Светска банка: Нови пад очекивања од Западног Балкана и Србије

После тмурне јесени није стигло сунчано пролеће, макар не за привреде земаља Западног Балкана.

На овакву прогнозу, кажу стручњаци из Светске банке, утицали су раст цена енергената „због сукоба на Блиском истоку, инфлација и неизвесност".

Очекивања од привредног раста у 2026. за шест земаља овог европског региона (Србија, Албанија, Северна Македонија, Босна и Херцеговина, Косово и Црна Гора) други пут узастопно су умањена, наводи се у пролећном извештају Светске банке.

Укупни раст у региону је, према предвиђањима из јесењег извештаја, требало да буде 3,1 одсто у 2026, али је у пролећном снижен на 2,8 одсто.

„Привредни раст земаља Западног Балкана остаће успорен током 2026. и 2027. године.

„Разлози су углавном конфликт на Блиском истоку, упорна инфлација и појачана неизвесност", оценила је Шаоћинг Ју, директорка Светске банке за Западни Балкан, у писаном извештају представљеном у Београду.

„И док креатори политика користе краткорочне фискалне мере да сузбију ефекте ових притисака на домаћинства и предузећа, наш извештај показује да су радна места кључ за дугорочни економски напредак", додала је.

Најнегативнија промена у пројекцијама односи се на Босну и Херцеговину, од које се очекује раст бруто домаћег производа (БДП) од 2,5 одсто, што је за 0,5 процентних поена мање у односу на јесењи извештај Светске банке.

Раст Србије требало би да износи 2,7 одсто, за 0,3 процентна поена мање од јесењих очекивања, а исти пад забележен је и у случају Црне Горе, чија ће привреда расти по стопи од 2,9 одсто ове године, сматрају у тој институцији.

Најблажа умањења у односу на јесенас имају Албанија (са 3,5 на 3,4 одсто), Косово (са 3,8 на 3,7 одсто) и Северна Македонија (са три на 2,9 одсто).

Као и у јесењем извештају, из Светске банке поново указују на све већи проблем са радном снагом у државама Западног Балкана.

Приметна је „лоша искоришћеност радне снаге", посебно међу женама и младима, који се суочавају са препрекама приликом запошљавања, рекао је Ричард Рекорд, водећи економиста Светске банке за Западни Балкан, на представљању извештаја у Београду.

Нације на Западном Балкану постају „супер старе", а „многи млади имају проблеме при транзицији из система образовања на тржиште рада", додао је Рекорд.

Уколико би стопа учешћа радне снаге била иста као у упоредивим земљама Европске уније, то би значило додатних 2,8 милиона расположивих радно способних становника на Западном Балкану, пише у извештају.

Кочнице Србије: Инвестиције, пољопривреда и енергетика

Као и друге земље Западног Балкана, Србија је погођена растом цена енергената услед рата на Блиском истоку, који утиче и на повећање потрошачких цена.

Мере владе којима су ограничене малопродајне цене намирница привремно су успориле раст инфлације, али се до краја 2026. очекује још један скок, рекао је Лазар Шестовић, виши економиста Светске банке у Србији, током представљања извештаја.

„Услед раста цене енергената, очекује се да до краја године инфлација буде на шест одсто или преко тога", додао је.

Србија је током 2025. и почетком 2026. имала и „снажно повећање" плата и пензија, али и „значајно повећање неједнакости" зарада и наставак тренда већих примања у јавном у односу на приватни сектор, наглашава Шестовић.

Погледајте видео: Инфлација - зашто расту цене свега

Као и у јесењем извештају, један од разлога нижих пројекција раста за Србију је нагли пад директних страних инвестиција које су преполовљене током 2025.

Поред глобалних дешавања, томе су допринели и „оставка премијера и споро формирање владе, политички протести, санкције против Русије у нафтном сектору и још једна лоша пољопривредна сезона", наводе.

Директне стране инвестиције су претходних година чиниле „од пет до шест одсто" укупних инвестиција у Србији, што је сада опало на око три одсто, каже Шестовић.

„То није лоше, на нивоу је других земаља Западног Балкана, али је ниско за раније стандарде Србије и у средњем року очекујемо повратак директних страних инвестиција.

„Већи проблем су домаће приватне инвестиције, где је Србија знатно лошија од других земаља региона и источне Европе", објашњава.

Погледајте видео: Шта је рецесија и како може да утиче на ваш живот

Србија је специфична и по уделу пољопривредне производње у БДП-у, који је већи него у другим балканским земљама, па је на очекивања Светске банке утицала и лоша пољопривредна сезона у 2025.

Проблема је било и са Нафтном индустијом Србије (НИС), која се због руског власништва нашла под америчким санкцијама, а најављена продаја мађарској МОЛ Групи још није завршена, иако су преговори настављени, како је потврђено за ББЦ.

„То је једно од кључних питања и што пре се дође до решења, то боље", наглашава Шестовић.

Сви ови фактори допринели су смањеном извозу из Србије, кажу из Светске банке.

Ипак, пред Србијом би требало да буду светлији дани.

„Раст ће се, очекује се, опоравити и кретати око три до четири одсто у наредним годинама", предвиђају из Светске банке.

Сламарица или банка: Како се штеди у Србији?

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk