Шта руски Правфонд, који је под санкцијама ЕУ, ради у Србији

Братство, укорењено у православљу, заједничка борба против нацизма током Другог светског рата, и супротстављање садашњој претњи која стиже са Запада - поруке су које прате српско-руске односе.

Поред медија и изјава званичника, шире се и на заједничким догађајима српских и руских организација, међу којима многе нису познате широј јавности.

У Србији постоје десетине српско-руских друштава, показују подаци Агенције за привредне регистре.

Поједине активно сарађују са организацијама из Русије које су се нашле под санкцијама Европске уније, попут Правфонда.

Правфонд, кога ЕУ оптужује за ширење руске пропаганде, тврди да помаже Русима ван домовине.

„Правни и аналитички рад Правфонда системски се користи за јачање кључних дезинформација из Кремља, посебно навода о 'нацификацији' Украјине, раширеној 'русофобији' и 'системском прогону становништва које говори руски у суседним државама', саопштио је Европски савет.

Руске власти одбациле су оптужбе као „измишљене".

„Фонд помаже сународницима који су се нашли у невољи.

„То ради поштено и отворено", рекла је Марија Захарова, портпаролка Министарства спољних послова, пренела је државна агенција Тас.

Србија, дуже од деценије земља кандидат за чланство у ЕУ, једина уз Белорусију, није увела санкције Русији после почетка инвазије на Украјину 2022. године.

Ипак, током 2025. Београд је више пута био на мети критика из Москве због извоза оружја у Украјину, а односе тренутно оптерећује и продаја већинског руског удела у власништву Нафтне индустрије Србије, кључне за фунционисање целокупне српске привреде.

У Србији је 2016. постојало 109 организација које промовишу српско-руске односе, према анализи Центра за евроатлантске студије.

Међу њима су удружења руских држављана, невладине организације, фондације, политичке странке и покрети, медији.

Десет година касније, ситуација је слична, види се из регистра АПР.

„Ове организације настају како би Русија остварила шири интерес - не само према власти, већ према целокупном друштву у којем граде позицију за различите могуће развоје догађаја", каже Срђан Цвијић, из Београдског центра за безбедносну политику.

„Колико су све оне под утицајем Русије, отворено је питање.

„Видимо, међутим, да нису потребни Руси да би постојале антизападне поруке у Србији, њих највише шири власт и медији под њиховом контролом", додаје Цвијић за ББЦ на српском.

Шта је Правфонд?

Основан је 2012. указом тадашњег председника Русије Дмитрија Медведева са циљем да пружи правну и другу подршку у случају кршења права Руса који живе у иностранству, наводи се на сајту организације.

Помоћ се пружа кроз додељивање грантова, а организација је располагала буџетом од 4,2 милиона долара 2025.

На основу процурелих мејлова из ове организације, истраживачки медији су објавили да је Правфонд од 2012. до 2024, доделио више од 1.000 грантова удружењима ван Русије, чија је просечна вредност била 16.500 евра.

Део овог новца коришћен је и за плаћање одбрана људи оптужених да су шпијуни, криминалци и да шире руску пропаганду, објавила је истраживачка мрежа ОЦЦРП.

Правфонд је платио и уџбеник из литванске историје у којем се оправдава совјетска окупација ове земље, финансирао је проруске Телеграм канале и плаћао је сајту са вестима из балтичких држава да објављује проруске текстове, додаје се.

Марија Захарова одбацила је и тада те тврдње, рекавши да је једина мисија фондације да заштити људска права.

Почетком маја 2026, Правфонд је највише преносио садржаје у вези са Даном победе у Русији 9. маја и параду, која је претходних година била прилика да Кремљ истакне водећу улогу Русије као борца против нацизма и правда четворогодишњу војну офанзиву на Украјину.

Правфонд и Србија

Правфонд сарађује са Центром за правну помоћ сународницима у Србији и кровном организацијом Координациони савет руских сународника (КСРС).

На појединим њиховим окупљањима у Београду истицана је 'русофобија'.

Тренутно се води борба за уништавање руске културе, за дезинтеграцију и уништавање традиционалних вредности, речено је на конференцији коју је КСРС организовао 2024, пренела је Раша тудеј.

У оквиру КСРС је и друштво Наисус из Ниша, које учествује у издавању часописа Слово Југа, на руском и српском, уз финансијску помоћ Правфонда од 2025. године.

Руско издање часописа помаже и фондација Руски мир, такође на листи санкција ЕУ држава, због правдања инвазије на Украјину и заговарања идеје уједињења руског света.

Правфонд је учествовао и у организацији догађаја у Србији, међу којима је био и округли сто Русија, Украјина и балканске паралеле.

На овом окупљању, према извештајима Раше тудеј, закључено је да „Запад данас води рат против Русије као што су то деведесетих чинили против Србије".

Правфонд извештава и о догађајима које организује Бесмртни пук - међународни, цивилно-патриотски покрет за очување личног сећања на генерације из Другог светског рата.

Србија и Русија су братске земље, наши народи деле вековну историју и немогуће нас је раздвојити, пише о откривању споменика борцима Црвене армије.

Пред обележавање овогодишњег Дана победе, 9. маја, руски амбасадор Александар Боцан-Харченко и министарка Милица Ђурђевић Стаменковски положили су венац на споменик погинулима војницима.

Русија и Србија, вођене сопственим националним интересима, наставиће блиску сарадњу у очувању сећања на догађаје из Другог светског рата и супротстављању покушајима фалсификовања историје, рекао је руски амбасадор.

Погледајте видео: Браћа по крви - унутар српског проруског покрета

Власт наклоњена Русији

Иако сарађује са организацијама из Србије, ранија анализа је показала да су активности Правфонда пре свега усмерене на земље Балтика, чланице НАТО-а, као и на Грузију и Белорусију.

Петина свих грантова Правфонда била је намењена за Летонију, Естонију и Литванију, писао је ОЦЦРП.

У овим државама живи велики број Руса, а један од стубова руске спољне политике је став да да су некадашњи држављани Совјетског Савеза у суседним државама део руског културног и политичког света, додаје се у анализи.

Србија није зона интереса Русије на начин на који је Грузија или Украјина, али је држава у којој има пријатељски настројену власт и становништво, каже Срђан Цвијић.

„Русија користи Србију као Тројанског коња у отвореном и прикривеном рату који води са Западом.

„Преко режима, може да квари послове Европске уније на Балкану, спречи процес проширења или енергетске диверсификације", говори.

За власт је представа о добрим односима са Русијом важна због одржавања њиховог бирачког тела, сматра Цвијић.

Иако је много пута критикован из Брисела, председник Вучић био је на паради у Москви 2025.

Према последњим подацима Еуробарометра, људи у Србији најмање поверења имају у ЕУ, а доминира позитиван став према Русији.

Цвијић каже да су ранија истраживања других организација показала да је управо међу гласачима Српске напредне странке најраширенија подршка Русији.

„Не може, међутим, бити само то. Власт се понаша као да је уцењена", закључује.

Додатно извештавање: Сергеј Горјашко, ББЦ руски сервис

Погледајте и овај видео. Руски инфлуенсери који профитирају од ратне пропаганде

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk