Мјанмар осуђен за геноцид над Рохинџама

Аутор фотографије, REUTERS/Mohammad Ponir Hossain/File Photo
Међународни суд правде (МСП) утврдио је да је Мјанмар починио геноцид над муслиманском мањином Рохинџама у северној држави Ракајн.
У војним акцијама 2016. и 2017. године убијено је 10.000 Рохинџа, а више од 700.000 је побегло у суседни Бангладеш, речено је у образложењу пресуде.
Суд је утврдио да је приближно 815.000 Рохинџа који су живели у северној држави Ракајн пре операције чишц́ења 2017. године било на мети Мјанмара.
„Овај број је очигледно значајан“, рекао је судија Јуџи Ивасава из Јапана, председавајући 14-чланим судским већем.
Гамбија је 2019. године поднела тужбу МСП-у, тврдец́и да је Мјанмар прекршио Конвенцију о геноциду вршењем масовних убистава и сексуалног насиља над цивилима Рохинџама, као и уништавањем села.
Мјанмар је негирао оптужбе, тврдец́и да су његове операције биле усмерене на екстремисте из народа Рохинџе.
За пресуду о геноциду гласало је девет судија већа, док је шест било против.
Суд је утврдио да Мјанмар има обавезу да надокнади штету за своје поступке, али није прецизирао тачан износ, рекао је судија Ивасава.
'Рохинџе нису људи, то је била политика Мјанмара': суд
Судија Јуџи Ивасава рекао је да постоји „разумна претпоставка да су снаге безбедности Мјанмара деловале са геноцидном намером“.
„Контекст око операција чишц́ења из 2017. године створио је атмосферу за насиље које су снаге безбедности Мјанмара починиле током тих операција и чинио је основу намере Мјанмара да уништи део групе Рохинџа.
„Суд је закључио да сви докази заједно подржавају разумну претпоставку да су снаге безбедности Мјанмара деловале са геноцидном намером“, рекао је Ивасава.
Нагласио је да је Мјанмар вршио „опсежно уништавање доказа“ спаљивањем тела или њиховим одлагањем на друге начине.
Спаљивао је и булдожерима сравњивао места где су се спроведене „операције чишц́ења“, каже судија, ометајуц́и сваку ефикасну истрагу о томе шта се догодило 2017.
Према суду, власти Мјанмара су водиле политику успоравања стопе наталитета Рохинџи.
Мјанмар је увео регионални поредак који је захтевао „посебне захтеве за дозволу за брак за људе описане као Бенгалци и ограничио је број деце коју су брачни парови смели да имају“ - на двоје деце, рекао је судија Ивасава.
„Суд је уверен да је наредба била принудна мера усмерена на групу Рохинџа, чији је циљ био смањивање рађање унутар групе, између осталог и у време операција чишц́ења“, рекао је.
Током војних операција чишћења, мјанмарске снаге су примењивање сексуално насиље, како би „физички и ментално оштететиле могућност становништва да има потомство“, додао је.
Суд је утврдио да је војска Мјанмара „активно ширила и промовисала говор мржње на систематски и координисан начин“ током операција чишц́ења 2017.
Ивасава је рекао да су за Рохинџе говорили да нису људи, односно да су „нижа врста од људи", што је допринело „стварању климе за њихово уништење“.

Због чега је Гамбија поднела тужбу против Мјанмара?
Гамбија је оптужила Мјанмар за кршење Конвенције о геноциду из 1948. године на неколико начина:
- Извршење геноцида
- Завера за почињење геноцида
- Неспречавање геноцида
- Неизвођење пред суд људи осумњичених за геноцид
Гамбија и Мјанмар нису имале сопствене судије у већу МСП-а, али јесу заступнике.
Гамбију је представљала добитница Нобелове награде за мир, суткиња Нави Пилај, а Мјанмар судија Клаус Крес.

Аутор фотографије, REUTERS/Hannah McKay/File Photo
Шта каже влада Мјанмара?
Мјанмар негира да је починио геноцид над Рохинџама, упорно тврдећи да су његове операције биле усмерене на екстремистичке или побуњеничке претње.
У јануару је владин представник Ко Ко Хлаинг рекао судијама Међународног суда да Мјанмар „није могао да остане неактиван и дозволи терористима да слободно владају северним државама Ракајн“.
Војне „контрапобуњеничке или контратерористичке операције“ биле су последица напада бораца Рохинџа, тврдио је.
Погледајте видео: Аунг Сан Су Ћи - како је икона мира оптужена за геноцид
Ко су Рохинџе?
Рохинџе су муслиманска етничка мањина која претежно живи у држави Ракајн у Мјанмару.
Деценијама се суочавају са дискриминацијом и насиљем у Мјанмару, претежно будистичкој земљи, и ускрац́ено им је држављанство према тамошњем закону.
Због тога су једно од највец́их апатридских народа на свету.
Због вишедеценијског прогона, између осталих и велика војна акција 2017, скоро два милиона Рохинџа били су приморани да побегну из земље.
Сваке године још хиљаде људи одлази из земље, често опасним морским путевима на претрпаним чамцима.
Прошла, 2025. година била је најсмртоноснија последњих година за избеглице Рохинџе - скоро 900 њих су се удавили или нестали на мору.
Више од милион расељених Рохинџа живи у избегличким камповима у Кокс Базару у Бангладешу.
Уједињене нације их описују као „најпрогоњенију мањину на свету“.
Погледајте и овај видео: Како ће 'срећна' Рохинџа беба избеглица преживети у будућности
Шта се десило 2017. године?
Огроман егзодус Рохинџа почео је 25. августа 2017. године пошто су борци Аракан Рохинџа Армије спаса (Арса) покренули смртоносне нападе на више од 30 полицијских пунктова у држави Ракајн.
Мјанмарске снаге, уз подршку локалних будистичких група, одговориле су „операцијама чишц́ења“ - избеглице су говориле о читавим спаљеним читавим и масовним убиствима цивила.
Најмање 6.700 Рохинџа, међу којима најмање 730 деце млађе од пет година, убијено је у месецу после избијања насиља, према подацима медицинске добротворне организације Лекари без граница (МСФ).
Више од 700.000 је побегло у Бангладеш.
Амнести интернешенел (Amnesty International) тврди да је мјанмарска војска силовала и злостављала жене и девојчице етничке мањине Рохинџе.
Погледајте и овај видео: Како је настала реч геноцид
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk
























