Зашто је пандемија плућне куге мало вероватна

Можда ће вам деловати језиво познато.

Жена у Сибиру преминула је 2. октобра од упале плућа „неутврђеног" узрока, јер је можда била изложена куги.

Руски медији известили су да је скоро 200 људи стављено у изолацију.

Званичници су брзо покушали да отклоне бојазан, али се на интернету шире нагађања и узнемиреност.

Дарја Шипилова (28) радила је у Институту за борбу против куге у Иркутској области у Сибиру.

Према непотврђеним извештајима, жена је добила симптоме налик упали плућа након што је разбила епрувету која је садржала бактерију куге, или после теренског рада у Републици Бурјатији, која се граничи са Монголијом.

У том подручју куга је ендемска болест међу дивљим животињама.

Узрок смрти Шипилове није потврђен, а лабораторијска испитивања су у току, према извештајима.

Ипак, једно је јасно.

Стручњаци кажу да је мало вероватно да ће овај случај довести до пандемије.

Ево и зашто.

Кугу изазива бактерија Јерсинија пестис (Yersinia pestis).

Клинички, постоје три облика болести: бубонска, плућна и септикемична куга.

Бубонска куга је најчешћи облик болести и преноси се уједом заражених бува.

Када доспе у људски организам, бактерија путује до лимфних чворова, где узрокује болне отоке, најчешће у пределу препона, врата и испод пазуха.

Преношење бубонске куге са човека на човека је ретко, али бактерија може да доспе у крвоток и да изазове септикемичну кугу, или у плућа, где узрокује плућну кугу.

За разлику од других облика болести, плућна куга може да се преноси са човека на човека путем ситних капљица које доспевају у ваздух када заражени човек кашље или кија.

Плућна куга може да буде смртоносна ако се не лечи на време, а период од излагања бактерији до појаве симптома је само 24 сата.

Црна смрт, коју су изазвале бубонска и плућна куга, усмртила је током 14. века више од 25 милиона људи у Европи, односно између трећине и две трећине становништва континента.

Болест се брзо ширила због новоотворених трговачких путева, као и поморског увоза робе попут житарица и брашна.

Међутим, савремени услови су много неповољнији за ширење куге.

Пре свега, иако је плућна куга коју изазива бактерија Јерсинија пестис скоро увек смртоносна ако се не лечи, данас може успешно да се лечи једноставним, широко доступним антибиотицима.

„Имамо два начина лечења који веома добро делују против бубонске куге", каже Пјеро Олијаро, професор инфективних болести повезаних са сиромаштвом на Универзитету Оксфорду у Енглеској.

Олијаро и његове колеге су 2025. године објавили прве резултате контролисаног клиничког испитивања лечења бубонске куге на Мадагаскару.

Студија је показала да су два антибиотика - ципрофлоксацин који се узима орално и аминогликозид инјекцијом - били делотворни у лечењу бубонске куге у 91, односно 92 одсто случајева.

Чак и међу малобројним пацијентима код којих се болест развила у плућни облик, 85 одсто су се опоравили и преживели захваљујући правовременом лечењу.

Још један разлог због којег је пандемија веома мало вероватна јесте јер, за разлику од ковида-19, плућна куга може да се преноси тек после појаве симптома.

То се обично догађа у року од 24 сата.

Симптоми су тешки и лако уочљиви.

То значи да нови случајеви могу брзо да се препознају, изолују и лече пре него што се даље пренесу у заразу.

„То није нешто што не бисмо приметили - симптоме код људе који улазе у авион, путују и шире заразу у свету", каже Зања Стаматаки, ванредна професорка вирусне имунологије на Универзитету у Бирмингему у Уједињеном Краљевству (УК).

Постало би сасвим очигледно, и то врло брзо, додаје професорка.

Према Светској здравственој организацији (СЗО), наводно су идентификовани контакти свих пацијената и они су под надзором, а за сада нико од њих нема симптоме болести.

Овакве мере су у складу са смерницама за заштиту јавног здравља америчког Центра за контролу и спречавање болести (ЦДЦ), које препоручују идентификовање људи за које се сматра да су изложени ризику како би могли да се надзиру, тестирају, ставе у карантин, и да добију антибиотике.

Кристијан Линдмајер, портпарол СЗО-а, саопштио је у уторак почетну процену.

„Ризик је умерен до низак за Иркутск, низак за Руску Федерацију у целини и веома низак за европски регион СЗО-а", рекао је новинарима.

Уопштено говорећи, пренос заразе у лабораторијским условима изузетно је редак, јер се обично примењују строги протоколи ради спречавања случајног излагања узрочнику.

„То су веома специјализоване лабораторије", каже Стаматаки.

„Имају много слојева заштите."

Стаматаки објашњава да, на пример, истраживачи носе комплетну опрему за личну заштитну.

Узорци се обрађују искључиво у биосигурносним кабинетима.

У тим коморама се одржава негативан ваздушни притисак, што значи да ваздух струји ка унутра и даље од техничара који ради на узорку.

„Ако се епрувета разбије, то се дешава унутар коморе, и техничар би у том случају био заштићен", каже она.

Чак и при транспорту епрувете, она је смештена у додатној заштитној посуди, објашњава Стаматаки.

Техничари који раде у таквим лабораторијама такође пролазе ригорозну обуку, додаје.

Погледајте видео о смрти лаборанткиње која је покренула сумње у кугу у Русији

Један од главних разлога због којих се куга тако брзо ширила у 14. веку били су, уопштено говорећи, веома лоши услови живота.

На улицама је било много отпада и остатака хране, што је стварало идеална станишта за црне пацове пуне бува, које су преносиоци болести.

Људи су живели веома близу једни других, а трговци су проводили месеце на пренатрпаним бродовима.

Такви услови данас више не постоје у великом делу света.

Ипак, важно је нагласити да куга није болест која је постојала само у прошлости.

Она је ендемска болест међу популацијама глодара у Африци, Азији, Јужној Америци, па чак и у Сједињеним Америчким Државама (САД).

Сваке године бележе се и случајеви заразе међу људима.

На пример, у САД се годишње у просеку пријави седам случајева куге код људи.

У неким деловима света повремено избијају локалне епидемије када се плућна куга преноси са човека на човека.

У епидемији куге на Мадагаскару 2017. године забележено је 2.417 оболелих и 209 мртвих.

Међутим, Олијаро наглашава да је чињеница да је све брзо стављено под контролу, доказ да су епидемије куге данас локализоване.

Оне обично не прерастају у пандемију.

Међутим, иако је мало вероватно да би епидемија куге попримила светске размере, то не значи да не треба улагати у лечење и спречавање ове болести.

„Можда она не погађа велики број људи на глобалном нивоу, али и даље изазива патњу", каже Олијаро.

„То је озбиљна болест и зато не смемо да заборавимо да куга и даље постоји."

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk