног' љубавног партнера Кинескиње проналазе у четботу
'Литература о чорби од тикве'
Поред садржаја о виртуелним родитељима, прошле јесени постао је виралан и сатирични садржај познат као „литература о чорби од тикве".
Тренд је надахнут једноминутним скечом у којем син љубазно одбија чинију чорбе од тикве коју му нуди мајка и бива окривљен да је зловољан.
Многи млади корисници друштвених мрежа кажу да овај скеч верно осликава типичне разговоре у кинеским породицама, посебно када родитељи занемарују жеље њихове деце уз образложење да је то за њихово добро.
Међу онима који тако мисле је 28-годишња Џао Суан.
Она је већ искључила звук на породичној групи за разговор, јер њени родитељи ретко показују бригу о њој, а када јој се обрате, то изгледа управо онако како је представљено у „литератури о чорби од тикве", каже она.
Сматра и да њени родитељи више воле њеног 15-годишњег брата.

Аутор фотографије, Getty Images
У традиционалној кинеској култури, сматра се да само мушкарци могу да наставе породичну лозу.
Џао каже да њена мајка управљала готово сваким аспектом њеног живота.
После дипломирања, пронашла је стални посао у Француској, али јој је мајка рекла да га напусти и врати се у Кину.
„Пре него што сам се вратила, мама је стално говорила да ће бринути о мени.
„То ме је веома дирнуло", каже она.
„Али заправо је само желела да се вратим кући и да се старам о мом брату...
„Према мени се и даље понаша исто као док сам одрастала.
„Али према мом брату се односи као узоран родитељ".
Раније је током разговора са пријатељима Џао плакала и покушавала је да разуме понашање њених родитеља.
Али, сада се окреће мимовима и сатиричним видео-снимцима.
Сличне реакције других људи помогле су јој да схвати да није једина која има таква искуства и да породичне проблеме може да сагледа и кроз хумор.
Погледајте видео: Једноминутне кинеске микродраме које су залуделе свет
Политичка траума
Гуо Тинг, професорка родних студија на Универзитету у Торонту у Канади, каже да има разумевања за кинеске родитеље, јер види да постоје многи „историјски разлози" за висока очекивања која имају од њихове деце, као и за потешкоће да изразе њихова осећања.
Лична осећања су била запостављена у јавном дискурсу током одрастања данашњих родитеља, објашњава она.
Током Културне револуције, друштвено-политичког покрета који је трајао од 1966. до 1976. и који су обележили насиље и немири, љубав је смела да се исказује само према држави и Мао Цедунгу, тадашњем вођи Комунистичке партије Кине.
Несигурност и анксиозност данашњих родитеља могу да се објасне „превирањима и сиромаштвом које су преживели, као и суровим окружењем у којем су опстајали само најјачи и они који су се најбоље прилагођавали", додаје она.
Неки државни медији покушали су да усмере расправе на интернету ка традиционалном концепту дубоког поштовања, послушности и старања о родитељима, позивајући млађе генерације да покажу више разумевања за њихове родитеље.

Аутор фотографије, Getty Images
Али чини се да ова стратегија не даје резултате, барем не код Винсента.
„Могу да разумем потешкоће мојих родитеља, али и ја имам сопствене трауме", каже он.
Неки „виртуелни родитељи" потписали су уговоре са менаџерским компанијама како би додатно уновчили њихов садржај, али Винсент каже да и даље жели да га прати.
„То ми пружа једину топлину у животу", каже он.
„И боље је и то него ништа".
Уредиле: Грејс Цои и Александра Фуше
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk




































