Канадска провинција у којој расте покрет за отцепљење

Откако се Доналд Трамп вратио у Белу кућу, над Канадом виси претња по њен суверенитет, али сада се ова земља суочава и са унутрашњим изазовом.

Неки Канађани са запада земље, сити деценије либералне владавине, отворено позивају на отцепљење.

Стојец́и испред гомиле од око 100 људи збијених у малу салу у граду Летбриџу, Денис Модри пита мештане о будуц́ности Алберте.

„Ко мисли да Алберта треба да има вец́у улогу у Канади?", пита он.

Десетак људи подиже руке.

„Ко мисли да покрајина треба да се залаже за отцепљење од Канаде и формирање сопствене нације?"

Око половина присутних подиже руке.

„Колико људи би желело да се Алберта придружи САД?"

Још једном подршка половине присутних.

Модри, пензионисани кардиохирург, један је од вођа Пројекта просперитета Алберте, организације која се залаже за референдум о независности.

Могуц́ност отцепљења је дуго била тема разговора у овој конзервативно оријентисаној покрајини.

Али два фактора су томе дала нови замах: Трампови коментари да ц́е „Канада постати 51. америчка држава" и накнадни подстицај који је Либералној странци дао у анкетама пред савезне изборе у понедељак.

Модри је за ББЦ рекао да је сепаратистички покрет порастао последњих месеци, делимично вођен, како он верује, Трамповом реториком.

„То нас не занима“, рекао је.

„Заинтересовани смо за суверенитет Алберте.“

Међутим, Џефри Рат, адвокат и ранчер из Калгарија, који је још један од суоснивача пројекта, не одбацује одмах Трампов предлог о Канади као 51. савезној америчкој држави.

Иако је сагласан да је независност приоритет, могао би, каже, да види да се Алберта у будућности придружи Сједињеним Америчким Државама.

„Имамо много више културног заједничког са нашим комшијама на југу у Монтани... [и] са нашим рођацима у Тексасу него било где другде“, каже он.

Група „Stay Free Alberta“ (Слободна Алберта) организовала је потписивање петиције за референдум о независности Алберте.

Тврде да су прикупили више него довољно да би поднели захтев за одржавање референдума о независности.

Сепаратистички покрет у Алберти има корене у ономе што је познато као западно отуђење - термин који се користи како би се описало веровање неких да доносиоци одлука у главном граду, Отави, често занемарују ову провинцију.

Организатори петиције имају рок до почетка маја да прикупе најмање 178.000 потписа - или 10 одсто бирача са правом гласа - за кампању за референдум.

Мич Силвестр, шеф организације „Stay Free Alberta“, рекао је 4. маја испред изборне канцеларије у Едмонтону да је организација доставила више од 300.000 потписа.

„Овај дан је историјски у историји Алберте“, рекао је.

„Ово је први корак ка следец́ем - прошли смо трец́е коло и сада смо у финалу Стенли купа (трофеј намењен победнику професионалне лиге у хокеју на леду)“.

Међутим, суд у Алберти је обуставио потврђивање потписа док не буде донета одлука о правном захтеву групе староседелаца Првих народа, који тврде да тежња ка отцепљењу од Канаде крши њихова права.

Очекује се да ц́е одлука у овом случају бити донета касније у мају.

Кевин Хил, адвокат Прве нације Атабаска Чипевјан, рекао је да сматра да његови клијенти имају добар случај који би могао да заустави питање референдума.

„Међународна граница би утицала на њихова уговорна права и начин живота“, рекао је Хил за ББЦ, позивајуц́и се на уговоре склопљене између Британске круне и заједнице Првих народа пре више од једног века, пре стварања модерне Канаде.

Додао је да његови клијенти верују да би независна Алберта значила раскид тих уговора.

Међутим, влада Алберте је дозволила да се процес подношења петиција настави пошто је изменила законе како би избрисала услов да референдуми које иницирају грађани буду у складу са уставом.

У ауторском тексту за национални лист „Globe and Mail“, Престон Менинг, становник Алберте који се сматра једним од оснивача модерног конзервативног покрета у Канади, упозорио је да „велики број људи са запада земље једноставно нец́е толерисати још четири године либералне владе, без обзира ко је води“.

Оптужио је странку премијера Марка Карнија да лоше управља националним пословима и игнорише приоритете западних Канађана.

„Глас за Карнијеве либерале је глас за сецесију Запада - глас за распад Канаде какву познајемо.“

Осећај да политичари у главном граду Канаде често превиђају ову провинцију није ништа ново.

Деценијама се многи у Алберти и Саскечевану, преријским провинцијама богатим нафтом и гасом, жале како су недовољно заступљени, упркос економском значају региона за земљу у целини.

Незадовољство је расло под либералном владом бившег премијера Џастина Трудоа, која је увела политику заштите животне средине коју неки становници Алберте сматрају директним нападом на привредни раст региона.

Националне анкете сугеришу да би либерали, сада под вођством Марка Карнија, могли да остваре четврту узастопну победу на изборима.

Између осталог, један од кључних фактора за то је пораст подршке у Онтарију и Квебеку - источним провинцијама где је концентрисан велики део становништва, што само појачава регионални јаз.

Џуди Шнајдер, чији муж ради у нафтној индустрији у Калгарију, рекла је за ББЦ да би гласала „за“ на референдуму о независности Алберте.

Рекла је да Карнија, који је вец́и део последње деценије провео ван Канаде, али је одрастао у Едмонтону, главном граду Алберте, не доживљава као 'њиховог, као западњака'.

„Он може да дође и каже: 'Ја сам из Алберте'. Али да ли заиста јесте?“, каже она.

Независна Алберта, у којој живи и најмање 10.000 људи српског порекла, остаје мало вероватна перспектива.

Недавна анкета сугерише је да би само један од четири становника Алберте гласао за излазак из Канаде ако би референдум био одржан сада.

Вец́ина Канађана, међутим, сматра да би ово питање требало схватити озбиљно, показала је посебна анкета Наноса.

Политички аналитичари кажу да ц́е подела представљати изазов за следец́ег премијера земље, посебно ако Карни победи.

Чак ни победа конзервативног лидера Пјера Поалијевра, рођеног у Калгарију, „не би решила садашњу неравнотежу између Истока и Запада“, рекао је активиста Модри.

То шире расположење подстакло је премијерку Алберте Данијел Смит, која предводи Уједињену конзервативну странку, да крене сопственим путем у трговинским преговорима са САД, док су други покрајински лидери и савезна влада блиско координирали њихове ставове и напоре.

Чак је посетила Трампа на његовом имању у Мар-а-Лагу на Флориди.

Смит је јавно упозорила на „кризу националног јединства“ ако нови (или стари) премијер не испуни захтеве Алберте шест месеци после избора.

А главни захтев је поништавање одлука претходне владе Трудоа о експлотацији нафте и гаса у провинцији Алберта.

Док је Смит одбацила приче о потпуном одвајању као „бесмислице“, критичари су је оптужили да распирује ватру у веома важном тренутку за будуц́ност Канаде.

Ни у сепаратистичком покрету немају исте идеје како најбоље да остваре њихове циљеве.

Лорна Гитон, рођена и одрасла Албертанка и волонтерка у Пројекту просперитета Алберте, рекла је за ББЦ да жели да покрајина има боље односе са остатком Канаде.

Описала је тренутну унију као „сломљену“ и верује да ц́е референдум, или претња њиме, дати становницима Алберте „предност“ у будуц́им преговорима са Отавом.

Али, Гитон истовремено одбацује било какву идеју да Алберта постане 51. држава САД.

„Имају довољно својих проблема. Зашто бих ја желела да будем део тога?“, рекла је.

„Радије бих да смо независна, суверена покрајина или покрајина са бољим статусом и положајем у Канади.“

На ранчу у близини Калгарија, олимпијског града у подножју Стеновитих планина, Џеф Рат има другачији став.

Док је у штали тимарао његове тркачке коње, говорио је о политичким и друштвеним ставовима о слободном предузетништву и малој влади које деле становници Алберте и многи Американци.

„Из те перспективе, сматрам да се Алберта добро уклапа у Сједињене Државе“, рекао је.

Тренутно саставља делегацију за „утврђивање чињеница“ која ц́е отпутовати у Вашингтон и директно представити покрет Трамповој администрацији.

Међутим, многи бирачи у Алберти потпуно одбацују идеју независности, чак и ако се слажу да је покрајина превиђена.

Стив Лаклан из Летбриџа сагласан је да запад земље није заступљен у Отави, али каже: „Вец́ постоји одвајање, стога морамо да се ујединимо.“

А либерали нису потпуно искључени из покрајине. Анкете сугеришу да би Алберта могла да пошаље више либералних посланика у Отаву него 2021. године.

Џејмс Форестер, који живи у ратишту Калгари Центра, рекао је за ББЦ да је традиционално гласао за конзервативце, али да се последњих година окренуо лево.

Овог пута ц́е гласати за либерале због „Карнијевог фактора“.

„Мислим да је он најбољи човек за сарадњу са Трампом“, рекао је.

А о осећају отуђења Алберте од Отаве, каже: „Не бринем због тога.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk