Може ли НАТО да буде убедљива сила без Америке

    • Аутор, Сваминатан Натараџан
    • Функција, ББЦ Светски сервис
  • Време читања: 7 мин

Трансатлантски односи поново су постали напети након што су европске земље чврсто одбиле да активно учествују у недавним нападима Америке и Израела на Иран.

Амерички председник Доналд Трамп изнова је користио интервјуе за медије и друштвене мреже да изрази незадовољство европским савезницима и чак запретио да ће се повући из дуговечног војног Северноатлантског савеза (НАТО).

Америка је заслужна за велики део трошења на одбрану и најсавременију војну технологију у оквиру ове организације.

Кад би се повукла, да ли би европске земље успеле да пројектују уверљиво одвраћање од агресије без подршке америчке војске?

Шта је НАТО и кад је настао?

Дванаест земаља, међу којима су биле Америка, Велика Британија, Канада и Француска, направиле су НАТО 1949. године.

Чланице су се сложиле да ако једна од њих буде била нападнута, друге морају да јој притекну о помоћ да се одбрани.

Њен циљ био је да заустави европско ширење Совјетског Савеза - групе комунистичких република којима је доминирала Русија.

По распаду СССР-а 1991. године, многе источноевропске земље придружиле су се НАТО-у: Албанија, Бугарска, Мађарска, Пољска, Чешка Република, Словачка, Румунија, Литванија, Летонија и Естонија.

Шведска и Финска, које су деценијама биле неутралне, пријавиле су се за чланство у мају 2022. године, после руске инвазије на Украјину.

Овај војни блок сада има 32 чланице из читаве Европске и Северне Америке.

НАТО нема властиту војску, али земље чланице могу да предузму колективну акцију у одговор на међународне кризе.

Снаге НАТО први пут су учествовале у борбама 1994. године кад су амерички борбени авиони оборили српске авионе који су учествовали у бомбардерским мисијама у Босни у склопу Операције Спречити лет.

Текуће војне операције подразумевају Операцију Морски чувар за патролирање Медитераном и НАТО мисију у Ираку (иако јој је база тренутно у Напуљу, као одговор на безбедносну ситуацију у региону).

Захтев Украјине за чланство у НАТО тренутно је на чекању.

Савез не шаље трупе у Украјину нити је увео зону забрањеног лета над земљом из страха да ће бити увучен у директан сукоб са Русијом, нуклеарном суперсилом.

Међутим, појединачне земље чланице су јој слале оружје и опрему.

Одбрана Европе

Као војни савез, НАТО је импресивна сила, али експерти кажу да би без америчког учешћа дошло до значајне ерозије способности НАТО да одврати моћног непријатеља од агресије.

Закључно са децембром 2025. године, у америчким базама трајно је распоређено неких 68.000 припадника америчке војске, у више од 31 војне базе и на додатних 19 војних локација, јавља новинска агенција Ројтерс.

„У овом тренутку, америчко ангажовање у НАТО је незамењиво и у конвенционалном и у нуклеарном смислу“, тврди докторка Тори Таусиг, директорка Трансатлантске безбедносне иницијативе у америчкој експертској групи Атлантски савез.

Она се претходно налазила на високим положајима у оквиру америчког Министарства одбране где је била задужена за европска питања и НАТО.

Без америчке подршке, Европа би имала проблема да попуни рупе у кључним областима као што су „стратешки превоз, обавештајне, надзорне и извиђачке способности и систем ракетне одбране“, рекла је она путем мејла у интервјуу за ББЦ.

Доктор Гевин Хол, сарадник у настави за међународну безбедност на Универзитету Стратклајд у Глазгову, у Великој Британији, сагласан је да би било какво повлачење Америке уздрмало европску безбедност.

„Америка остаје велик ослонац за способност других чланица НАТО“, рекао је Хол за ББЦ.

Он каже да су европске земље свесне да је првобитна фаза мобилизације и размештања већ на Европи и чланице НАТО могу да одрже значајне војне капацитете без помоћи Америке."

„Операције НАТО, као што су мисије ваздушног надзора на Балкану, поморске патроле у Медитерану, и тако даље, функционишу углавном без директног учешћа Америке.“

Погледајте видео: Шеф НАТО-а назвао Трампа 'татицом'

Колико чланице НАТО троше на одбрану?

Трамп гаји дубоко незадовољство савезом и његовом претходном очигледном неспособношћу да повећа трошење на одбрану.

Током његове предизборне кампање за други председнички мандат 2024. године, Трамп је контроверзно изјавио да ће, као председник, охрабрити Русију да нападне земље НАТО које не издвајају више од два одсто властитог БДП-а на одбрану.

НАТО је 2014. године затражио од чланица да троше најмање два одсто БДП-а на одбрану.

До 2025. године, све чланице су оствариле тај циљ.

Најновији циљ на који су се земље чланице обавезале је да је повећају трошење на одбрану за пет одсто БДП-а до 2035. године.

Према Стокхолмском институту за међународно истраживање мира, Америка је 2024. године чинила 66 одсто укупног трошења на одбрану свих НАТО земаља.

Таусиг објашњава зашто је ревизија европског буџета за одбрану навише неизбежна.

„Америка доприноси са око 15 одсто НАТО-овог заједничког буџета за финансирање НАТО седишта, војних команди и инфраструктуре.

„Иако савезници појачавају трошење на одбрану, било би потребно још много више ако Сједињене Државе повуку властите финансијске доприносе.“

Како НАТО појачава одбрану од Русије?

Командири НАТО су се 2023. договорили око детаљних планова за супротстављање могућим руским нападима на Арктику и у северном Атлантику, у централној Европи или на Медитерану.

Претходне године, најавили су планове за повећање броја трупа у Европи у стању високе приправности са 40.000 на више од 300.000.

Уз то, појачали су одбрану на источном боку, на граници са Русијом, са осам борбених група, које варирају по величини и саставу у складу са војним захтевима.

Једном у сваке три године, НАТО организује 'Чврстог браниоца', једну од његових највећих војних вежби, у којој учествује 90.000 припадника војног особља из све 32 земље НАТО.

Наредна је планирана за 2027. године.

„Мањи НАТО може да оствари функцију одвраћања непријатеља од агресије, мада би му било потребно јасно вођство и правац“, каже Хол.

Он такође истиче потребу за унапређење нуклеарних способности.

Француска и Велика Британија поседују нуклеарно оружје, али њихов заједнички број много је мањи у поређењу са руским арсеналом.

Европске земље већ праве војне планове за одбијање првобитних напада и омогућавање брзе мобилизације, али Хол каже да није сигуран да ли то може да се одржи на дуже стазе.

'Катастрофални' раскид?

Америчка војска редовно спроводи билатералне и мултилатералне вежбе са европским савезницима које помажу да се развије тактика и унапреди интероперативност (способност војних снага да оперишу заједно).

Присуство у НАТО даје америчкој војсци лак приступ многим базама у Европи.

„Без НАТО, Сједињене Америчке Државе би морале да потписују споразуме о одбрамбеној сарадњи на билатералној основи да би могле да оперишу у тим земљама“, каже Таусиг.

Таусиг истиче да САД већ имају засебне споразуме са многим европским земљама, али ће можда морати да потпишу нове споразуме са земљама са којима немају споразум о сарадњи у домену одбране.

Али она признаје да ће било какав Трампов потез којим би испунио претње о повлачењу из НАТО имати подједнако војне као и политичке последице.

„Политички гледано, раскид између Америке и савеза био би катастрофалан по трансатлантско јединство и одвраћање од агресије које НАТО представља за Русију и друге непријатеље“. упозорава Таусиг.

Поред гаранција за безбедност, савез је такође генерисао много добре воље за САД у Европи, каже она.

„Не смемо заборавити да је једини пут кад је активиран Члан 5 НАТО-овог колективног одбрамбеног механизма био да би се одбраниле Сједињене Америчке Државе, у великој мери због америчког кредибилитета као поузданог савезника у НАТО.“

Члан 5 био је активиран после терористичких напада на САД 11. септембра 2001. године

Хол подозрева да би Трамп могао да користи претњу повлачењем из НАТО како би изнудио уступке у кључним областима као што су Гренланд (за који каже да га жели из разлога националне безбедности) или трговина.

Хол додаје да би било какво повлачење било лоше за обе стране.

„То би разбило послератно прихватање недељивости евроатлантске безбедности.

„Била би то објава да европска безбедност више није у интересу САД и да промена у динамици европске безбедности не утиче на америчке интересе.“