Хоће ли Мађарска остати сигурно уточиште бившем премијеру Северне Македоније

„Предлажем им да више не иду у 'Икеу' и да не купују намештај, јер овде неће још дуго остати“, поручио је Петер Мађар неколико дана после велике победе на парламентарним изборима у Мађарској, свргнувши са власти премијера Виктора Орбана.

Порука је била намењена неколицини европских политичара који су својевремено уточиште нашли у Орбановој Мађарској како би избегли одлазак у затвор.

„Мађарска није депонија за међународно тражене криминалце", рекао је Мађар новинарима, експлицитно поменувши и Николу Груевског, некадашњег премијера Северне Македоније.

Груевски је политички азил затражио када је осуђен на две године затвора због корупције, а у међувремену су против њега донете и друге пресуде.

Осим бившег северномакедонског премијера, у Мађарску су раније побегли и пољски министар правде Збигњев Зиобро, и његов заменик Марцин Романовски.

Корупција је препозната као један од највећих проблема у земљама Западног Балкана у којима многи становници верују да власти чешће заобилазе него што поштују сопствене законе.

„Ако се Груевски појави у Северној Македонији и ако постоји правоснажна пресуда, безбедносне службе ће га ухапсити и спровести на издржавање казне“, рекао је премијер те земље Христијан Мицкоски дан после Мађарове конференције за новинаре.

Мицкоски је лидер десне партије ВМРО-ДПМНЕ, којом је пре њега руководио Груевски, а која се вратила на власт 2024.

Од повратка ВМРО-ДПМНЕ на власт, претпоставља се да ће се Груевски вратити у земљу, али очекујем политички договор тако да он на крају не заврши у затвору, каже Џелал Незири, политички аналитичар из Северне Македоније, за ББЦ на српском.

Против Груевског је покренуто више правосудних поступака у Северној Македонији, али су неки од њих у међувремену застарели.

Према подацима Кривичног суда у Скопљу, против Груевског постоје две правоснажне пресуде - једна од годину и по дана затвора због насиља над политичким противницима, а друга на девет година због финансијских малверзација.

Око случаја Груевског годинама се води и спор највећих политичких странака у Северној Македонији.

Док су били опозиција, Мицкоски и ВМРО-ДПМНЕ оптуживали су тадашњу владу Социјалдемократског савеза (СДСМ) за „прљаве договоре" са одбеглим Груевским око тадашњих уставних промена.

Две године касније, улоге су замењене.

Сада опозициони Социјалдемократски савез сумња у искрене намере владајуће странке да ће Груевског, ако се врати у Северну Македонију, послати у затвор.

„Уопште не постоји званичан захтев" да Груевски буде изручен Северној Македонији, саопштили су из СДСМ.

„Захтев који је поднела претходна влада СДСМ је истекао, а садашња влада Мицкоског није поднела нови, а нема ни активне потернице Интерпола.

„Мицкоски и ВМРО-ДПМНЕ нису ништа учинили да врате Груевског у земљу, како би одговарао.

„То није случајност, већ јасан доказ да Мицкоски штити криминалну организацију чији је део", пише у саопштењу СДСМ од 21. априла ове године.

Македонско Министарство правде саопштило је да прикупља потребну документацију и да ће, ако буде потребе, поднети нови захтев за изручење.

Северна Македонија је по индексу перцепције корупције на 84. месту у свету, са 40 поена, према последњем извештају организације Транспаренси интернешнел.

Иако ниже од европског просека, то је бољи резултат од Србије, која је ове године на најлошијем, 116. месту, са скором 33.

Конзервативно сестринство које (не) спасава

Анализа: Александар Миладиновић, извештач ББЦ на српском из Будимпеште

Када је Никола Груевски из Северне Македоније пребегао у Мађарску, на власти у Будимпешти био је Фидес, сестринска партија његове ВМРО-ДПМНЕ.

Виктор Орбан био је председник партије чији је члан био Петер Мађар.

Године 2026. више ништа није исто.

Фидес је из породице европских конзервативних партија изашао 2021. године, Петер Мађар је 2024. напустио странку и основао Тису, учланио је у европске конзервативце и 2026. убедљиво победио на парламентарним изборима.

Иако је сада Тиса у групацији странака где је ВМРО-ДПМНЕ придружени члан, сестрински однос који је једном спасио Груевског вероватно неће бити довољно добар аргумент.

Зарад бољих односа са европским партнерима, али и повратку поверења у мађарски правни систем, Мађар спрема карту у једном правцу за Скопље.

Ипак, са много више пажње у Будимпешти се прати однос према двојици политичких азиланата из Пољске.

За разлику од прилично тихог Груевског, који из Будимпеште није слао политичке поруке, његове пољске колеге биле су повремено активни део политике Виктора Орбана.

Од омраженог политичара до симпатија

Разговор о могућем повратку Груевског у Северну Македонију, политички аналитичар Незири почиње повлачећи паралелу са повратком Артана Грубија, некадашњег заменика премијера.

Груби, један од оптужених у случају вишемилионске проневере у Државној лутрији, побегао је из земље пре годину дана.

Међутим, у фебруару ове године сам се предао полицији на граничном прелазу са Косовом.

Уместо затворског, изречен му је кућни притвор.

Груби је био заменик премијера Димитра Ковачевског испред најјаче албанске странке у Северној Макеоднији - ДУИ.

Грубијева предаја била је операција договорена са властима, сматра Незири.

Да се ради о договору ВМРО и ДУИ-а тврдио је и опозициони Социјалдемократски савез (СДМС), али је власт одбацила тврдње.

„Време некажњавања политичара је завршено, а криминални и аферама огрезли Артан Груби ће одговарати", поручили су из ВМРО-ДПМНЕ.

Незири, међутим, не верује да ће други одбегли политичар Груевски одговарати у поступцима који постоје против њега.

„Можда ћемо имати репризу случаја Грубија, који се вратио у Македонију и одмах је пребачен у кућни притвор.

„А можда га председница државе амнестира, или ће се наћи неки други правни лек", додаје.

„Ми нисмо почетници у проналажењу таквих решења када је реч о оваквим ситуацијама", примећује Незири.

Каже да становници Северне Македоније данас различито гледају на Груевског.

„За неке је он добар лидер који је спровео дубоке економске реформе.

„Други га виде као човека који је промовисао аутократију на Балкану, а коју су наставили (Александар) Вучић, (Еди) Рама, (Аљбин) Курти и остали."

Прошло је осам година од када је бивши премијер отишао из Северне Македоније, а још више од када су против њега покренути први поступци у прокламованом замаху борбе против корупције.

„У годинама када је основано Специјално тужилаштво за борбу против корупције постојала је одређена еуфорија међу људима и жеља да се поправи држава, да се изборимо против корупције.

„Али пошто је и то тело само постало мета корупције, стекао сам утисак да су се грађани помирили са чињеницом да је у Македонији, али и на Балкану уопште, корупција нормална пракса и да су готово сви политичари у мањој или већој мери корумпирани", каже.

Тако је Груевски од „омраженог политичара“ почео да добија неку врсту симпатије, додаје.

„Сви су корумпирани, али он је бар имао неке резултате", преноси, како каже, чест став људи данас према некадашњем премијеру.

Поступци против Груевског

Пошто је 2016. изгубио власт, поступци против Николе Груеског само су се ређали, док их је он одбацивао као политички мотивисане.

Прва пресуда донета је 2018. у „случају мерцедес", када је Груевски осуђен на две године затвора, што је касније и правоснажно потврђено.

Случај се односи на малверзације у вези са куповином луксузног блиндираног аутомобила који је македонске пореске обвезнике коштао скоро 600.000 евра.

Афера „мерцедес" или Тенк, како је још зову, почела је у јуну 2016, када су у јавност процурили тајни снимци на којима се, између осталог, чује како се Груевски тражи да му се набави тај аутомобил, али тако да грађани то не сазнају.

Блиндирани „мерцедес С-600", купљен на намештеном конкурсу, има два телевизијска екрана, „сураунд" звучни систем, одвојену климу за сваког путника и седишта за масажу.

Због измена Кривичног закона, издржавање казне у овом случају је застарело, саопштио је Кривични суд у Скопљу.

У другом поступку, који је покренуло некадашње Специјално тужилаштво, осуђен је на девет година затвора јер је присвојио 1,3 милиона евра од донација странци коју је водио.

Према пресуди, Груевски је преко оф-шор компанија покушао да прикрије порекло пара, а потом их искористио за куповину атрактивног земљишта у главном граду Скопљу и околини.

Међу поступцима којима је истекао рок налази се „случај Трајекторија", у којем је био оптужен за примање награде за противзаконит утицај, застарео на основу законских измена из 2024.

Груевски је био председник владе од 2006. до 2016.

Други је бивши председник владе на Балкану који је осуђен на затворску казну.

Пре њега, некадашњи премијер Хрватске Иво Санадер правоснажно је осуђен због корупције 2023. на 18 година затвора.

У јуну 2025. године пуштен је на условну слободу, после половине издржане казне.

Условна казна му истиче 2032. године.

Провео је преко девет година иза решетака, с прекидима због лечења и излазака на слободу.

Бекство у Мађарску

Да је у Мађарској, јавност је сазнала управо од Николе Груеског.

На друштвеним мрежама је 2018. написао да је у Будимпешти, главном граду, и да планира да поднесе захтев за политички азил.

Уз поруку да је „добијао претње по живот", Груевски је написао да ће „увек остати веран Македонији".

„Никада нећу одступити", поручио је.

После неколико неуспелих покушаја да му се уручи судска одлука о одласку у затвор, за њим је претходно била расписана потерница.

С обзиром да му је пасош одузет годину у јулу 2017, у првом тренутку била је мистерија како је дошао до Будимпеште.

Истраживање више медија показало је тада да је Груевски нелегално ушао у Албанију, кроз коју је прошао у аутомобилу мађарске амбасаде, према изјави албанске полиције.

Одатле је ушао у Црну Гору, потом у Србију, а границе две државе прешао је користећи личну карту.

Ђерђељи Гуљаш, тадашњи шеф кабинета премијера Орбана, рекао је само да је Груевски тражио азил у мађарском представништву ван Северне Македоније.

„Мађарска није играла никакву улогу у његовом извлачењу", рекао је тада.

Груевски се последњи пут јавно огласио 23. априла 2026. на друштвеној мрежи Иксу, када је најавио да ће током Сајма књига у Скопљу, на штанду издавачке куће „Ђурђа" заинтересовани до 29. априла моћи да пронађу његову књигу „Да се зна - други део".

Књига се заиста и појавила, а издавачка кућа ју је ставила на видно место на штанду, пренео је сајт Скопје1.

Груевски је и раније имао излете у књижевности, објавивши дела „Садржина" и „Будимпештански записи".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk