Где је нестала Европска унија из предизборне кампање у Србији

Била је то линија по којој су се странке у Србији разврставале у два непомирљива, далека табора.

Бити за или против придруживања Србије Европској унији (ЕУ) деценијама је делило партије, али и бираче.

Ипак, после 14 година власти Српске напредне странке, та тема готово да је нестала из предизборних програма, а Србија на путу ка ЕУ већ неколико година стоји у месту.

Иако су власти обећавале да ће Србија до краја 2026. године испунити све критеријуме за чланство у ЕУ, није учињено много да се у пракси ишта промени, а подршка придруживању сваке године је све мања.

„Ови избори нису много различити у односу на претходне, где ЕУ готово уопште и није тема - ни за власт, ни за опозицију, а сада ни за студенте.

„То није тема ни за грађане, што је врло необично за земљу која је и даље званично кандидат за чланство у ЕУ јер су у другим случајевима много већи били притисак и захтеви цивилног друштва, медија и грађана да се о овој теми разговара", каже Наташа Стичинска из Института за европске студије Јагелонског универзитета из Кракова, за ББЦ на српском.

На изборима 25. октобра надметаће се и листа под именом Европска Србија, чију окосницу чини Странка слободе и правде (ССП) Драгана Ђиласа.

Преостале листе у називу, а већином и у програмима и јавним наступима, не баве се европским темама.

Зашто је тема ЕУ нестала са стола?

Корупција, издаја, блокада, па чак и силовање уместо кластера, поглавља и високих представника постале су кључне речи захуктале изборне кампање пред бирање 250 посланика Скупштине Србије.

„Политичка сцена се значајно променила од пада надстрешнице у Новом Саду и то је усмерило много више пажње на принципе владавине у Србији, високу корупцију.

„С друге стране, Европска унија није била потпуно доследна у политици према Србији: неке ствари се јесу мало промениле, али и даље постоје различити ставови различитих актера из Брисела", сматра Фрауке Зебас, истраживачица Хеленске фондације за европску и спољну политику.

Чињеница да је Марта Кос, европска комесарка за проширење, почетком септембра одлучила да не посети Србију због начина на који је сахрањен осуђени ратни злочинац Ратко Младић није побудила веће интересовање кључних такмаца на изборима.

Једнако је изостала и реакција када је Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, одлучила да ове јесени, док се очекују бројне одлуке о Бриселу управо о будућности проширења ЕУ, због избора заобиђе Београд и Сарајево на турнеји по Западном Балкану.

„Цео процес придруживања веома дуго траје и грађани су се сигурно заситили приче о Европској унији, што је нешто што се догађа и у другим земљама Западног Балкана, а још пре десетак година и у Турској", каже Марко Тодоровић, виши истраживач Центра за европске политике, за ББЦ на српском.

Погледајте видео: Први на студентској листи о односу Србије са ЕУ и Русијом

'Власти годинама раде на изостанку дијалога о ЕУ'

Иако су 2012. напредњаци на власт у Србији дошли са идејом бржег уласка земље у ЕУ, ствари су последњих четрнаест година ишле супротним смером.

Од земље којој су даване шансе да ће пре суседа доћи пред врата чланства, Србија је склизнула далеко иза Црне Горе и Албаније, годинама се мучећи и да отвори преговарачка поглавља.

Београд се од Брисела удаљио и одлукама да се не придружи санкцијама против Русије након што је Москва напала Украјину 2022. године.

„Евроинтеграције су контроверзна тема, а изостанак разговора о њој је нешто на чему власти годинама пажљиво раде.

„Владајући се понашају као проевропски политичари ван Србије, док су на унутрашњем плану посвећени очувању националистичких гласова, па је излаз из те две супротстављене позиције да се о томе не разговара", закључује Наташа Стичинска.

Из позиције Брисела, који се за утицај у Србији надмеће са Вашингтоном, Москвом, Пекингом, па и Анкаром, чак и тако контроверзна позиција често је била довољна за прелазну оцену.

„Власт у Београду ЕУ не доживљава нужно као антиевропску јер спроводи одређене реформе, мада са успорењима попут Мрдићевих (правосудних) закона, и то је довољно да увери одређене чланице да је Србија на европском путу.

„Постоји и уверење и да је неопходно да се сарађује са било ким ко је на власти у Београду, јер се Србија види као највећа земља на Западном Балкану која је кључна за стабилност целог региона", каже Марко Тодоровић.

Управо из политике седења на више столица у међународним односима, власти у Србији успевале су да извуку вишеструке користи, сматра Фрауке Зебас.

„Снажна антиевропска и антизападна реторика је на крају, можда и супротно очекивањима, донела Србији снажнију позицију у односу са ЕУ, коју немају суседне земље", каже она.

Студенти као загонетка за Европу

Једнако упадљив изостанак европских тема карактерише и кампању Студентске листе.

Њени представници отворено говоре да о томе може да се разговара тек кад се „среди држава" и реше бројни унутрашњи конфликти и питања.

У њиховом наступу, Наташа Стичинска, која је претходну годину провела у Београду истражујући европску перспективу и студентски покрет, види јасну стратегију којом би под „велики шатор требало да стане што више људи".

„Они занемарују прогресивне гласаче и покушавају да се што више приближе гласачима који су више националисти и евроскептици.

„Таква стратегија је краткорочна и можда може да послужи за изборе, мада ни у то нисам потпуно уверена, јер постоји могућност да јасно проевропски гласачи потраже алтернативу студентској листи", каже она.

Упркос бициклистичким турама до Стразбура и понеком сусрету са европским званичницима, студентски покрет и његови представници нису остварили значајније контакте са потенцијалним партнерима у Бриселу.

„Бриселу је друга страна прилична непознаница, тешко је било закључити са ким треба разговарати јер су проевропске опозиционе странке веома активне, али не много снажне.

„У тим околностима, Вучић се намеће као сигурније решење, иако је јасно да Брисел не подржава све његове политике", напомиње Стичинска.

Погледајте видео: Шест држава, 15 градова и 1.300 километара - бициклистички поход студената до Стразбура

Због свега тога, Фрауке Зебас, добра познаватељка односа у Бриселу, примећује да у ЕУ постоје подељена мишљења чак и о основној оријентацији Студентске листе.

„Постоје актери који у студентским вожњама бицикла до Брисела и Стразбура виде јасну европску оријентацију, али постоје и они који сматрају да су делови судентског покрета ближи Кремљу чак и од Александра Вучића", упозорава она.

Да би се став Брисела према актерима у Београду радикално изменио, биће неопходно да се открију спољнополитичке карте представника Студентске листе.

„Осим обећања о реформама, за сада не постоји довољно јак разлог због кога би ЕУ снажније стала иза Студентске листе, а не Александра Вучића - од Студентске листе нисмо чули ништа о увођењу санкција Русији, односима са Кином или преговорима са Приштином.

„Доста држава, пре свега балтичке, Србију гледају кроз призму спољне политике и раскид са досадашњом политиком 'седења на више столица' дао би аргумент за подршку другој опцији", сматра Тодоровић.

Ипак, у случају промене власти, каже, ЕУ би на то гледала „благонаклоно и настојала би да се наметне као партнер евентуалној новој власти".

„Пробала би тако да избегне да се неки други геополитички актер наметне као близак партнер."

Неукусна шаргарепа и штап који није страшан

У таквим околностима, у којима ни ЕУ нема јединствен став о новим чланицама, а кључни актери у Србији не би журили у примени европских стандарда и усаглашавању са европским политикама, амбиције Брисела за изборе 25. октобра постављене су у границама поштовања једноставних правила.

„Питање слободних избора остаје најважније, па смо могли да 'иза сцене' посведочимо снажним притисцима на Србију да прихвати велику међународну посматрачку мисију.

„На основу овога, ЕУ ће донети неке одлуке - о средствима из Плана раста, о кластеру 3, јер су се до сада у извештајима о напретку углавном гомилали критички тонови", каже Зебас.

Упоредо са изборном кампањом у Србији, широм Европе воде се различити разговори о будућности проширења Уније, потенцијалним новим чланицама, евентуалним стратегијама за придруживање.

Јесен и иначе јесте време редовних извештаја ЕУ о напретку кандидата, али ће овај октобар обележити и отворене дебате чланица о спремности за проширење.

Биће то време могућих промена и у самој ЕУ, па и према Србији, где досадашњи приступ очигледно није донео крупне резултате.

„Метода штапа и шаргарепе не може да буде успешна јер шаргарепа није баш укусна, а штап није толико застрашујући.

„Једино што ЕУ може да понуди је пуноправно чланство, док све оно што је до сада остварено може да се укине, али би за то било потребно много широких договора који не делују извесно", сматра Стичинска.

Имајући у виду и важност других питања које тренутно оптерећују међународне односе, дочек изборних резултата из Србије ове јесени свакако неће бити високо на листи приоритета Брисела.

„Постојаће отвореност, али не могу да кажем да се спроводе конкретне припреме за промену кључних политичких играча у Београду.

„Један од разлога је и зато што заправо још не знамо за шта би требало да се спремамо", закључује Зебас.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk