Руске странке у Србији: Између 'сателита', утицаја Москве и 'трећег пута'

На мање од 1.000 Руса са правом гласа у Србији иде једна странка руске националне мањине, показују званични подаци.

Према попису из 2022, 10.486 припадника руске националне мањине чини око 0,16 одсто становништва и далеко их је мање од најзаступљенијих националних мањина попут Мађара (2,77 одсто), Бошњака (2,31 одсто) или Рома (1,98 одсто).

Упркос томе, руских представника има највише међу свим мањинским партијама у Србији - чак 11, односно осам одсто од укупно 138 основаних од увођења вишестраначја почетком 1990-их.

За ову необичну појаву заслужна су два фактора, сматра бивши дипломата Срећко Ђукић.

„Први је деловање Русије, њених служби и руских фактора, које је очито и видљиво.

„Руса је све више у Србији, не само због посла, већ и због политике, а нису сви побегли од (руског председника Владимира) Путина", каже члан Форума за међународне односе за ББЦ на српском.

Као други фактор види „врло присутни мит о Русији као неком ко ће да спаси Србију, одбрани је од сваког зла и врати јој Косово".

„Србија је главни ослонац Русије у целој Европи, ни у једној земљи нема толику подршку", напомиње Ђукић.

Од почетка рата у Украјини, у Србију су се доселиле десетине хиљада Руса, али власти ретко објављују колико је у међувремену добило држављанство.

На предстојећим изборима 25. октобра у Србији, на гласачком листићу биће најмање три руске мањиске листе, али није познато у којој мери представљају интересе новопридошлих Руса, са или без пасоша.

Да би добиле места у парламенту, мањинске листе не морају да пређу цензус од три одсто, већ такозвани природни праг.

Поред мањинских, постоји и неколицина проруских политичких партија у Србији, попут Покрета „Ми - снага народа" Бранимира Несторовића, Покрета социјалиста Александра Вулина, Српске радикалне странке (СРС), која је на листи с напредњацима, или Покрета Снага народа Богољуба Карића.

Београд балансира између тежњи ка чланству у Европској унији и блиских односа са Русијом, традиционалним савезником међу великим силама, и главним снабдевачем природним гасом.

Уз Белорусију, Србија је једина европска земља која није увела санкције Русији због инвазије на Украјину, иако Брисел то годинама тражи.

Попут бившег председника Александра Вучића, и његов главни политички противник на предстојећим изборима, Студентска листа, не планира да уведе санкције Русији, ако дође на власт.

Које су руске странке у Србији и чему теже?

У Регистру политичких странака Министарства државне управе и локалне самоуправе пише да је свих 11 странака руске националне мањине основано 2012, када је Српска напредна странка (СНС) дошла на власт, или после тога.

Четири су настале од 2024. до данас, а најмлађа, Странка руско-српског јединства, основана је у августу 2026, док је у Регистар уписана 4. септембра, пет дана пре расписивања ванредних парламентарних избора.

Најпознатија је једина парламентарна Руска странка, коју је 2013. у Шапцу основао Слободан Николић, посланик у досадашњем сазиву.

Николић је бивши потпредседник Народне сељачке странке Маријана Ристичевића, годинама чланице владајуће коалиције око СНС-а.

Руска странка је у децембру 2023. на парламентарним изборима освојила 11.369 гласова, што је било довољно за један мандат, који је припао Николићу.

На предстојеће парламентарне изборе ова листа излази самостално под редним бројем седам и имаће 25 кандидата.

Републичка изборна комисија (РИК) потврдила је и Странку руско-српског јединства (СРСЈ), а предводи је председник партије Раде Савић.

Из те партије „желе промену политике која би водила ка јачању сарадње и још ближим односима Србије и Русије", наводе у писаном одговору за ББЦ.

Уколико би били у прилици, после избора 25. октобра „најрадије не би сарађивали ни са једном политичком опцијом", иако признају да то „није реално".

Зато су спремни да подрже оне који прихвате „пет ставки" из њиховог програма, додају.

„Прва и главна јесте одустајање од европских интеграција и улазак у БРИКС", организацију земаља, чију окосницу чине Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка република.

„Међу нашим приоритетима су и што боља сарадња са Русијом, побољшање живота руских држављана у Србији, размена студената и братимљење наших народа", набрајају из СРСЈ.

РИК је потврдио и листу „Алтернатива за Србију", коју чине странка руске националне мањине БУНТ - Права Србија и њен лидер Душан Марковић из Јагодине и Народна странка, адвоката Владимира Гајића.

Готово све партије руске националне мањине имају сличне политичке програме и идеје, али постоје и изузеци.

У Странци руско-српских родољуба се залажу за „државу која не напушта своје историјске савезнике већ користи ту позицију као предност у процесу европских интеграција", наводи се на њиховом сајту.

О 'сателитима' и 'трећем путу'

Слободан Николић у Народној скупштини не припада формално посланичком клубу владајућих странака, али подржава њихове политике.

Та странка од 2024. има и два одборника у Скупштини града Београда, а освајали су мандате и у Руми, Опову, Врбасу, Чачку, Ваљеву и Нишу, те имају укупно 12 локалних одборника у Србији, наводе на сајту.

Мандат у Нишу имао је већи значај од свих других - био је тас на ваги помоћу којег је СНС оформио већину у локалној скупштини.

Руска странка се такмичила и на локалним изборима у Косјерићу 2025, али нису успели да пређу цензус.

Овакве примере аналитичар Срећко Ђукић наводи као аргумент када руске мањинске странке назива „сателитима" Српске напредне странке и „производима власти, уз чврсту корелацију са руским факторима".

„Тешко је замислити да ће сарађивати са било којом будућом влашћу, ако не буде носила боје СНС-а и Вучића.

„То су најмањи и највише удаљени сателити од центра политичког спектра, купе гласове ектремног фронта у бирачком телу које СНС не може и можда могу да донесу и понеки мандат", сматра Ђукић.

Али, из СРСЈ за ББЦ кажу да не подржавају политику СНС-а, посебно по питању сарадње са Украјином у области наоружања и европских интеграција.

„СНС није наш будући партнер.

„Себе сматрамо трећим путем у односу на два понуђена", тврде из ове партије.

Сматрају и да међу руским странкама постоје „лажне листе" чији је циљ да њима, „правим заступницима те политике", одвуку гласове како би их касније „продали".

„То је класична политичка трговина.

„Наклоност нашег народа према Русији јасна је и већинска, али сматрамо да се бирачи изнова обмањују, као сада са 11 листа", додају у писаном одговору.

Стога, ова новооснована руска странка сарађује искључиво са Националним саветом руске националне мањине, чију су подршку пред ове изборе добили, тврде.

Погледајте како односе Србије и Русије види Илија Срдановић, први на Студентској листи за парламентарне изборе:

(Не)скривени утицај Москве

Честе међусобне оптужбе политичких партија да раде за неку државу или тајну службу током текуће кампање добиле су нову димензију.

Лекар Бранимир Несторовић, лидер досад парламентарног покрета „Ми - снага народа", отворено је на конференцији за медије испричао да су „имали захтев од људи из Руске Федерације да окупе све русофилске странке и покрете у Србији".

Није прецизирао са киме је из Русије разговарао, али је додао да у Србији постоји „енормна количина" руских и проруских странака, „које се из неког чудног разлога не удружују баш много".

Блиске везе са Москвом не крију ни у Странци руско-српског јединства.

Кажу да имају „имају најближе контакте са самим врхом Руске Федерације и благослов патријарха Кирила за рад".

„Најближе односе" имају са Леонидом Слуцким, лидером Либерално-демократске партије Русије и председником Комитета за спољне послове руске Думе, привредницима и представницима руске Државне думе.

„Имамо и потписан споразум о сарадњи са Јединственом Русијом (странком Владимира Путина)", тврде.

И сам Путин бавио се изборима у Србији - дао је јавну подршку Српској напредној странци (СНС) и амбицијама Александра Вучића да постане премијер.

У телефонском разговору 26. септембра, Вучић је „информисао Владимира Путина о припремама за ванредне парламентарне изборе", објавили су из Амбасаде Русије у Београду.

„Обе стране су нагласиле да је спољно мешање у изборне процесе недопустиво", нагласили су.

Београд је у више наврата означаван као важан центар рада руских безбедносних служби у овом делу Европе.

У Србији раде и десетине руских дипломата, а Москва углавном ту преусмерава и оне који су од почетка рата у Украјини протерани из земаља ЕУ, напомиње Ђукић.

„У историји руско-српских односа, Русија никада није имала овако позитиван третман у Србији, можда једино крајем 19. и почетком 20. века, када је Никола Пашић преузимао власт у Србији", додаје бивши дипломата који је током каријере радио у Русији и Белорусији.

У Србији је 2016. постојало и укупно 109 организација које су промовисале српско-руске односе, а ту спадају удружења руских држављана, невладине организације, фондације, политичке странке, покрети и медији, показало је истраживање Центра за евроатлантске студије.

Руси у Србији: 'Први пут чујемо за руске странке'

Уз нагли раст броја руских мањинских странака, умножила су се и питања да ли оне заиста заступају интересе руске националне мањине.

Странке немају исте одговоре на ово питање.

Из СРСЈ кажу да су у контакту са Русима у Србији и да се „боре и за њихове интересе", како би им олакшали боравак и добијање држављанства.

Предраг Станковић, потпредседник Руске странке у Нишу, рекао је 2024. за ББЦ да његову партију мањинском чини „политика, као и нешто мало Руса које имамо међу члановима".

„Русима који су се доселили од почетка рата у Украјини се можда не свиђа име наше странке, али они слободно могу да се врате у Русију", додао је тада.

У тој групи руских држављана је и 22-годишњи Михаил, који је пристао да говори за ББЦ, али није желео да открије пун идентитет због страха за боравишни статус у Србији.

Дошао је из Русије у марту 2022, живи и ради у Београду, али за четири и по године „никада није чуо" за велики број руских мањинских странака у Србији.

„Немам ни најмању представу које идеје заступају и какви су им програми, никада ме нису контактирали ни чланови ових странака, ни њихове присталице", прича Михаил.

Исти одговор ББЦ је добио и од Рускиње Марине Булгањине, која је у време разговора већ две године била становница Београда.

Михаил није чуо ни друге Русе у Београду да говоре о овоме, па „претпоставља да већина Руса у Србији не зна за постојање ових странака".

Напомиње, ипак, да се креће у кругу Руса који, као и он, немају српско држављанство, па се и „труде да се не мешају у политику Србије", макар док га не добију.

'Браћа по крви' - завирите у српски проруски покрет у Србији:

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk