Убиство двојице гардиста у Топчидеру: 'Проговориће кад падну у смртну постељу'

*Текст је првобитно објављен 2020, а последњи пут ажуриран је 5. октобра 2026.

Док је 5. октобар за већину у Србији асоцијација на велике демонстрације које су 2000. године срушиле режим Слободана Милошевића, за породице војника Јаковљевића и Миловановића тај датум представља тужан и трагичан подсетник.

На тај дан 2004. у касарни у београдском кварту Топчидер убијени су Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић, гардисти Војске Србије и Црне Горе, док су били на стражи у оквиру војног објекта.

И даље није утврђено ко је и због чега убио двојицу 21-годишњих војника.

Породице жртава и њихови адвокати су 2026, као и сваке године, крај капије војног објекта упалили свеће и положили цвеће.

„После 22 године ћутања, погрешних трагова, супротстављених налаза и истраге чије је недостатке признала и држава Србија, породице имају право на одговор", наводи се у писму адвоката породица убијених младића, прочитаном током јутра испред војног објекта Караш, унутар којег су убијени, пренела је агенција Бета.

Осим тога, адвокати су позвали врховну тужитељку Загорку Доловац да каже „ко именом и функцијом истражује случај, шта је у тој истрази урађено и ако није предузета ниједна радња - зашто није".

Одлуком Европског суда за људска права у Стразбуру, Влада Србије има обавезу да - уз по 30.000 евра одштете породицама - обезбеди делотворну званичну истрагу под надзором високог тужиоца, у овом случају Доловац, додали су.

Не постоји дилема шта се десило, већ само „једна и то доказана истина" да су гардисти „разоружани и стрељани" и да је обавеза државе да се случај до краја расветли и утврде починиоци, изјавио је Предраг Савић, адвокат породица жртава.

Прва, војна истрага, закључила је да је Јаковљевић убио Миловановића, а потом извршио самоубиство, али затим је у налазу независне комисије утврђено да је гардисте убила трећа особа.

Тврдњу о трећој особи поткрепила је и лабораторија ФБИ-ја у Вашингтону, а истрага и даље тапка у месту, иако је 2016. године Влада Србије формирала комисију са мандатом да испита околности смрти.

Јанко Јаковљевић, отац убијеног гардисте Драгана, који је раније говорио да је тај предмет „неко ставио у фиоку", данас је истакао да ће на обележавање трагичне годишњице долазити докле год буде имао снаге.

Петар Миловановић, отац убијеног Дражена, преминуо је 2025. године.

„Молимо државу да два војника, који су за њу дали животе, не оду у заборав и да им се подигне споменик", изјавила је Јелена Миловановић, снаја гардисте Дражена.

Случај неће бити решен док не протекне најмање 20 година од убиства војника, изјавио је још 2010. Владан Батић, својевремено адвокат породица гардиста, који је те године и преминуо.

Он је тада тврдио да „многи у војсци знају зашто су војници убијени и зашто су стрељани".

„Проговориће шта се догодило тек када неко од њих падне на самртну постељу и проради му савест или буде ухапшен због неког другог кривичног дела", рекао је адвокат Савић раније за ББЦ.

„Док се овај предмет не реши у Србији неће бити бољитка људских права."

Шта се десило?

Јаковљевић и Миловановић су 5. октобра били на стражи у близини подземног склоништа Караш на Топчидеру.

Њихова тела су пронађена у девет сати ујутру, а обојица су имали по неколико рана од ватреног оружја.

Миловановић је задобио две прострелне и једну устрелну рану, а Јаковљевић две прострелне и једну устрелну рану.

Зрно пронађено у Миловановићевом телу испаљено је из „апсолутног прислона", што би значило да је прислонио цев сопствене пушке на себе.

Тог јутра је у патроли био и војник Папић.

Када је Миловановић кренуо у обилазак објекта питао је ко ће да иде са њим.

Према извештају независне комисије, Папић се први јавио, али је Јаковљевић рекао да ће ићи он, тако да је Папић остао на улазу.

Војници су потом чули пуцњаву, а први су до гардиста дошли старији водник Мирко Ковачевић и водник Иван Павловић.

На конференцији за новинаре у Београду децембра 2016. године, Ненад Шипка из Центра за форензичка испитивања рекао је да „верзија о испаљивању кратког рафала у тело Драгана Јаковљевића технички није изводљива" и да стога „искључује могућност његовог самоубиства".

„С тим у вези, целокупна званична верзија по нама нема аргументацију", рекао је Шипка на конференцији за новинаре у Медија центру на којој је приказана 3Д форензичка реконструкција догађаја из касарне у Топчидеру.

Мотиви

Случај Топчидер је годинама, због различитих закључака истрага, мистериозног бункера и тајности, изазивао велику пажњу у Србији.

Због тога постоји велики број теорија због чега су гардисти убијени.

Најчешће се могло чути да су тамо открили хашке бегунце, где се помињало и име Ратка Младића, некадашњег генерала Војске Републике Српске, касније осуђеног за најтеже ратне злочине пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију.

На питање да ли је информација да се Младић крио на Топчидеру, Флоранс Артман, некадашња портпаролка хашке тужитељке Карле дел Понте, одговорила је да „није искључено да се Младић скривао баш у том делу Београда."

Сумње у то појачала је изјава Петра Миловановића, оца убијеног војника Дражена, који је рекао да је његов син убијен јер је видео неку велику тајну.

„Зато су морали да погину и да ту тајну понесу у гроб. Све остало што су нам причали само је бацање прашине у очи. Теже ми је што су ми сина прогласили убицом и самоубицом него што сам га изгубио", рекао је он.

Међутим, бивши тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић изјавио је да се ниједан хашки оптуженик није налазио у касарни на Топчидеру у тренутку убиства.

Како каже, то је рекао породицама гардиста, као и њиховим адвокатима, указујући им „да на тај сценарио не треба да троше енергију".

Миломир Миловановић, брат Дражена Миловановића, каже да је одмах након вести о смрти брата дошао на место убиства, где је „затекао много чудних ствари".

„Одмах било јасно да су били убијени", рекао је Миловановић 2022. године, на 18. годишњицу убиства.

Ту је и питање Саше Рељића, бившег официра Војске СЦГ из Русије, који је наводно имао важне информације о случају, изјавио је раније адвокат Савић.

„Рељић је изнео низ тврдњи и очекивао сам да ће надлежни утврдити да ли су истините.

„Ако је лагао, онда морају њега да гоне кривично - али то је завет ћутања који се и код њега наставља", наводи он.

Истраге

Прву истрагу је извршила војна комисија, на челу са Вуком Туфегџићем, истражним судијом Војног суда у Београду.

Три дана после смрти војника утврђено је да су војници погинули „као последица рањавања од оружја које су дужили" и да нема учешћа трећег лица.

Утврђено је да су оба војника пуцала - из једне пушке је испаљено 14, а из друге шест метака - а да је зрно пронађено у телу Миловановића испаљено из апсолутног прислона.

Истражни органи су на крају закључили да је Јаковљевић убио Миловановића, а затим извршио самоубиство.

Другу истрагу водила је независна комисија, формирана на иницијативу Високог савета одбране СЦГ, на чијем челу је био адвокат Божидар Прелевић.

Њихов закључак је био да је Јаковљевић није извршио самоубиство, већ да је убијен, као и да је обојицу убила трећа особа.

„Све чињенице и подаци са увиђаја - наведени положај у којем је пушка серијског броја 730870 нађена у односу на тело Јаковљевић Драгана, са регулатором на јединачној паљби - изјаве сведока, извршена пробна испаљивања, а посебно судско-медицинске карактеристике указују на то да Јаковљевић Драган није сам себи нанео констатоване повреде", наводи се у извештају.

Како су навели, није логично „да неко извршава самоубиство, а да не приближи уста цеви телу, већ да се налази у потпуно неприродном положају".

„То искључује самоубиство, то смо доказали експериментима и на пробном испаљивању", истиче се.

Због супротстављених налаза војне и независне комисије, 28. децембра 2005. издата је наредба за вештачење треће стране.

Сви налази су годину дана касније уступљени америчком ФБИ-ју.

Из ФБИ-ја су на основу балистичког вештачења 2008. утврдили да гардисти нису извршили самоубиство, већ да их је убила трећа особа.

Исте године извршено је и судско-медицинско вештачење Љубише Драговића, стручњака неуропатологије и форензичке патологије.

И у тим налазима се наводи да је гардисте убила трећа особа, као и да „нема говора о теоријама које укључују самоповређивање или самоубиство".

Нова комисија

Случај тако годинама тапка у месту, без нових доказа.

После доласка на власт Српске напредне странке, када је на месту премијера био Александар Вучић, Влада је 2016. донела одлуку о оснивању Комисије за испитивање околности погибије гардиста.

Међутим, та комисија је остала само мртво слово на папиру.

„Очекивали смо више од Вучића, али тако стоје ствари", изјавио је за раније Јанко Јаковљевић, отац убијеног Драгана, за Нову.

У оквиру истраге 2016. је саслушан Вук Јеремић, касније председник опозиционе Народне странке, а тада саветника председника Бориса Тадића.

Јеремић је тада, наводи се, био први који је Тадића обавестио о убиству гардиста.

Адвокат Божо Прелевић је тада негирао да је Јеремић први сазнао за убиство војника.

Јеремић је после саслушања новинарима рекао да је „реч о застрашивању", због најава да ће се поново политички ангажовати у Србији.

Крајем 2018. саслушан је и Тадић, који је на Твитеру објавио да се „радо одазвао позиву Службе МУП-а за борбу против организованог криминала (СБПОК) јер је као председник иницирао независну истрагу о смрти гардиста".

„Нажалост, нисам могао да допринесем истрази новим сазнањима, али сам предложио да се отвори истрага о повезаности режима са организованим криминалом и нарко мафијом", написао је Тадић.

Тада су поменута два имена - Саше Рељића и Вукашина Мараша, тада заменика министра одбране СЦГ - о којима се доста писало у медијима.

За Мараша, који је у међувремену преминуо, црногорски медији су писали да је заташкао истрагу о убиству гардиста.

„Последњу информацију коју имам је да је Саша Рељић дао изјаву у Тужилаштву, али ништа се не ради", изјавио је Јанко Јаковљевић за Нову.

„Веома мали број људи зна шта је он у исказу рекао и да је споменуо починиоца".

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk