Јанез Јанша: Од комунистичког дисидента до конзервативног премијера Словеније

У замишљеној књизи о најдуговечнијим балканским политичарима сигурно би се нашло и име незаобилазног лица словеначке политике.

Јанез Јанша, комунистички дисидент, бивши министар одбране после независности Словеније и некадашњи премијер, 22. маја четврти пут је изабран за председника владе.

После тесних парламентарних избора 22. марта успешно је окупио партије десног центра у владајућу коалицију.

Његова Словенска демократска странка (СДС) обезбедила је 28 места у парламенту, само једно мање од либералног Покрета за слободу одлазец́ег премијера Роберта Голоба.

СДС је постигла договор о коалиционој влади са још четири странке десног центра - Новом Словенијом, Демократама, Словенском народном странком (НСи) и Фокусом.

Десничарска странка Ресница саопштила је да ц́е подржати владу без било каквих функција у њој.

Вишедеценијска каријера новог премијера проткана је бројним контроверзама које је, чини се, успевао да превазиђе.

Последње дане кампање пред гласање 22. марта засениле су тврдње о страном мешању, а власти су истраживале да ли израелска компанија „Black cube" стоји иза тајних видео снимака о наводној корупцији у Голобовој влади.

Јанша, који се суочио са оптужбама да је његова странка повезана са снимцима, признао је да се састао са званичником израелске компаније, али је негирао да има везе са видео записима.

'Војни' дисидент

Јанша, рођен 1958. године, у политику улази већ као тинејџер.

Имао је 17 година када се прикључио Савезу комуниста Словеније, одакле ће касније бити избачен.

После смрти доживотног председника Југославије Јосипа Броза Тита, постао је председник Општинског одбора Савеза социјалистичке омладине Словеније (ЗСМС) Гросупље, родног места богатог пећинама, којег често називају зеленим прагом Љубљане.

Дипломирао је на Факултету општенародне одбране и друштвене самозаштите у Љубљани, да би 1980-их писао критичке текстове управо о стању тадашње Југословенске народне армије (ЈНА) и социјалистичком уређењу у часопису Младина.

Био је под строгом контролом Службе државне безбедности, пише Истиномер, позивајући се на Радио-телевизију Словеније.

Због наводног одавања војне тајне ЈНА у случају познатом као „Процес против четворке" ухапшен је 31. маја 1988.

Тада је ухапшен и његов колега, уредник унутрашње политике и заставник ЈНА.

Документи до којих су дошли говорили су о могућој интервенцији ЈНА, ако у Словенији дође до грађанских немира и демонстрација.

Војни суд је упркос притиску јавности Јаншу осудио на 18 месеци затвора.

По изласку из затвора вратио се писању и уређивао недељник Демокрација до маја 1990.

Те године одржани су и први вишестраначки избори у Словенији, а Јанша је постао министар одбране.

Уследили су и референдуми о независности у Хрватској и Словенији - Југославија је постајала прошлост.

У ноћи проглашења независности 25. јуна 1991, ЈНА је извела тенкове на путеве и улице широм Словеније.

Реаговала је на стална наређења у случају „контрареволуције“ - да се заузму границе и обезбеде сва средства комуникације.

Борбе су вец́ почеле у брдима око касарни ЈНА.

Словенија је употребљавајући оружје тајно добављено из Сингапура уз трупе тајно обучене по наређењу Јанше, пружила снажан отпор који Београд није очекивао,писао је ББЦ.

ЈНА је била 'лепак' који је држао на окупу крхку федерацију народа и етничких група коју су Тито и његови партизани створили у СФРЈ-у на крају Другог светског рата, а која се полако распадала после његове смрти 1980. године, оценио је ББЦ.

После десет дана спорадичних сукоба ЈНА се повукла.

Медији су писали да је управо „каплар Јанша“ са „ватрогасном бригадом“ истерао војску, што му је донело „ореол победника".

Тако је комунистички дисидент постао „херој националне независности".

„Бивши мировњак у чизмама министра војног није штедео муницију.

„Јавно је нападао припаднике старог режима, газио законе, прогањао унутрашњег непријатеља у виду бивших ЈНА официра и редом тужио малобројне медије који су га критиковали", писало је београдско Време касније.

Међутим, због афере Депала Вас - назване по месту у Словенији где се догодила - када је војска напала тајног сарадника полиције, смењен је 1994. са позиције министра одбране.

Вратиће јој се 2000. године.

Неприкосновени лидер СДС-а

Јанша више од 30 година води СДС, конзервативну партију која је и чланица Европске народне партије.

Први пут постаје премијер у години када Словенија постаје чланица Европске уније (ЕУ).

„Морамо одшкринути прозор како бисмо проветрили институције", рекао је те 2004.

Због тврдњи да је током куповине оклопних возила „Патриа“ било корупције, гласачи су га казнили четири године касније, али се попут неких балканских колега, Јанша вратио на политичку сцену.

Поново је изабран за премијера 2012. најављујући „да их чека тежак рад", али је влада врло брзо пала због оптужби да није пријавио имовину.

Због случаја „Патриа", Јанша је током изборне кампање 2014. поново био у затвору, осуђен је на две године, али је могао да присуствује седницама скупштине.

Крајем исте године Уставни суд Словеније одлучио је да га пусти из затвора и кроз неколико месеци пресуда му је укинута.

Као човек који не одустаје лако, и 2018. покушао је да заузме премијерско место.

„Једини је посланик који је члан парламента од осамостаљења ове републике.

„Када год је Јанша имао прилику да састави владу - он је успео да је састави, јер има огромно политичко искуство", описао га је Матеј Лаховник, професор са љубљанског Економском факултету за ББЦ.

Те године му је место првог човека владе ипак измакло, али га је добио 2020, баш када свет погађа пандемија ковида-19.

На тој позицији се задржао све до 2022. када га је убедљиво победио Роберт Голоб, лидер тек оформљене политичке организације.

„Јанша има веома јаку машинерију и може да преживи са истим утицајем и процентом гласова и у влади, али и у опозицији.

„Он је политички човек, не може и не жели да изађе из политике - може да живи само ако је активан, јер би га одмах дочекали судски процеси које не би могао да контролише и имао би велике потешкоће", рекао је Игор Лукшич, словеначки професор за ББЦ.

Пред четврти мандат поручио је да је „лакше било изборити независност Словеније, него је демократизовати", цитирао га је словеначки јавни сервис.

Као кључне циљеве програма, Јанша наводи борбу против корупције и организованог криминала, дебирократизацију и децентрализацију.

Словеначки Орбан и 'Маршал Твито'

Противници га пореде са Виктором Орбаном, сада бившим премијером Мађарске, и Доналдом Трампом, америчким председником.

Јанша је раније негирао оптужбе да покушава да „орбанизује" Словенију.

Критички однос према медијима, ауторитарни стил владања, али и оштри ставови по питању миграционих политика неке су од главних тачака које их спајају.

„Јасно се види које је елементе Орбанове владавине Јанша применио у Словенији: како заузети државу и њене институције, нарушити систем демократске контроле.

„Имао је само две године (2020-2022), па није успео да примени све, али постоји јасна предвидљивост у дедемократизацији која је систематски примењивана", објаснила је Ана Бојиновић Фенко, професорка међународних односа на Универзитету у Љубљани, за ББЦ на српском, уочи избора у марту 2026.

Са Трампом дели и љубав према голфу.

Године 2020. честитао му је победу, а да гласови још нису пребројани (актуелни председник САД је те изборе ипак изгубио).

Попут америчког председника, и словеначки политичар на друштвеној мрежи Икс критикује неистомишљенике, пре свега новинаре, због чега су га прозвали и „Маршал Твито".

Премијерски мандати овог политичара „старог кова" били су обојени бројним протестима.

Када не позива људе да се легално наоружају као 2023. јер је „враг однео шалу", Јанша воли да планинари, игра фудбал и скија.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk