Шта је мапа пута ка ЕУ и где је Србија

Бриселска локомотива се припрема за пут са новом композицијом у таласу проширења Европске уније, али чини се да вагона са натписом Србија неће бити ни у том возу.

То се може закључити из документа „Припрема за проширену Унију", који је објавила Европска комисија, најавивши да ће ускоро објавити и мапе пута ка чланству за четири државе - Црну Гору, Албанију, Молдавију и Украјину. Не и за Србију.

Европска унија „није послала поруку Београду, него одговорила на поруке које српска власт годинама шаље у Брисел", каже Драгана Ђурица, генерална секретарка Европског покрета у Србији, за ББЦ на српском.

Пре више од деценије Београд је био међу лидерима у европским интеграцијама, а данас је на зачељу, чак и на Западном Балкану.

„Порука није да 'ЕУ не жели Србију'.

„Много је непријатнија за актуелну власт: 'Не можемо да вас третирамо као једну од земаља које су највише напредовале на путу ка ЕУ, ако се сами не понашате као земља којој је чланство стратешки приоритет'", сматра Ђурица.

Кандидати ће се припремати за чланство уколико испуњавају услове, који ће зависити од резултата, политичке спремности и стратешке усклађености, саопштено је из ЕУ.

„Док кандидати за проширење напредују на путу реформи, ЕУ мора да буде спремна да их прими", казала је Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, додавши да је проширење „геополитички императив".

За разлику од претходних докумената шта земље кандидати морају да учине, овај се тиче промена које ЕУ мора да усвоји пре њиховог уласка, напомиње Ђурица.

„Главна порука документа је да ЕУ истовремено покушава да убрза проширење, смањи могућност политичких блокада, интегрише кандидате и пре приступа, али да постави строже услове за само чланство и за период после приступа", говори она.

Србија ван мапе

Званични Београд годинама формално понавља да је чланство стратешки циљ, али су политички сигнали често показивали другачије.

Док говоре о чланству, званичници Србије истовремено одржавају пријатељске односе са Русијом, којој нису увели санкције од почетка рата у Украјини, што је био захтев Брисела, као и са Кином.

„Србија ће морати да испоручи више", рекла је Марта Кос, европска комесарка за проширење, док је представљала план Комисије пред Спољнополитичким одбором Европског парламента.

„Видећемо озбиљност њихове владе после избора, ако не буду само причали да желе да буду чланица него да конкретно раде на томе, посебно у погледу стратешког усаглашавања и усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком", додала је Кос.

Ђурица подсећа да Србија није у оваквом положају зато што је „ЕУ не воли", већ због одлука званичног Београда.

„Преговарачки процес стоји од 2021. и то зато што га је српска власт блокирала, а уместо да имамо извештаје о напретку, ми имамо извештаје о назадовању, нарочито у области демократије", објашњава.

Раније су власти могле да кажу како од ЕУ узимају само оно што земљи одговара - економске повластице, а политичко усклађивање се остављало за неке друге дане, напомиње Ђурица.

„То више не може - Комисија сада много више повезује економску интерграцију са стратешким усклађивањем".

Шта се мења за Брисел?

Европска комисија новим документом уноси важну промену у механизму приступања.

Смањује се могућност политичког блокирања појединачних чланица, иако ће и даље за коначну одлуку о приступу бити потребна једногласна одлука.

„Комисија предлаже коришћење квалификоване већине за отварање кластера и друге међукораке у преговорима.

„Идеја је да се убрза процес до самог циља, а онда на циљу одлучују све земље чланице", каже Ђурица.

Интеграција у фазама ће у будућности бити систематичнија и јаснија, а неке предности моћи ће да се користе и пре приступања, кажу из Брисела.

То, међутим, не значи да је пут ка чланству постао лакши.

„И даље је заснован на учинку, а новост је што може да се врати корак уназад уколико се, на пример, промени власт или дође до назадовања у владавини права", објашњава.

„Неће пустити некога да користи 'вечиту чекаоницу' само да не би радио ништа на пољу владавине права", додаје.

Државе неће моћи да се одрекну реформи ни када ступе у блок.

Уз то, нови акт омогућава реакцију ЕУ у случајевима када назадују чланице.

„То се дешава у државама које после приступа добију власти које нагињу аутократији, нарушавају владавину права или демократију.

„Овај документ прелаже заштитне мере у будућим приступним уговорима за озбиљна кршења вредности ЕУ", каже Ђурица.

Додаје и да Комисија проширење сматра економском и индустријском политиком Уније.

„Овде Комисија директно повезује проширење са економском безбедношћу, критичним сировинама, енергетиком, дигитализацијом, конкурентношћу, смањивањем стратешке зависности", набраја Ђурица.

Шта се мења за четири 'најнапредније'?

У оквиру Пакета проширења 2026, Комисија ће 28. октобра представити мапе пута за Црну Гору, Албанију, Молдавију и Украјину, које ће садржати наредне кораке, оквирне рокове и конкретне циљеве у процесу приступања.

Ове четири земље предњаче на путу ка чланству, али „нису све на истој тачки" пута, каже Ђурица.

Црна Гора би 2028. могла да постане 28. чланица ЕУ, а приступни уговор би могао да буде потписан већ следећег лета, рекла је Марта Кос.

Министар спољних Гордан Грлић Радман изјавио је да Хрватска од Црне Горе тражи 2,4 милијарде евра на име присвојене имовине пре него што Подгорица приступи ЕУ, али црногорски министар одбране Драган Краповић негира постојање тог дуга.

Албанију званичници из Брисела виде као другопласирану земљу Западног Балкана.

У случају те земље „немамо елементе припреме приступног уговора, већ убрзаног затварања кластера и одржавања динамике реформи", примећује Ђурица.

Иако је у „знатно нижој фази преговора" са Бриселом, Молдавија је сврстана међу земље које предњаче на путу ка чланству и добиће мапу пута, што је „политичка одлука", додаје.

„То показује да Комисија термин 'најнапредније' не користи само за математички збир отворених и затворених поглавља, већ узима у обзир и темпо реформи, политички тренутак и стратешко усклађивање", објашњава.

Могућа интеграција Украјине у ЕУ још је неизвеснија: далеко је од циља у преговорима и под руском инвазијом.

Кос је саопштила да украјински пољопривредници не би имали приступ јединственом тржишту ЕУ, и ако земља постане чланица.

За њих би важили „посебни услови", а циљ је „заштита европских фармера", додала је.

Позиције и преговарачке фазе у четири земље су знатно другачије.

Оне зато „немају исти датум (приступа), нити исти пакет за заједнички улазак у ЕУ", наглашава Ђурица.

„Могуће је да ће на крају ући истог датума у ЕУ, али о томе се у овом документу не говори", закључује.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk