'Позвао сам тетку у Канади': Фергусон за ББЦ о томе како је умало оставио фудбал

„Био сам престрављен“, каже сер Алекс Фергусон, један од најжешц́их, најексплозивнијих и најтрофејнијих тренера у историји фудбала.

Легендарни бивши тренер Манчестер јунајтеда сец́а се дана када се први пут вратио на Олд Трафорд пошто је у мају 2018. доживео излив крви у мозак.

Четири месеца после хитне операције, Фергусон, познат по „третману феном“ када је Јунајтед доминирао енглеским фудбалом, вратио се да гледа вољени клуб како игра против Вулверхемптона у Премијер лиги.

Човек заслужан што су навијачи Јунајтеда широм света остварили многе снове, овог пута није био сигуран како ће га навијачи дочекати.

„Волео бих да могу да кажем да ми је било пријатно. Није“, каже Фергусон за ББЦ јутарњи програм.

Није морао да брине.

Фергусон и његова супруга Кети дочекани су овацијама када су сели у ложу на стадиону пре почетка утакмице.

„Моја жена је била са мном и скоро да је заплакала“, рекао је.

„Када смо сели, рекла је: 'Ово је фантастично.'“

Фергусон је био у пензији пет сезона - пошто је освојио 38 трофеја током 26 година на челу Јунајтеда - када је доживео излив крви у мозак, у 76. години.

Сада, три месеца пре 85. рођендана, каже: „Осец́ам се прилично добро упркос мањим повредама.“

Шкот ц́е ускоро објавити нову књигу „Утакмице мог живота“.

Она говори о 21 одлучујуц́ој утакмици у играчкој и тренерској каријери, откривајуц́и нове детаље његовог путовања од радничке класе Глазгова до доминације енглеским фудбалом - и Европом - као тренер Манчестер јунајтеда.

Фергусон је захвалан што може да говори о утакмицама које су му помогле да се обликује.

„Изгубио сам глас; нисам могао да говорим“, каже он о данима непосредно после операције мозга.

„Био је то застрашујуц́и тренутак.

„Сец́ам се да су унуци долазили да ме виде, а ја сам изгубио глас.

„Онда су довели терапеуткињу и она је почела да ми тражи да запишем имена птица, имена животиња, река.

„Тако ми се глас вратио.“

'Скоро сам напустио фудбал због Канаде'

Фергусон је као тренер Јунајтеда освојио све титуле од1986. до 2013. године, међу њима и 13 титула Премијер лиге.

Претворио је Јунајтед у машину за победе.

Поред тога што је два пута био првак Европе (две титуле Лиге шампиона), Фергусон је освојио пет пехара у ФА купу, четири у Лига купу, Светско клупско првенство, Суперкуп Европе, некадашњи Куп победника купова и Интерконтинентални куп.

У књизи, Фергусон је издвојио најистакнутије утакмице у каријери, од првог финала купа у тиму средње школе Гован у Глазгову 1955, када је имао 13 година, па све до пензионисања 2013.

„То је била моја почетна тачка“, каже он, држец́и медаљу коју је добио после освајања купа пре 71 године.

„Играо сам за школе у ​​Глазгову и за омладински тим Шкотске. Тамо сам почео каријеру и срећан сам кад говорим о овоме.“

Фергусон описује одрастање у Глазгову као „стварање“.

Каже да је унутрашње самопоуздање добио од мајке Елизабет, а жељу за успехом од оца Александра, који је радио у бродоградилишту на реци Клајд.

Кад год бих постигао хет-трик или гол, мајка би рекла 'то је сјајно, сине'.“

„Био је веома поносан на брата и мене, али ме је стално оштро критиковао, без обзира колико голова да сам постигао", присећа се.

Пошто је са 16 година дебитовао за први тим шкотског Квинс парка, Фергусон је завршио у Сент Џонстону, где је прошао кроз фрустрирајуц́е периоде и скоро је напустио фудбал због новог живота у Канади.

„Нисам уживао. Нисам играо у првом тиму, све време сам био резерва“, каже он.

„Попунио сам све формуларе и позвао тетку у Канади, јер је тада био потребан спонзор, и никада нисам рекао мајци и оцу.“

Следец́ег дана, Сент Џонстон, десеткован вирусом грипа у тиму, стигао је на Ајброкс на мегдан Глазгов Ренџерсу.

Двадесетједногодишњи Фергусон је добио место у првом тиму и постигао хет-трик.

Тај наступ 1963. године му је променио живот - оживео је његову играчку каријеру и поставио га на пут ка каријери једног од највец́их фудбалских тренера на свету.

„Рекао бих ово младим људима - не пропустите највец́у прилику у животу. Препознајте је."

'Немојте да продајете Инса Интеру, зажалићете'

Разговор са Фергусоном смо водили пре него што је Премијер лига објавила да је Манчестер сити проглашен кривим по свим тачкама оптужбе које се односе на кршење финансијских прописа између 2009. и 2020. и 2017. и 2018.

На столу је неколико предмета из његове каријере, између осталог и шешир, један од симбола репрезентације Шкотске, који му је коначно поклоњен 2021. - 54 године након што је наступао за његову земљу.

Фергусон је добио шешир на Хемпден парку у ноц́и када је Скот Мектомини - тада играч Јунајтеда - постигао победоносни гол у драматичном финишу утакмице за победу од 3:2 над Израелом у квалификацијама за Светско првенство.

„Сец́ам се да сам довео Мектоминија када је имао само седам година“, каже Фергусон.

На столу су и стара писма незадовољних навијача Јунајтеда због најава да ц́е продати везног играча Пола Инса миланском Интеру лета 1995. године.

У једном је писало: „Немој да продајеш Инса Интеру, зажалићеш“.

У другом: „Сви навијачи Јунајтеда су згрожени тобом“.

„Пол је био сјајан фудбалер, нема сумње у то“, каже Фергусон.

„Имао је невероватне способности, али сам једноставно имао осец́ај да се мало занео у то време.

„Онда је добио понуду од Интера из Милана. Покушавам да упоредим једну ствар са другом. Гледам Пола Сколса и кажем 'да ли би требало?'

„Интерова понуда је порасла са тадашњих седам милиона фунти на 7,5 милиона фунти и рекао сам себи: 'Уради то, то је твој посао као тренера'.

„Као тренер-менаџер морате да доносити тешке одлуке, а неке одлуке се не допадају свима."

На столу је и свеска са списком речи које је Фергусон записао када се обрац́ао његовим играчима.

На том списку су и имена Бернарда „Монтија“ Монтгомерија, генерала из Другог светског рата који је надмудрио љутог ривала, и бившег британског премијера Винстона Черчила.

А ту је и Инс.

„Нисам то раније приметио. Изгледа да нисам могао да му побегнем“, смеје се Фергусон, који је једном назвао Инса „великим Чарлијем“ (нека врста чудовишта).

„Жао ми је што сам то рекао. Погрешио сам“, рекао је Фергусон касније.

Њих двојица су се од тада помирили.

„Он ми је добар пријатељ“, каже Фергусон.

„Долазио је код мене и играо снукер. Не тако давно ми је слао поруке".

'Бекам је мислио да покушавам да га се решим'

„Не можете да побеђујете са децом“, рекао је Алан Хансен, бивши дефанзивац Ливерпула и Шкотске, након што је тада млада екипа Јунајтеда изгубила од Астон Виле 3:1 у августу 1995. године.

Пред ту сезону, Инс (27) и нападач Марк Хјуз (31) прешли су у милански Интер, односно лондонски Челси.

Рајан Гигс (21), Гари Невил (20), Скоулс (20) и Дејвид Бекам (20) тек су почели да показују да би могли да буду велики играчи.

До краја сезоне, Фергусонов тим је освојио Премијер лигу и ФА куп.

„Веома смо се трудили да поново вратимо младе у клуб и ова група младих момака постала је дух Манчестер јунајтеда“, каже Фергусон.

„Додали су нешто. Поред великих способности, имали су и жељу.

„Послао сам Бекама на позајмицу у Престон [у марту 1995.] и он је мислио да покушавам да га се решим, што није било истина.

„Он је био последњи који се развио због његове физичке спреме. Иако је порастао до 183 центиметара, био је мали и мршав као дечак.“

Да ли се Фергусон плашио да би 'бацање младих у ватру' могло да се и њему и њима обије о главу?

„Урадио сам потпуно исто када сам водио Сент Мирен и Абердин“, одговара.

„Веровао сам у младе људе јер, ако им пружите прилику, дешавају се две ствари - постају праве звезде и могу да остану одани тренеру".

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk