Иран повећао број погубљења од почетка рата: 'Можда последњи пут чујете мој глас'

Веза пуцкета, али глас Мехраба Абдолазадеа је јасан и, с обзиром на околности, изненађујуће смирен.

Налази се на одељењу за осуђенике на смрт у западном Ирану.

Говори брзо, као да му време истиче.

Његова речи су порука очајника.

„Слушате мој глас из Централног затвора Оромијеа и ово је можда последњи пут да га чујете", каже у гласовној поруци до које је дошла Курдистанска мрежа за људска права.

„Од првог дана када сам ухапшен, од мене су изнуђивали признања мучењем и претњама, признања која су била потпуно лажна.

„Ниједна оптужба против мене није истинита.

„Они то знају, и Бог то зна.

„Невин сам."

Мехраб је ухапшен још 2022, током протеста широм земље због смрти младе жене Махсе Амини у полицијском притвору, која је приведена јер није правилно носила хиџаб.

Оптужен је за умешаност у убиство припадника Басиџа, паравојне формације коју контролише Исламска револуционарна гарда.

После 42 месеца страха и непроспаваних ноћи, погубљен је у мају ове године.

Број погубљених због политичких и безбедносних оптужби је у порасту од почетка рата.

Уједињене нације (УН) саопштиле су да су од напада Сједињених Америчких Држава (САД) и Израела на Иран 28. фебруара погубљена најмање 32 политичка затвореника.

То представља нагли годишњи пораст, јер је током целе 2025. забележено 45 погубљења по политички мотивисаним оптужбама, према подацима Амнести интернешнала, светске организације за заштиту људских права.

Високи комесаријат УН-а за људска права упозорио је да се смртна казна све чешће користи за обрачун са политичким неистомишљеницима.

Неколико људи који су погубљени ове године били су оптужени за шпијунажу у корист Израела или америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА).

Неки су били оптужени за повезаност са опозиционом групом у егзилу, а од њих је 14 ухапшено у вези са немирима у јануару ове године, који су угушени применом бруталне силе уз хиљаде мртвих.

„У Ирану, власти погубљења спроводе вешањем, у зору", каже Насим Папајани из организације Амнести интернешнал.

„Људи у Ирану се готово свакодневно буде уз објаве о новим погубљењима.

„Смртну казну користе као оруђе политичке репресије да би ширили страх и у суштини угушили и сузбили сваки облик неслагања са режимом."

Иако се нека погубљења јавно објављују, портпарол Високог комесаријата УН-а за људска права рекао је за ББЦ да постоји забринутост да се нека обављају у тајности.

Према подацима Амнестија, прошле године у Ирану је изведено 2.159 погубљења, највише од 1989.

Организација наводи да је већина тих погубљења била због кривичних дела повезаних са дрогом и убиствима.

УН страхује да би ове године број погубљења могао да буде још већи.

Гласови из Техерана: 'Хоћу ли уопште бити жива сутра'

Све чешћим смртним казнама режим покушава да поврати ауторитет пошто му је углед нарушен немирима у јануару и ратом, каже Кавех Керманшахи из Курдистанске мреже за људска права.

„У тренутку када се суочава са вишеструким кризама унутар и изван земље, режим појачаном репресијом и повећаним бројем погубљења покушава да инсценира демонстрацију силе и пошаље поруку: 'Још смо овде и још контролишемо ситуацију'", каже он.

Крајем априла, државна телевизија емитовала је прилог о погубљењу Сасана Азадвара, 21-годишњег шампиона у каратеу из Исфахана, града у средишњем делу Ирана.

Био је осуђен за „мохаребех", односно „вођење рата против Бога", као и за „сарадњу са непријатељем ради истог циља" због напада на полицијске снаге током јануарских протеста.

На снимку се види како признаје да је штапом разбио прозор полицијског аутомобила и тражио бензин да га запали.

Међутим, није оптужен ни за једно кривично дело чији исход је смрт другог човека, што је, према међународном праву, правни услов за изрицање смртне казне.

Иранске власти нису одмах одговориле на захтев ББЦ-ја за коментар о појачаној примени смртне казне, као и за случај Сасана Азадвара, нити о о тврдњама о мучењу.

Међутим, 30. априла, шеф иранског правосуђа Голамхосеин Мохсени Еџеи одбацио је међународне критике смртних пресуда повезаних са јануарским немирима, рекавши да његови судови неће подлећи притисцима.

Сваки од осуђених има причу, али активисти за људска права наводе да постоје узнемирујући обрасци.

Смртна казна се несразмерно изриче припадницима мањинских заједница у земљи.

Ерфан Шакурзаде, 29-годишњи студент мастер студија ваздухопловног инжењерства, обешен је 11. маја.

Иранско правосуђе саопштило је да је осуђен због дељења поверљивих информација израелским и америчким обавештајним службама.

Међутим, организација за људска права Хенгав (Hengaw), чије седиште је у Норвешкој, објавила је поруку за коју тврди да је Шакурзаде написао пре смрти.

„Ухапшен сам под измишљеним оптужбама за шпијунажу, и после осам и по месеци мучења и самице, био сам приморан на лажно признање.

„Не дозволите да још један невин живот буде угашен у тишини."

Организација Хенгав саопштила је да је дубоко забринута због брзине суђења, изрицања пресуда и погубљења, као и због „потпуног недостатка транспарентности" у судским поступцима.

„Исламска Република наставља систематску репресију над становништвом произвољно оптужујући дисиденте и критичаре да су 'израелски шпијуни', без пружања веродостојних доказа и гарантовања правичног суђења", рекао је за ББЦ Ајвар Шеки из те организације, додајући да су „многи животи у опасности".

У гласовној поруци из затвора која је снимљена пре погубљења, Мехраб Абдолахзаде је описао агонију чекања на извршење смртне казне.

„Осуђеник на смрт сваке ноћи и сваког дана мисли да у сваком тренутку може да буде одведен на погубљење.

„Осуђеник може да пронађе трачак мира само после 01:00, када можда успе да се отргне разним мислима које му се мотају у глави и заспи на два или три сата", рекао је он.

Према наводима Курдистанске мреже за људска права, 29-годишњи Курд који је био власник продавнице је погубљен, а да о томе претходно нису обавештени његови рођаци и адвокати, а тело још није враћено породици.