Спилбергов класик о теорији завере из 1977. и данас је релевантан

Кад су трејлери за Дан разотркивања (Disclosure Day) Стивена Спилберга открили да се филм бави ванземаљцима, интернет су преплавиле спекулације да се заправо ради о наставку његовог класика из 1977. Блиски сусрети треће врсте (Close Encounters of the Third Kind).

Нагађања су се толико отела контроли да су саопштењима за нови филм враголасто објављивали да „није наставак Блиских сусрета (извини, интернету)“.

Али неке друге директне везе са њим постоје.

Емили Блант, једна од звезда Дана разоткривања, описала га је као „трећи чин“, заједно са Блиским сусретима и И.Т. ванземаљцем (ET The Extra-Terrestrial) из 1982.

И Спилберг је повезао ове филмове у једном од трејлера.

„Тренутно сам склонији него што сам био кад сам снимао Блиске сусрете да заиста верујем да нисмо једина интелигентна цивилизација у Универзуму", изјавио је режисер.

Блиски сусрети постају покушај обичног човека да пронађе истину упркос масивном владином заташкавању и лагању

Неки од одјека су очигледни, са пријатељским створењима са других планета која стижу до нас.

Али постоји мање очигледна веза Блиских сусрета и Дана разоткривања, јер се оба филма баве теоријом завере да америчка влада крије доказе о неидентификованим летећим објектима (НЛО) или, да употребимо свежији термин, неидентификованим аномалијским феноменима (НАФ).

Те теорије вуку корене још од легендарног наводног пада НЛО-а у Розвелу, у Новом Мексику 1947, а током година су се само појачавале, пробивши се у главни ток.

Данас оне имају одјека у светлу Пентагоновог разочаравајућег објављивања информација о наводно до сада виђеним НАФ-овима.

Актуелнији него икад, Блиски сусрети су кључни за Дан разоткривања, који говори о откривању истине о НАФ-овима.

Са смелим, скупим визуелним призорима, темом породице у кризи и невероватном посетом бића са неке друге планете, Блиски сусрети се и даље добро држе као један од Спилбергових најамбициознијих и најупечатљивијих филмова.

Већина гледалаца ће се највероватније сећати најмање неколико непоновљивих сцена из њега.

Ричард Драјфус као Рој Нири, обичан породични човек који види НЛО, седи за трпезаријским столом и прави огромну стену од кромпир пиреа.

Та стена је локација где ће НЛО слетети, мада он још тада не зна.

Човек би лако могао да се сети пристизања блиставог матичног брода, кракатих белих створења велике главе која излазе и Роја који им се весело придружује у броду док одлази у свемир.

Тешко је заборавити пет музичких нота које научници користе да би комуницирали са ванземаљцима.

'НЛО и Вотергејт'

Али оно што се истиче кад данас гледате филм из 1977. јесте како влада покушава да спречи да се сазна за оно што смо видели да је истина.

На састанку заједнице, Рој и Џилијан (Мелинда Дилон), мајка трогодишњака ког су отели ванземаљци, придружују се другима који су видели НЛО-ове.

Официр америчких Ваздухопловних снага каже да оно што су видели дефинитивно није из свемира.

А званична обмана одлази много даље од те лажи.

Током читавог филма, Спилберг приказује публици доказе о заташкавању за које главни ликови још не знају.

На телевизији се емитују вести да је искакање воза из шина довело до цурења хемикалија, приморавши на евакуацију широку 483 километра код Ђаволове куле, монументалне стене у Вајомингу идентичног облика који је Рој вајао од кромпира.

Тај извештај само је параван који смо видели да су званичници измислили.

Видимо и огромну војну операцију како се упутила ка Вајомингу да би припремила евакуисану област као место слетања свемирског брода и опрему за операцију како се утоварује на камионе са логоима сладоледа Баскин-Робинс и ланца супермаркета Пигли Вигли.

Док Рој и Џилијан одлазе до Ђаволове куле заједно, крај пута виђају мртве животиње.

Сазнајемо да ипак нису мртве, већ их је успавала влада како би изгледало као да је прича о изливању хемикалија веродостојна.

Блиски сусрети постају покушај обичног човека да открије истину упркос масивном владином заташкавању и лагању.

Штавише, кад је Спилберг први пут осмислио филм, описао га је као „НЛО и Вотергејт“.

Кроз многе верзије сценарија, он се трансформисао у породичну причу: Рој оставља жену и децу да би отишао у свемир, а Џилијан покушава да нађе изгубљеног сина.

А опет линија заплета са трилером о завери остаје снажна.

Ако не можете да верујете да камион за снабдевање супермаркета одлази у радњу уместо на место слетања ванземаљаца, коме онда можете да верујете?

Чак и у И.Т., усред свих тих срцепарајућих тема, Спилберг изричито описује владу која покушава да сакрије сазнање о постојању ванземаљаца.

Научници Америчке свемирске агенције (НАСА) и владини агенти упадају у кућу где Елиот и његова породица штите И.Т-ја, да би га отели и проучили.

Кад И.Т. крене кући, са легендарним призором Елиота и његових пријатеља који возе бицикле преко неба да би га пребацили на сигурно, они беже од агената америчке владе који их јуре у аутомобилима.

Уметност опонаша живот

Као што је чест случај у њима, Спилбергови измаштани филмови одражавају аспекте стварног живота.

После приказивања филма дошло је до „драматичног скока у пријављеним уочавањима НЛО-а, иако нису били нови случајеви као што би неко могао да очекује, већ старија пријављивања људи који су се претходно плашили да изађу са тим у јавност", пише Џон Тоулсон, у његовој књизи из 2016. о Блиским сусретима.

Сада знамо да истраге америчке владе о НЛО-овима сежу све до 1947. и Розвела, а да су од тада повремено рађене сличне студије.

Део тог изврдавања избио је на видело 2017. године, кад је Њујорк тајмсобјавио текст о „Пентагоновом мистериозном НЛО програму“ који је показао да је америчко Министарство одбране у тајности финансирало студије о декларисаним уочавањима.

Влада је заиста нешто крила.

Било да су то докази о НЛО-овима или напросто чињеница да је проучавала могућности, било би сасвим довољно да распири још теорија завере.

Интересовање расте упркос томе што су одговори и даље оскудни.

Ништа није испало од конгресних саслушања из 2023, која су се запитала да ли су НАФ-ови претња по националну безбедност.

Импресивније информације откривене су у тексту Волстрит џорнала из 2025. о извештају Министарства одбране.

У извештају су пропустили да помену чињеницу да је програм дезинформација ширио гласине о НЛО-овима, са намером да прикрије информације које је Русија могла да извуче из војних постројења, писао је лист.

Ништа од овога није понудило убедљиве доказе о НАФ-овима или посетама ванземаљаца.

Као ни извештај који је Пентагон објавио у мају, са многим призорима који лако могу да се објасне као трепћућа светла.

Али то није зауставило праве вернике.

„Ствари које сада објављују су оне за које знамо одавно“, рекао је један од њих за ББЦ у то време.

„Али пун сам наде да се крећемо у добром правцу", додао је.

Дан разоткривања појављује се у контексту стварног света, у време сумње не само у владину искреност, већ и у истину и саме чињенице.

То је акциони филм и научнофантастична прича, али изнад свега је трилер о завери у духу поствотергејтовских филмовима из времена Блиских сусрета.

Лик Џоша О'Конора, Данијел, узбуњивач је којег упошљава фиктивни, али превише уверљиви Вардекс (Wardex), тајновита агенција која сарађује са Министарством одбране, незванично да не би морала да игра по правилима.

Као што су нам открили трејлери, влада је чувала вишедеценијске доказе о ванземаљским посетама.

Данијел, јунак покушава да објави истину, али мора да почне да бежи док га јуре Вардексове убице одлучне да га зауставе.

Одјеци трилера из 1977-их су очигледни.

На пример, у Три Кондорова дана (Three Days of the Condor) из 1975. Роберт Редфорд је истраживач Централно-информативне агенције (ЦИА) ког лове убице због онога што зна.

„Ја само читам књиге“, жали се он шефовима у ЦИА.

Баш као што Данијел протестује: „Ја нисам теренски оперативац, Хуго. Бавим се техником и то је све.“

Хуго (Колман Доминго) још један је Вардексов узбуњивач коме припада можда најважнија реплика у филму, изговорена страствено.

„Ова 79-годишња кампања терора скривањем, лажима и заташкавањем мора да престане!“.

Спилберг је истакао исту ствар у тизеру за филм.

Он каже да сада постоји „критична маса“ људи фасцинираних питањем да ли смо сами у Универзуму.

„А ако неко зна да нисмо сами, зашто нам то онда није речено?“.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk