'За образовање, за слободу': Прва Авганистанка на Монт Евересту

У тренутку када је Ривер Ахмад стигла на врх Монт Евереста, осетила је „потпуну срећу".

Ова 30-годишњакиња је прва Авганистанка која је освојила највиши врх света, после завршног успона 21. маја који је трајао 11 сати.

„Када сам стала на кров света, осећала сам се моћно", рекла је за ББЦ Светски сервис.

Ахмад је пре успона изјавила да се пење „за виши циљ, за слободу, за образовање".

Њен подвиг жели да искористи да скрене пажњу на ситуацију у Авганистан, где су талибани од повратка на власт 2021. године забранили образовање женама и девојчицама старијим од 12 година.

Успон од Кампа четири, највишег кампа на рути који се налази на 7.950 метара надморске висине, води до самог врха на 8.849 метара, кроз такозвану „зону смрти", где је ниво кисеоника само 30 одсто онога на нивоу мора.

Ахмад каже да су је током исцрпљујућег успона храбрила сећања на све кроз шта је прошла да би дотле стигла - од преживљавања напада талибана тако што се правила мртва, до пресељења у Аустралију и прилагођавања новој култури.

Ахмад је одрасла у Газнију, граду на југоистоку Авганистана, нешто јужније од планинског венца Хиндукуша.

„Сваког дана сам пешачила и до четири сата уз и низ планину, кроз дубок снег, да бих стигла до школе".

Рођена је током прве владавине талибана, када је образовање девојчица било строго ограничено.

Међутим, пошто су снаге предвођене Сједињеним Америчким државама (САД) свргле талибане са власти 2001. године, девојчице су могле да се врате у школу, а женама су пружене веће могућности за високо образовање и запошљавање.

Ахмад каже да је 2014. године успела да убеди породицу да јој дозволи да упише факултет у Кабулу, и била је једина жена у аутобусу којим је путовала у престоницу када су га зауставили талибански борци и почели да пуцају.

Присећа се да је имала менструацију и да је брзо размазала крв по лицу, а онда је непомично лежала док нападачи нису отишли мислећи да је мртва.

Породица се затим преселила у Кабул, где је студирала новинарство и радила под псеудонимом као новинарка на радију.

Каже да се 2019. године преселила у Индију, а три године касније у Аустралију, где је научила енглески и радила је у ланцу продавница намештаја.

За планинарење се заинтересовала тек после породичне трагедије, каже Ахмад.

После шест месеци живота у Аустралији, њен брат је извршио самоубиство у 20. години.

Била је сломљена и изгубљена.

Тада је одлучила да промени име Закија у Ривер (Река), очарана рекама у Аустралији.

„Реке су чисте и незаустављиве, оне теку без обзира на све.

„Помислила сам да и ја треба да будем таква".

Ахмад је тада одлучила и да учествује у организованом пењању на мост преко Сиднејске луке.

„Осећала сам се срећно високо изнад земље и тада ми је синуло да би требало да се бавим планинарењем", каже она.

Тако је почела да се рађа идеја о освајању Монт Евереста.

Погледајте видео о неустрашивој Авганистанки

Почела је да тренира, учланила се у теретану и пела се на врхове у близини Мелбурна, а истовремено је покушавала да прикупи 85.000 долара за експедицију.

Каже да је скоро четвртину трошкова платила из сопствене уштеђевине, док је остатак обезбеђен зајмом фондације.

„Прикупљање средстава је веома тешко.

„Нисам добила ниједног спонзора за ову експедицију", каже она, али додаје да се нада да ће добити већу подршку за будуће подухвате.

Посла доласка у област Евереста у марту, попела се на две планине више од 6.000 метара и неколико недеља се аклиматизовала и тренирала.

Она је једна од скоро 500 људи којима је ове године дозвољено да се попну на Монт Еверест, пошто је влада Непала издала рекордан број дозвола.

А велика гужва током успона донела је и додатне изазове.

Сваки планинар води најмање једног члана подршке, најчешће Непалца или из заједнице Шерпаса, што значи да више од 1.000 људи истовремено покушава да стигне до врха.

Уз то, рута из Кине преко Тибета је ове године затворена за стране планинаре, због чега је гужва била још већа.

Период у години током којег су услови погодни за успон на врх веома је кратак и обично је то друга половина маја.

Током дана, када је време било повољно, стварали су се дуги редови планинара.

Ривер каже да су она и њена два водича из заједнице Шерпаса морали да чекају четири сата надомак врха, где се температуре у то доба године углавном испод минус 25 степени Целзијуса.

„Та гужва, била је ужасна", каже она.

„Била сам веома уплашена".

Додаје да се плашила да ће чекање да угрози њен успон.

Стручњаци упозоравају да такви застоји могу да представљају смртоносан ризик за планинаре који нису понели довољно кисеоника, а да дуже излагање суровим условима повећава опасност од промрзлина и снежног слепила.

Тог дана је до врха стигло 160 људи, рачунајући и непалско помоћно особље којем нису потребне дозволе.

Претходног дана је постављен рекорд, када је 274 планинара освојило Монт Еверест.

Дан касније, двоје планинара из Индије су погинули током силаска.

Непалска влада је забринута због превелике гужве, па је последњих година повећала цене дозвола, а пооштрава и услове за добијање одобрења за успон.

Погледајте видео: Рекордан број људи на Монт Евересту у једном дану

Званичници такође сарађују са организаторима експедиција да би распоредили планинаре, иако критичари сматрају да те мере нису довољно делотворне.

Ахмад каже да је „веома захвална" на помоћи и искуству њених водича, а присећа се и невероватне среће коју је осећала на самом врху, али и током силаска, који је био знатно бржи од успона.

„Нисам била усхићена само због освајања Евереста, већ и због животног искуства да природу посматрам са највише тачке на Земљи", каже она.

„Тај предивни тренутак живела сам пуним плућима".

Додаје да су реакције Авганистанаца „невероватне", а да је чак и бивши председник Хамид Карзај њен успех прославио као подвиг свих Авганистанки.

„Ово је послало поруку домовини да можемо да урадимо и најтежу ствар", каже она.

Али њена главна порука је свеобухватнија.

„Чак и данас милионима девојчица у Авганистану је ускраћено основно право на образовање и ми морамо да се попнемо на ту планину", поручује Ахмад.

Талибанска власт је првобитно тврдила да ће забрана средњег и високог образовања за девојчице и жене бити привремена, наводећи безбедносне и сигурносне разлоге.

ББЦ је недавно затражио коментар од заменика портпарола владе, који је наше питање преусмерио на Министарство образовања, које није одговорило.

Ахмад каже да планира да прикупља средства за помоћ женама у Авганистану и поручује им: „Останите јаке.

„Верујте у себе и у то да можете да пребродите ово најмрачније време наше историје.

„Ми то можемо".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk